Sa koliko ste lajkova zadovoljni?

[Sekura]

Šta je uopšte taj Fejsbuk? Jel' to neki web sajt? Svi pričaju nešto o tome, a ja još ne stigoh da proverim čemu to služi, imam osećaj da je potpuno beskorisno....

Rukovodi se osjecajem i neces pogrijesiti..
Ja citam ove prepiske u nedoumici sam
Jel neko ozbiljno ima problem sa br, lajkova na fb?
Mekflaj, jesi li ti ozbiljan?

 

[Selkhet]

Jel neko ozbiljno ima problem sa br, lajkova na fb?
Mekflaj, jesi li ti ozbiljan?

Možda on i nije ozbiljan, ali svakako ima takvih ljudi. A ima i ljudi koji su na potpuno drugoj krajnosti i koji maltene žive za lajkove na Fejsu. Recimo, ja znam nekoliko devojaka čiji sa dan bukvalno sastoji od jedenja, spavanja, izlazaka i slikanja za fejs. One imaju desetine albuma sa stotinama slika, po nekoliko puta dnevno menjaju profilne slike, imaju preko 1000 prijatelja i za sve što izbace dobijaju desetine ili stotine lajkova, i hoće još. Iskreno, ne znam šta je gore - ovi što kukaju što uopšte nemaju lajkove ili ovi što ih imaju na bacanje, a hoće još. Kontam da bi i jedni i drugi trebali da malo popričaju sa nekim psihićem.

 

[sunasceJeca]

Kako se osećate kada postavite neki sadržaj na Fejsu, bilo sliku, video ili status, a niko to ne lajkuje ili prokomentariše? Da li brišete?
Da li vam dobijanje dosta lajkova hrani ego?

Mnogo je kvarno što lajkovanje i komentarisanje ne može da se onemogući. Nego si osuđen da gomila svojom reakcijom definiše tvoj socijalni status.
Ja kad nešto postavim sve iščekujem šta će da se desi, ne mogu da se opustim....

Stavljam šta ja hoću, i pišem šta ja želim. Da li će jedan da mi lajkuje, svi ili niko, ok mi je. Ne kačim, da mi grozničavo gledala ko mi komentariše šta, nešto ili ništa. Uostalom, nisam ja 24/ 7 pa da pohvatam sva dešavanja. nekada uđem svaki dan, nekada po mesec i po, nema pravila. Ali, da se i ne lažemo, svakome prija Pažnja, Posvećenost ili znak da smo prihvaćeni, da se dopadamo Ljudima, mi sami ili naši stavovi.

Ne hrani mi to Ego. Druge Životne stvari mi utiču na Ego, ova svakako nije jedna od tih.

Ne možeš da se opustiš? Što? Pa, tebi je onda važnija reakcija okoline. Jer ti en radiš to zbog sebe, nego zbog drugih.

Niko ne definiše, nego sam sebe definišeš. Komentarisanje nije definisanje. Ako neko prokomentariše loše, on je tvoj post definisao? Definisao je tebe? Okarakterisao kao nekoga lošeg, kao nešto loše napisano? Onda imaš problem sa samopouzdanjem.

Moraš da naučiš...da neke stvari nisu lične. U protivnom, ne treba da izlaziš na ulicu, da pišeš po Fejsu, da pišeš na netu...jer će uvek biti onih dobronamernih i onih ne tako finih i uljudnih. A, kada ponestane dobrica, ti ćeš šta? U mišju rupicu? Brisati postiće? Ubedačiti se?

Hrabro i uhvati se u koštac sa Životom. Bez Sujete. Bez Kompleksa. Budi ono šta jesi i čitavog Života radi na sebi. Uči. I neće da bude problema.

To se ne odnosi samo na Net, Fejs i tako to...nego uopšteno..na sve sfere Života. Život nije Med i Mleko, ali je ipak sjajan i divan. I zato ga treba iskoristiti.

Svako dobro.

 

[~Kiki~]

Kako se osećate kada postavite neki sadržaj na Fejsu, bilo sliku, video ili status, a niko to ne lajkuje ili prokomentariše? Da li brišete?
Da li vam dobijanje dosta lajkova hrani ego?

Mnogo je kvarno što lajkovanje i komentarisanje ne može da se onemogući. Nego si osuđen da gomila svojom reakcijom definiše tvoj socijalni status.
Ja kad nešto postavim sve iščekujem šta će da se desi, ne mogu da se opustim....

Koliko godina ti imaš, dete ?

 

[fisherman1]

Koliko godina ti imaš, dete ?

Omladinac...Dvadeset najviše...
Ja imam triput tolko i još uvek imam sujetu...
Štos je u tome što je ego veoma nalik usisivaču za kog je onaj šibicarski Kirbi mačiji kašalj...
Kuckao sam u blogu pričice (ribolovačke uglavnom) i poneku pesmicu,komentar...Uglavnom-
više od pola komentara su bili deo čenđiranja komentara za hranjenje ega...Druga polovina su bili na
nivou masturbacija moždanog tipa i tek poneki komentar razumevanja estetike napisanog...
Na Fejsu ( sin i ćera fejsuju i nekad me zovu da komentarišem mojim fazonima...)
je situacija još gora-smeća ne kamare ili brda-čitave planine smeća...
Omladina sedi za jednim stolom i svako svoju spravu kucka...Počeli već i za istim stolom da
komuniciraju preko fejsa...
Ego je slepi vodić kroz šumu drugih ega...Tu ima i sudaranja i režanja,zavisti,čekićanja,
grozničavosti...Bolest...

 

[~Kiki~]

Omladinac...Dvadeset najviše...

Ego je slepi vodić kroz šumu drugih ega...Tu ima i sudaranja i režanja,zavisti,čekićanja,
grozničavosti...Bolest...

Teško da ima i 15 !

Ako nešto postavim, postavim zato što to volim, ne volim, osuđujem...itd... Ne zanima me da li se to nekome sviđa ili ne.
Kao kada obučem nešto...oblačim zato što se meni sviđa a ne da bi se to, svidelo ili ne, nekome.