ssmpmd
Elita
- Poruka
- 21.327
Postavio sam brojeve, znaš valjda osnovne matematičke operacije, ili možda ne znaš
Ponoviću pitanje, zašto je ljudima, pa i tebi, lakše da napišu proizvoljne i netačne stvari umesto da provere i nađu tačan odgovor.
-
- Popularno:
- Ко у Србији жели да отме НИС Русима
- Donald Trump - Nobelova nagrada i...
- NOVOSTI: Biće rat, Vučić upozorio: "Ceo...
- Šta ako se vaš partner promeni usled...
- Novo istraživanje: Studentska lista 54%...
- Idete li besplatno vozom u Suboticu?
- „Slažem se sa Vučićem“: Šta je sve...
- Da li ako nemamo faks nemamo i kritičko...
- Kim Džong Un zabranjuje estetske...
- Бруталност околине према инцелима
Rusija na ivici potpune krize: Kremlj želi da ohladi ekonomiju, zašto bi to bi to mogao biti problem?
- Začetnik teme Alter_Ego_
- Datum pokretanja
Postavio sam brojeve, znaš valjda osnovne matematičke operacije, ili možda ne znaš
Ponoviću pitanje, zašto je ljudima, pa i tebi, lakše da napišu proizvoljne i netačne stvari umesto da provere i nađu tačan odgovor.
Sanovnik
Buduća legenda
- Poruka
- 37.527
Brioso
Aktivan član
- Poruka
- 1.426
Rusija je predala teritorije Novorusije i Malorusije (što će postati prvobitna Ukrajina), a zatim priznala Ukrajinu kao subjekt u SSSR-u, a nakon raspada Sovjetskog Saveza i kao nezavisnu državu. Uz to treba dodati da je u Galiciji u drugoj polovini 19. veka postojao značajan pokret galičkih rusofila.
Šta sve ovo govori?
Sanovnik
Buduća legenda
- Poruka
- 37.527
Да је револуција у Русији други најважнији догађај у историји света. Одмах после доласка Христа. Русима је донела не само истребљење, понижење, уништење и стварање нових држава па и народа од живог руског ткива, ( ето још једне паралеле), него и трајни адаптибилни вирус, који их тера да једног великог убицу Руса држе мумифицираног као да је фараон, у чисто религијском маниру, ( паралеле се само нижу, узар не). Да је конвертитство тешка болест, и да конвертити после преласка у другу веру, преузимају други национални идентитет, који је по правилу непомирљив са оним народом од кога су конвертити настали. А да је покрет галицијских русофила и свест о њиховом руском пореклу, заправо њихов тадашњи одговор на игнорацију запада, који их је у главном презирао, као и на темељну мржњу Пољака и Мађара према њима, који су их сматрали отпадом. Уосталом, и у Даламцаији је мађу католичким далматинцима у другој половини деветнаестог века, као и на почетку двадесетог века, постојала снажна србофилија, док су се год осећали Србима Католицима. .Уосталом, и име Украина смо им ми Срби донели, зар не. Руси и Совјети су два различита народа. Срби и Југословени српског порекла, су два различита народа, сасвим очигледно.
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 88.588
Šta još kaže “Slobodna” Evropa? Ko ih sad finansira? EU?Rusija na ivici potpune krize: Kremlj želi da ohladi ekonomiju, zašto bi to bi to mogao biti problem?
Radio Slobodna Evropadanas 18:06
foto: Shutterstock
Vožnja taksija u ruskoj prestonici nikada nije bila preterano unosan posao za Saida, tadžikistanskog migranta koji živi u Moskovskoj oblasti, ali mu je omogućavala da plaća račune.
Sada, kaže on, kada je benzin skočio za više od 30 odsto poslednjih nedelja – sa 45 rubalja po litru na 60. Sve u svemu, njegova dnevna zarada je samo tri četvrtine onoga što je ranije imao, kaže on i jedva može da pokrije troškove života, piše Radio Slobodna Evropa.
„Radiš, platiš kiriju i platiš gorivo – to su ti svi troškovi“, rekao je za RSE, tražeći samo da bude identifikovan po imenu.
Ruska prestonica nije jedina koja beleži skok.
„Čini se da je Rusija na ivici potpune krize goriva“, objavio je prošlog meseca jedan od najvećih moskovskih tabloida, ukazujući na sve veći broj regiona koji prijavljuju nestašice i povećanja cena.
Nestašica se uglavnom pripisuje izričito neekonomskom faktoru: koncentrisanoj kampanji ukrajinskih snaga s dronovima koja je onesposobila čak 17 odsto ruskih kapaciteta za preradu nafte.
To uznemirava ruske potrošače koji sve više osećaju posledice šireg ekonomskog usporavanja. Posle godina burnog rasta, podstaknutog državnom potrošnjom za pomaganje rata protiv Ukrajine, ruska ekonomija se sada jedva pomera.
Centralna banka, koja se muči da obuzda rast inflacije, nada se da će to pomoći u rebalansiranju ekonomije. Kremlj se nada da usporavanje neće potkopati podršku ratu u Ukrajini.
„Kriza je u toku, razvija se, raste, intenzivira se“, rekao je za RSE ruski ekonomista Igor Lipsic.
„I postaje nemoguće potpuno je sakriti, a potpuno laganje takođe nije dobro, jer će se onda stanovništvo iznenada probuditi i reći: ‘Zašto nam niste rekli da je situacija u zemlji loša’?“, kaže on.
Za druge ekonomiste, usporavanje nije ni kritično ni neočekivano.
„Ovo je očekivano usporavanje rasta. Trenutno, izgleda kao meko sletanje, a ne kao akutna kriza bilo koje vrste“, rekla je Laura Solanko, ekonomistkinja u Institutu za zemlje u razvoju Banke Finske.
Ekonomski pad
Više od dve godine, ruska ekonomija izgleda kao kamion sa snažnim motorom, ali i s točkovima koji su sve više van ravnoteže.
Sam kamion je proizvod preusmerivanja industrije zemlje za vođenje rata protiv Ukrajine. Podstaknut prodajom nafte i gasa iz inostranstva, Kremlj je u privredu upumpavao rublje, dajući prioritet proizvodnji tenkova, topova, granata, dronova, uniformi i opreme za vojnike.
Ukupna potrošnja na odbranu i bezbednost dostigla je 41 odsto svih rashoda u 2025. godini, pokazuju vladini podaci – i to je najviše od Hladnog rata.
Da bi redovi bili potpuno popunjeni, vlada je u međuvremenu isplaćivala izuzetno visoke plate i beneficije kako bi privukla muškarce da se dobrovoljno prijave za borbe.
To je preplavilo novcem siromašnije ruske regione, ali je takođe deformisalo tržišta rada, povećavajući plate i podižući inflaciju na skoro 10 odsto.
To je zauzvrat podstaklo Centralnu banku da poveća kamatne stope na kredite – što utiče na stvari poput kredita za automobile i hipoteka – kako bi obuzdala inflaciju.
Rezultat?
U prva tri meseca ove godine, BDP je pao za 0,6 odsto u poređenju na prethodna tri meseca. To je prvo smanjenje od 2022. godine, kada je, usred udara zapadnih sankcija i povlačenja zapadnih kompanija iz Rusije posle početka invazije, ekonomija imala smanjenje od 1,4 odsto.
Saradnici ruskog predsednika Vladimira Putina javno su upozorili na usporavanje. Ministar finansija Anton Siluanov rekao je Putinu da će ekonomija rasti samo 1,5 odsto.
Nekoliko dana kasnije, ministar privrede Maksim Rešetnjikov upozorio je da se ekonomija „hladi brže nego što se očekivalo“.
German Gref, koji je na čelu državnog bankarskog giganta Sberbanke, upozorio je na moguću „stagnaciju“.
Putin je pokušao da ublaži strahove od šireg usporavanja.
„Siguran sam da ćemo na kraju uspeti da rešimo probleme, da podržimo neophod tempo ekonomskog rasta, a da inflaciju održimo na minimumu“, rekao je na poslovnom foruma u Vladivostoku.
Oružje, a ne hleb
„Dakle, ono što sledi biće stagnacija – u suštini nula ili jedan odsto rasta – a zatim će uslediti recesija“, rekao je Bogdan Bakalejko, bivši ruski novinar i ekonomski komentator.
Ako stagflacija ili recesija rezultiraju porastom nezaposlenosti, rekao je Bakalejko, to bi potencijalno podstaklo više ljudi da se bore u Ukrajini kako bi iskoristili plate i beneficije koje nudi Ministarstvo odbrane.
Rusi će „ili biti bez novca, bez posla i bez hrane, ili će potpisati ugovor s Ministarstvom odbrane jer će za to uvek biti novca“, rekao je.
„Dakle, ekonomski problemi zapravo idu na ruku Vladimiru Putinu“, rekao je on.
So na ranu
Za ruske budžetske zvaničnike, usporavanje vrši pritisak na državni budžet, koji se već suočava s deficitom koji je na putu da dostigne pet milijardi rubalja (62 milijarde dolara) 2025. godine. Ali Kremlj nije pokazao znake da želi da smanji potrošnju za rat.
„Mogućnost Rusije da održi svoju spremnost za vođenje rata u velikoj meri zavisi od cena nafte i putanje režima sankcija“, naveo je Peterson institut za međunarodnu ekonomiju u izveštaju prošlog meseca.
„Ako Rusija pretrpi neuspehe na bojnom polju dok se bori s ograničenim resursima, možda će biti primorana da prilagodi svoj pristup, bilo smanjenjem ofanzive ili pokazivanjem veće otvorenosti za pregovore“, navodi se u izveštaju.
Prošlog meseca, novinska agencija Rojters, pozivajući se na neimenovane zvaničnike, navela je da su povećanja poreza neizbežna.
Ruski poslovni časopis The Bell objavio je da kreatori politike, koji očekuju da će do kraja septembra sastaviti nacrt budžetskog plana, naginju ka povećanju poreza na dodatu vrednost za dva procentna poena, na 22 odsto.
To bi moglo da poveća potrošačke cene, što bi bilo u suprotnosti s pokušajima Centralne banke da smanji inflaciju.
Vladislav Žukovski, nezavisni ekonomista, predvideo je povećanje poreza na dodatu vrednost, koji je poslednji put povećan 2019. godine, samo nekoliko meseci pošto je Putin izabran za njegov četvrti mandat.
„To je najpredatorskiji porez, koji najviše guši ekonomiju i stanovništvo, jer se prikuplja, takoreći, od svih ekonomskih aktivnosti – od svih proizvodnji i potražnje u zemlji“, rekao je on.
„To će podriti rusku industriju, civilnu industriju, jer će jednostavno biti primorani da te troškove proizvodnje prebace… na krajnjeg potrošača“, rekao je Žukovski.
„Kao rezultat toga, cene će uz to skočiti za najmanje 10-15 odsto. Za stanovništvo, to je udarac na novčanik, pad životnog standarda, realne kupovne moći stanovništva“.
https://www.danas.rs/svet/ekonomija-rusija-kriza/
Једног ће дана, запад пропасти!!!
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 88.588
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 88.588
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 88.588
Na cenu benzina (i dizela) daleko najviše utiče porez - na Zapadu je dizel skuplji od benzina, oporezuje se po višoj stopi.
- Poruka
- 9.317
Poskupelo sa 45 rublji na 60 rublji 
to je 70 dinara ... sa 55 na 70 genijalni su, i ori tom nije nista poskupelo.
E da, koliko je litar u Evropi i kod nas?
Kao prvo Slobodna Evropa, da ne kazem Prljav WC,
ne znam da nema propagande da li bi imali o cemu da pisu.
E sad, igrom slucaja sam pratio trenutne cene u Rusijsi ukljucujuci i goriva i ok su, svega imaju i nista im ne fali. Prodavnice su prepune robe, ukljucujuci i zapadne, proizvodnje,
nisu prazni rafovi, t se mozda u EU sprema, ne u Rusiji.
Rusija ima neogranice zalihe nafte i ne zavisi od uvoza nafte, vec je izvozi i zaradjuje od iste, tako da kad vec lazu, malo mozga ne bi bilo na odmet, nisu svi citaoci sisali vesla.
I jos nasli Tadzika migranta, za interviju, ako ga nisu izmislili, onda su ga potoplatili.
Taj u Moskvi zaradi mnogo vise nego sto kuci moze i da sanja.
Dalje me mrzi i da citam.
Bolje svojim dvorištem da ae pozabave, malo su im temelji klimavi, a prikrivanje toga i aj malo o drugom nase muke da prilepimo, je zalosno.
to je 70 dinara ... sa 55 na 70 genijalni su, i ori tom nije nista poskupelo.E da, koliko je litar u Evropi i kod nas?
Kao prvo Slobodna Evropa, da ne kazem Prljav WC,
ne znam da nema propagande da li bi imali o cemu da pisu.
E sad, igrom slucaja sam pratio trenutne cene u Rusijsi ukljucujuci i goriva i ok su, svega imaju i nista im ne fali. Prodavnice su prepune robe, ukljucujuci i zapadne, proizvodnje,
nisu prazni rafovi, t se mozda u EU sprema, ne u Rusiji.
Rusija ima neogranice zalihe nafte i ne zavisi od uvoza nafte, vec je izvozi i zaradjuje od iste, tako da kad vec lazu, malo mozga ne bi bilo na odmet, nisu svi citaoci sisali vesla.
I jos nasli Tadzika migranta, za interviju, ako ga nisu izmislili, onda su ga potoplatili.
Taj u Moskvi zaradi mnogo vise nego sto kuci moze i da sanja.
Dalje me mrzi i da citam.
Bolje svojim dvorištem da ae pozabave, malo su im temelji klimavi, a prikrivanje toga i aj malo o drugom nase muke da prilepimo, je zalosno.
capitosinora
Veoma poznat
- Poruka
- 14.038
Ruska ekonomija propala, Putin 30 puta do sada umro od raka, Gradjanski rat u Rusiji................Rusija na ivici potpune krize: Kremlj želi da ohladi ekonomiju, zašto bi to bi to mogao biti problem?
Radio Slobodna Evropadanas 18:06
foto: Shutterstock
Vožnja taksija u ruskoj prestonici nikada nije bila preterano unosan posao za Saida, tadžikistanskog migranta koji živi u Moskovskoj oblasti, ali mu je omogućavala da plaća račune.
Sada, kaže on, kada je benzin skočio za više od 30 odsto poslednjih nedelja – sa 45 rubalja po litru na 60. Sve u svemu, njegova dnevna zarada je samo tri četvrtine onoga što je ranije imao, kaže on i jedva može da pokrije troškove života, piše Radio Slobodna Evropa.
„Radiš, platiš kiriju i platiš gorivo – to su ti svi troškovi“, rekao je za RSE, tražeći samo da bude identifikovan po imenu.
Ruska prestonica nije jedina koja beleži skok.
„Čini se da je Rusija na ivici potpune krize goriva“, objavio je prošlog meseca jedan od najvećih moskovskih tabloida, ukazujući na sve veći broj regiona koji prijavljuju nestašice i povećanja cena.
Nestašica se uglavnom pripisuje izričito neekonomskom faktoru: koncentrisanoj kampanji ukrajinskih snaga s dronovima koja je onesposobila čak 17 odsto ruskih kapaciteta za preradu nafte.
To uznemirava ruske potrošače koji sve više osećaju posledice šireg ekonomskog usporavanja. Posle godina burnog rasta, podstaknutog državnom potrošnjom za pomaganje rata protiv Ukrajine, ruska ekonomija se sada jedva pomera.
Centralna banka, koja se muči da obuzda rast inflacije, nada se da će to pomoći u rebalansiranju ekonomije. Kremlj se nada da usporavanje neće potkopati podršku ratu u Ukrajini.
„Kriza je u toku, razvija se, raste, intenzivira se“, rekao je za RSE ruski ekonomista Igor Lipsic.
„I postaje nemoguće potpuno je sakriti, a potpuno laganje takođe nije dobro, jer će se onda stanovništvo iznenada probuditi i reći: ‘Zašto nam niste rekli da je situacija u zemlji loša’?“, kaže on.
Za druge ekonomiste, usporavanje nije ni kritično ni neočekivano.
„Ovo je očekivano usporavanje rasta. Trenutno, izgleda kao meko sletanje, a ne kao akutna kriza bilo koje vrste“, rekla je Laura Solanko, ekonomistkinja u Institutu za zemlje u razvoju Banke Finske.
Ekonomski pad
Više od dve godine, ruska ekonomija izgleda kao kamion sa snažnim motorom, ali i s točkovima koji su sve više van ravnoteže.
Sam kamion je proizvod preusmerivanja industrije zemlje za vođenje rata protiv Ukrajine. Podstaknut prodajom nafte i gasa iz inostranstva, Kremlj je u privredu upumpavao rublje, dajući prioritet proizvodnji tenkova, topova, granata, dronova, uniformi i opreme za vojnike.
Ukupna potrošnja na odbranu i bezbednost dostigla je 41 odsto svih rashoda u 2025. godini, pokazuju vladini podaci – i to je najviše od Hladnog rata.
Da bi redovi bili potpuno popunjeni, vlada je u međuvremenu isplaćivala izuzetno visoke plate i beneficije kako bi privukla muškarce da se dobrovoljno prijave za borbe.
To je preplavilo novcem siromašnije ruske regione, ali je takođe deformisalo tržišta rada, povećavajući plate i podižući inflaciju na skoro 10 odsto.
To je zauzvrat podstaklo Centralnu banku da poveća kamatne stope na kredite – što utiče na stvari poput kredita za automobile i hipoteka – kako bi obuzdala inflaciju.
Rezultat?
U prva tri meseca ove godine, BDP je pao za 0,6 odsto u poređenju na prethodna tri meseca. To je prvo smanjenje od 2022. godine, kada je, usred udara zapadnih sankcija i povlačenja zapadnih kompanija iz Rusije posle početka invazije, ekonomija imala smanjenje od 1,4 odsto.
Saradnici ruskog predsednika Vladimira Putina javno su upozorili na usporavanje. Ministar finansija Anton Siluanov rekao je Putinu da će ekonomija rasti samo 1,5 odsto.
Nekoliko dana kasnije, ministar privrede Maksim Rešetnjikov upozorio je da se ekonomija „hladi brže nego što se očekivalo“.
German Gref, koji je na čelu državnog bankarskog giganta Sberbanke, upozorio je na moguću „stagnaciju“.
Putin je pokušao da ublaži strahove od šireg usporavanja.
„Siguran sam da ćemo na kraju uspeti da rešimo probleme, da podržimo neophod tempo ekonomskog rasta, a da inflaciju održimo na minimumu“, rekao je na poslovnom foruma u Vladivostoku.
Oružje, a ne hleb
„Dakle, ono što sledi biće stagnacija – u suštini nula ili jedan odsto rasta – a zatim će uslediti recesija“, rekao je Bogdan Bakalejko, bivši ruski novinar i ekonomski komentator.
Ako stagflacija ili recesija rezultiraju porastom nezaposlenosti, rekao je Bakalejko, to bi potencijalno podstaklo više ljudi da se bore u Ukrajini kako bi iskoristili plate i beneficije koje nudi Ministarstvo odbrane.
Rusi će „ili biti bez novca, bez posla i bez hrane, ili će potpisati ugovor s Ministarstvom odbrane jer će za to uvek biti novca“, rekao je.
„Dakle, ekonomski problemi zapravo idu na ruku Vladimiru Putinu“, rekao je on.
So na ranu
Za ruske budžetske zvaničnike, usporavanje vrši pritisak na državni budžet, koji se već suočava s deficitom koji je na putu da dostigne pet milijardi rubalja (62 milijarde dolara) 2025. godine. Ali Kremlj nije pokazao znake da želi da smanji potrošnju za rat.
„Mogućnost Rusije da održi svoju spremnost za vođenje rata u velikoj meri zavisi od cena nafte i putanje režima sankcija“, naveo je Peterson institut za međunarodnu ekonomiju u izveštaju prošlog meseca.
„Ako Rusija pretrpi neuspehe na bojnom polju dok se bori s ograničenim resursima, možda će biti primorana da prilagodi svoj pristup, bilo smanjenjem ofanzive ili pokazivanjem veće otvorenosti za pregovore“, navodi se u izveštaju.
Prošlog meseca, novinska agencija Rojters, pozivajući se na neimenovane zvaničnike, navela je da su povećanja poreza neizbežna.
Ruski poslovni časopis The Bell objavio je da kreatori politike, koji očekuju da će do kraja septembra sastaviti nacrt budžetskog plana, naginju ka povećanju poreza na dodatu vrednost za dva procentna poena, na 22 odsto.
To bi moglo da poveća potrošačke cene, što bi bilo u suprotnosti s pokušajima Centralne banke da smanji inflaciju.
Vladislav Žukovski, nezavisni ekonomista, predvideo je povećanje poreza na dodatu vrednost, koji je poslednji put povećan 2019. godine, samo nekoliko meseci pošto je Putin izabran za njegov četvrti mandat.
„To je najpredatorskiji porez, koji najviše guši ekonomiju i stanovništvo, jer se prikuplja, takoreći, od svih ekonomskih aktivnosti – od svih proizvodnji i potražnje u zemlji“, rekao je on.
„To će podriti rusku industriju, civilnu industriju, jer će jednostavno biti primorani da te troškove proizvodnje prebace… na krajnjeg potrošača“, rekao je Žukovski.
„Kao rezultat toga, cene će uz to skočiti za najmanje 10-15 odsto. Za stanovništvo, to je udarac na novčanik, pad životnog standarda, realne kupovne moći stanovništva“.
https://www.danas.rs/svet/ekonomija-rusija-kriza/
Једног ће дана, запад пропасти!!!
EU i Anglo-Jewry Diznilendi zive u raju...............................
- Poruka
- 9.317
Druze ne postavlja uslove onaj ko gubi rat (Ukrajina), vec onaj ko dobija.
Obecao je i nato da se nece siriti na istok, obecanje ludom radovanje, koji to mi da ukinemo sankcije? I Rusiju boli uvo za sankcije, valjda je to ocigledno zapadu do sad. Rusija se okrenula istoku i Briksu.
Evropa nece povoljan gas? Slobodno, siroko vam polje, kupujte cetri puta skuplni od americkih gospodara. Evropa tone, Amerika profutira na evropkim klovnovima, ne jnam drugu rec, Rusija ima Aziju, nije Evropa centar sveta, a bice sve manje i manje, Indopacifik je sad interesna zona velikih.
Rusija sad tek nema ama bas ni jedan razlog da rat stane, a i 4 oblasti plus Krim su za njih zauvek Rusija.
E sad posto Ukrosi nisu prihvatili ni jedan mirovni plan, sad ce izgubiti jos teritorija.
Donbas autonomija je moglo u zimu 2022. Rusi su cak povukli vojsku iz Kijeva i Harkova u znak dobre volje, al neka ko slusa Engleze ovako prodje.
Poslednja izmena:
HEFESTOS 1
Buduća legenda
- Poruka
- 31.636
Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 91.494
Сад је касно за то.
Масква сљезами не вјерит...
Шта мислиш, на коју ће следећу рафинерију у Русији, украјински војник без ноге да наводи дрон?
Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 91.494
Рат?
Рат?
То ти је Специјална војна операција, и зато те молим да убудуће, уместо три слова Р А Т, користиш скраћеницу, од такође три слова, С В О.
Све је везано за магични број три.
Три слова Р А Т,
Три слова С В О.
Три дана С В О.
HEFESTOS 1
Buduća legenda
- Poruka
- 31.636
Radašin778
Veoma poznat
- Poruka
- 14.616
- Poruka
- 131.256
nisam rusofil kao sto nisam ni natovac ali su mi ovakvi clanci smesni...Rusija na ivici potpune krize: Kremlj želi da ohladi ekonomiju, zašto bi to bi to mogao biti problem?
Radio Slobodna Evropadanas 18:06
foto: Shutterstock
Vožnja taksija u ruskoj prestonici nikada nije bila preterano unosan posao za Saida, tadžikistanskog migranta koji živi u Moskovskoj oblasti, ali mu je omogućavala da plaća račune.
Sada, kaže on, kada je benzin skočio za više od 30 odsto poslednjih nedelja – sa 45 rubalja po litru na 60. Sve u svemu, njegova dnevna zarada je samo tri četvrtine onoga što je ranije imao, kaže on i jedva može da pokrije troškove života, piše Radio Slobodna Evropa.
„Radiš, platiš kiriju i platiš gorivo – to su ti svi troškovi“, rekao je za RSE, tražeći samo da bude identifikovan po imenu.
Ruska prestonica nije jedina koja beleži skok.
„Čini se da je Rusija na ivici potpune krize goriva“, objavio je prošlog meseca jedan od najvećih moskovskih tabloida, ukazujući na sve veći broj regiona koji prijavljuju nestašice i povećanja cena.
Nestašica se uglavnom pripisuje izričito neekonomskom faktoru: koncentrisanoj kampanji ukrajinskih snaga s dronovima koja je onesposobila čak 17 odsto ruskih kapaciteta za preradu nafte.
To uznemirava ruske potrošače koji sve više osećaju posledice šireg ekonomskog usporavanja. Posle godina burnog rasta, podstaknutog državnom potrošnjom za pomaganje rata protiv Ukrajine, ruska ekonomija se sada jedva pomera.
Centralna banka, koja se muči da obuzda rast inflacije, nada se da će to pomoći u rebalansiranju ekonomije. Kremlj se nada da usporavanje neće potkopati podršku ratu u Ukrajini.
„Kriza je u toku, razvija se, raste, intenzivira se“, rekao je za RSE ruski ekonomista Igor Lipsic.
„I postaje nemoguće potpuno je sakriti, a potpuno laganje takođe nije dobro, jer će se onda stanovništvo iznenada probuditi i reći: ‘Zašto nam niste rekli da je situacija u zemlji loša’?“, kaže on.
Za druge ekonomiste, usporavanje nije ni kritično ni neočekivano.
„Ovo je očekivano usporavanje rasta. Trenutno, izgleda kao meko sletanje, a ne kao akutna kriza bilo koje vrste“, rekla je Laura Solanko, ekonomistkinja u Institutu za zemlje u razvoju Banke Finske.
Ekonomski pad
Više od dve godine, ruska ekonomija izgleda kao kamion sa snažnim motorom, ali i s točkovima koji su sve više van ravnoteže.
Sam kamion je proizvod preusmerivanja industrije zemlje za vođenje rata protiv Ukrajine. Podstaknut prodajom nafte i gasa iz inostranstva, Kremlj je u privredu upumpavao rublje, dajući prioritet proizvodnji tenkova, topova, granata, dronova, uniformi i opreme za vojnike.
Ukupna potrošnja na odbranu i bezbednost dostigla je 41 odsto svih rashoda u 2025. godini, pokazuju vladini podaci – i to je najviše od Hladnog rata.
Da bi redovi bili potpuno popunjeni, vlada je u međuvremenu isplaćivala izuzetno visoke plate i beneficije kako bi privukla muškarce da se dobrovoljno prijave za borbe.
To je preplavilo novcem siromašnije ruske regione, ali je takođe deformisalo tržišta rada, povećavajući plate i podižući inflaciju na skoro 10 odsto.
To je zauzvrat podstaklo Centralnu banku da poveća kamatne stope na kredite – što utiče na stvari poput kredita za automobile i hipoteka – kako bi obuzdala inflaciju.
Rezultat?
U prva tri meseca ove godine, BDP je pao za 0,6 odsto u poređenju na prethodna tri meseca. To je prvo smanjenje od 2022. godine, kada je, usred udara zapadnih sankcija i povlačenja zapadnih kompanija iz Rusije posle početka invazije, ekonomija imala smanjenje od 1,4 odsto.
Saradnici ruskog predsednika Vladimira Putina javno su upozorili na usporavanje. Ministar finansija Anton Siluanov rekao je Putinu da će ekonomija rasti samo 1,5 odsto.
Nekoliko dana kasnije, ministar privrede Maksim Rešetnjikov upozorio je da se ekonomija „hladi brže nego što se očekivalo“.
German Gref, koji je na čelu državnog bankarskog giganta Sberbanke, upozorio je na moguću „stagnaciju“.
Putin je pokušao da ublaži strahove od šireg usporavanja.
„Siguran sam da ćemo na kraju uspeti da rešimo probleme, da podržimo neophod tempo ekonomskog rasta, a da inflaciju održimo na minimumu“, rekao je na poslovnom foruma u Vladivostoku.
Oružje, a ne hleb
„Dakle, ono što sledi biće stagnacija – u suštini nula ili jedan odsto rasta – a zatim će uslediti recesija“, rekao je Bogdan Bakalejko, bivši ruski novinar i ekonomski komentator.
Ako stagflacija ili recesija rezultiraju porastom nezaposlenosti, rekao je Bakalejko, to bi potencijalno podstaklo više ljudi da se bore u Ukrajini kako bi iskoristili plate i beneficije koje nudi Ministarstvo odbrane.
Rusi će „ili biti bez novca, bez posla i bez hrane, ili će potpisati ugovor s Ministarstvom odbrane jer će za to uvek biti novca“, rekao je.
„Dakle, ekonomski problemi zapravo idu na ruku Vladimiru Putinu“, rekao je on.
So na ranu
Za ruske budžetske zvaničnike, usporavanje vrši pritisak na državni budžet, koji se već suočava s deficitom koji je na putu da dostigne pet milijardi rubalja (62 milijarde dolara) 2025. godine. Ali Kremlj nije pokazao znake da želi da smanji potrošnju za rat.
„Mogućnost Rusije da održi svoju spremnost za vođenje rata u velikoj meri zavisi od cena nafte i putanje režima sankcija“, naveo je Peterson institut za međunarodnu ekonomiju u izveštaju prošlog meseca.
„Ako Rusija pretrpi neuspehe na bojnom polju dok se bori s ograničenim resursima, možda će biti primorana da prilagodi svoj pristup, bilo smanjenjem ofanzive ili pokazivanjem veće otvorenosti za pregovore“, navodi se u izveštaju.
Prošlog meseca, novinska agencija Rojters, pozivajući se na neimenovane zvaničnike, navela je da su povećanja poreza neizbežna.
Ruski poslovni časopis The Bell objavio je da kreatori politike, koji očekuju da će do kraja septembra sastaviti nacrt budžetskog plana, naginju ka povećanju poreza na dodatu vrednost za dva procentna poena, na 22 odsto.
To bi moglo da poveća potrošačke cene, što bi bilo u suprotnosti s pokušajima Centralne banke da smanji inflaciju.
Vladislav Žukovski, nezavisni ekonomista, predvideo je povećanje poreza na dodatu vrednost, koji je poslednji put povećan 2019. godine, samo nekoliko meseci pošto je Putin izabran za njegov četvrti mandat.
„To je najpredatorskiji porez, koji najviše guši ekonomiju i stanovništvo, jer se prikuplja, takoreći, od svih ekonomskih aktivnosti – od svih proizvodnji i potražnje u zemlji“, rekao je on.
„To će podriti rusku industriju, civilnu industriju, jer će jednostavno biti primorani da te troškove proizvodnje prebace… na krajnjeg potrošača“, rekao je Žukovski.
„Kao rezultat toga, cene će uz to skočiti za najmanje 10-15 odsto. Za stanovništvo, to je udarac na novčanik, pad životnog standarda, realne kupovne moći stanovništva“.
https://www.danas.rs/svet/ekonomija-rusija-kriza/
Једног ће дана, запад пропасти!!!
vec 3 godine citamo na razni mestima ocigledno narucene clanke kako je rusija pred kolapsom..
pa brate kako nije vec propala kad je samo sto nije propala pre 3 godine....
Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 91.494
А на супротним местима већ 4 године читамо како је Украјина пред колапсом, под најездом Монгола из Москве.
Али то ниси приметио, а ово примећујеш.
Увек двоструки аршини.
- Poruka
- 131.256
ko kaze da nisam primetio?
ovo je clanak o pucanju rusije..isti komentar bih dao i da je clanak o pucanju ukrajine, ali zasto nisi objavio takav clanak?
Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 91.494
Duskwood
Poznat
- Poruka
- 9.762
38imak
Elita
- Poruka
- 19.958
Jesam.
A vi ne znate bukvalno nista o drustvenim temama o kojima hoceta da pricate.
Ali ono, bukvalno nista.
mojne se iscudjujemo da su neki korisnici pristrasni.
medju prvim temama na krsti 2003 godine je bila propast dolara i pad amerike, veoma uskoro
evo, proslo je 22 godine pa tema i dalje aktuelna
medju prvim temama na krsti 2003 godine je bila propast dolara i pad amerike, veoma uskoro
evo, proslo je 22 godine pa tema i dalje aktuelna
Radašin778
Veoma poznat
- Poruka
- 14.616
Pa pišeš neke nebulozne stvari ovde i zato sam ti i napisao da si genije.
Rusija pliva u benzinuu a ostali ga kupuju.Subvencionisan ili ne,kupuju ga.
