Jao ljudi sta mene sve snalazi i one koji su mi dragi, koje volim!!!
Morala sam da napustim stan u Zemunu i da se vratim kod majke, jer nemam gde, nemam vise prijatelja kod kojih bih mogla da odem.
Znate da imam kuce, malu havanezerku, sterilisanu, staru osam godina, lepu i slatku kao med, ali moja majka je ne podnosi.
Sinoc ju je majka videla da se popela na krevet i rekla mi da tako vise ne moze, da moram da je se ‚‚resim‚‚ kako znam i umem.
Ja bih izasla iz stana sa sirotim kucetom koje nista zgresilo nije, koje se nijednom nije popiskilo ili nesto drugo u stanu, koja cak nece to da uradi ni u nasoj basti /jer smo visoko prizemlje), jer i tu prokletu bastu smatra za deo stana.
Odlucna je u nameri da me satre i fizicki, a evo sada i psihicki.
Znaci, moram da kuce dam nekom, znaci srce ce mi puci bez nje, uvek je to kuce bilo uz mene, tesilo me je da imam nju kad nikoga vise nemam, svi su mi okrenuli ledja.
Da imam neke tetke, striceve, ujake, pa da mogu nesto da iskombinujem, ali moje najdraze tetke poumirase jos pre 15 godina.
Nikoga nemam osim majke, a kako ispada bolje bi bilo da nemam ni nju kada je takva.
Sta mi sve radi ta zena, sad se prebacila na kuce, kao da ce joj kuce isprljati stan, kao da ce stan poneti sa sobom u grob.
Takav je isti bio i moj pokojni otac. Sta sad on ima od toga sto je cuvao svoju prokletu koznu garnituru u dnevnoj sobi?
Nije je mogao u grob odneti.
A sada na tom istom koznom trosedu skacu sinovi moje sestre sto ne bi ni u ludilu mogli da rade dok je moj otac bio ziv.
Pomagajte ljudi, ja ne znam sta da radim?
Dajte mi neki predlog, sta da radim, kome bih mogla da je poklonim sa sve njenim stvarima i igrackama... jaoj mili Boze sta me je snaslo.
Mnogo mi je tesko, nesto ce rdjavo da se desi.
))))