Pre par meseci sam bila na svadbi kod prijatelja, zenili su sina. Zapravo, sam se zenio, jer je sa devojkom sam sve orgnizovao i platio, a roditelji su im bili pozvani kao i sve ostale zvanice. Prisutni samo dragi im ljudi (iz familije i prijatelji) sa kojima su takoreci svakodnevno u kontaktu i to se reflektiralo na energiju u prostoriji. Bilo je predivno vece uz zivu muziku, bez pojacala, mikrofona dernjave.
...ja volim da idem na svadbe, i volim i da igram i da pevam i da se veselim a bogami i da lumpujem
...a znam sto posto da ce one moje ako bude srece hteti svadbu, pa nisu valjda lude da propuste tako dobar provod
na kome su one zvezde veceri, ljubi ih majka
e da i ovo koliko god smesno zvuci je istinito.to je jedini dan u zivotu gde ce se njih 100 ljudi okupiti samo radi tebe i gde ce sve biti okrenuto samo tebi
doduse,zaboravila sam na sahranu
Ja sam oborila sve rekorde u otkazivanju, jer su zakazivali (kumovi) bez moje saglasnosti. A izgovora je bilo svakojakih: od tmurnog dana, do spava mi se, pada kisa i duva vetar,....sacekacu leto...papir ne cuva brak....
evo zbog ovog...jedan je bre život...
i jedna je moja majka i moj otac koji me napraviše i svašta pregrmeše zbog mene...
iako im ja iskazujem poštovanje i ljubav svakog dana,jednostavno iz priče znam koliko će ovo da im znači i ima da im napravim...tačka
a i sinove oću da poženim ljudski...
neću da ih ženim pijući kafu sa komšinicom...šlus
al uz tamburaše....bez struje,mikrofona i ozvučenja...pa na uvce....
imam...za njih uvek..
e da i ovo koliko god smesno zvuci je istinito.to je jedini dan u zivotu gde ce se njih 100 ljudi okupiti samo radi tebe i gde ce sve biti okrenuto samo tebi
doduse,zaboravila sam na sahranu
