Romantika

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Pod istim smo nebom, isto nam se muti,
al' te zato trebam, od mene si jača,
kad poviju glave suncokreti žuti,
tvoj im osmeh mio sunce nebu vraća.

A uvek se divih cvetovima divnim,
pa i sam sam nekad isplakao oči,
lutajući zalud za tim sjajem silnim,
da mi puste bure u jugo pretoči.

A nije ga bilo dok ne znadoh tebe,
teško mi je samom snaći se u noći,
pa mi drhte usne i srce mi zebe,
sada već mi sviće i znam da će doći,

iz stihova tvojih još mi jače sija,
dok mi smeškom zračiš, nasmejem se i ja.

 

[SINDI]

Do pola jedan je bila na času klavira...
Onda korakom merila grad...
I usput gledala izloge...
Pardon... Svoj odraz u njima...
U kosi još, poput venca, ona molska kadenca...
Mala vračka da upravo tad...
Uz "caffe Kibic" polagano nadođe On...
Kao plima...

Tajne su tu zato da ih neko nasluti...
Postoji reč koja vredi tek kad se odćuti...
Bogu je kanuo čaj... Svud je prsnuo sjaj...
Jedan platan će ostati zlatan...
Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće...
Ne drhti On... To je samo to uvelo lišće...
Blaženo Miholjsko Leto...
Jedno i sveto za njih...

A On je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest...
Sve češće mu govore "Vi"...
Begeš u grudima udara...
Bije u bronzane žice...
U džepu sretni staklenac... Ko ono novčić i zdenac...
Mala vračka da nestanu svi...
A Ona bane ko lupež... I prospe mu kosu u lice...

Kao osrednji klošar, malo prosed... I prostar...
Na uglu sam zastao sam...
Ne tako dobar oktobar...
I misli sve... U "ruskom štimu"...
A onda shvatih, na prepad... Da te volim, ko nekad...
Vreme samo raspiruje plam?
U meni "miholjsko leto"... To prkosno sunce pred zimu

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Ispisat cu opet rijeci samo za tebe
Vjekova mir dajes mi ti,
Smirujes vode nabujale
Moj sapat i krik ces pomiriti,
Pijem ti dah kao lijek
Svaku noc dok spavas
Prije no sto usnim ja
I taj tren i zauvijek
Samo ti si mi na grudima...


I kad nisi tu kraj mene,
Kad te od mene netko odvede
Ta noc je duga bez tebe...
I nocas ja cu te
Cuvati dok spavas
I ljubiti te tamo gdje najvise volis
Dok sanjas

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Ustajem iz kreveta. Razmicem stare, izblijedjele zavjese i otvaram prozor. Izvirujem kroz prozor i gledam u nebo. I gle, zbilja, polumjesec boje plijesni visi na nebu. Dobro je. Oboje gledamo isti mjesec, u istom svijetu. Ista nas nit povezuje sa zbiljom. Samo je trebam tiho povuci prema sebi.
Sirim prste i zurim u dlanove svojih ruku, trazeci krvave mrlje. Nema ih. Ni vonja krvi, ni znakova kocenja. Krv mora da se na svoj necujni nacin vec upila unutra.

 

[Nina]

nosim tvoje otiske prstiju
toplinu tvojih dlanova
i tvoj glas duboko u sebi


na zagrebackih minus pet
rastopljen sam od tvoje ljubavi
i nakon dugih kilometara dana
nakon tvog prvog osmehivanja
i tvoje prve suze


nosim tvoje godine
tako lako utisnute u moje zenice
i svaki dan sto se okrene oko nas
i noc koja nas pokrije snom
tvoje je sve
i moje je tvoje
jer sve smo svoje
medjusobno pomesali

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Da ljubav ovisi o prostoru,
Unistila bih prostor.

Da ljubav ovisi o vremenu,
Unistila bih vrijeme.

Ako bih unistila prostor,
Ostao bi beskraj.

Ako bih unistila vrijeme,
Ostala bi vjecnost.

Sresti tebe u beskraju,
Znacilo bi ostati s tobom vjecno..

 

[volim da volim]

Sad smo skupa tako ritko
`ma se tiši biće bolje,
kad te vidim zasja svitlo
ti me gledaš priko volje.

U životu sve se minja
uvik nikom srići prići
još sam čovik nisam stina
čuvam za te nike riči

U prolazu u prolazu

Puše jugo triska bura
i bonaca gdi god svrati
još visoko stoji ura
ovo vrime ovi sati.

Pusti neka vitar nosi
one naše zadnje riči
svitlo sja u tvojoj kosi
tvoj me pogled i sad liči

U prolazu u prolazu

Mene i sad zove more
zvono tuče s kampanela
al mirišu neke zore
naša jubav srid tinela

I dok sidim u kavani
sve još tu na tebe sliči
sve je isto ka i lani
isti judi iste riči

U prolazu u prolazu

I dok čekam te pu* ure
ko zna ća i kome boje
gledam nike stare cure
nima veze biće bolje.

Svit je ovaj krcat zlobom
valja mi na more ići
ma bi prije htija s tobom
da izminim nike riči.

U prolazu u prolazu
u prolazu u prolazu......

 

[zainteresovana]

U kom rečniku, na kojoj stranici

da nađem nežne reči ljubavi,

kad nisam pesnik, a evo noći

na svetloj srebrnoj raskrsnici.

Auto, lišaj, noćni leptir, pipci svetla,

crni ćilim noći, srp sred zvezda stoji.

Sat peva noć. Pred tebe kad bih kleko,

svoj lik bih predao dlanovima tvojim.

Raširi ruke i dlanove, anđeo širi krila,

dve stolice, žuta svetlost lampe tu je.

Usta položi na obraz mi, da bi kraj mene bila,

poljubac dug kao pesma, zavese bele lelujave.

Gledamo ulicu kroz čipke vrh naših glava,

auto, lišaj, noćni leptir, srebro raskrsnice.

A dete, treća zvezda ljubavi, u kolevci spava.

Pevušiš, miluješ rukom belu mu kosu i lice.

Ljubav je molitva uslišena u ovaj čas. Nestaju

slike sveta, ko one s platna, u našem duhu.

Zagrli me, anđeo sa krilima grli u tom zagrljaju.

U zanosu sklapamo oči, tišina u sluhu.

Ko bura u daljini zvuče svetlosni krici,

samotna sen tvog profila po ruci mi se pruža.

U kom rečniku, na kojoj stranici

da nađes reči ljubavi dostojne čoveka:

magarac, gavran i ruža.


Jaroslav Seifert

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Divno je, ljubavi, znati da si ovde u noci,
nevidljiva u svom snu i ozbiljno osamljena
dok rasplicem svoje brige
kao mreze zapletene.

Odsutno, tvoje srce plovi snovima,
ali telo ti dise tako napusteno,
trazeci me uzalud, dopunjujuci moj san
kao biljka sto se udvostrucuje u seni.

Uspravna, bit ces druga sto ce ziveti sutra,
ali od onih granica izgubljenih noci,
od ovog biti i ne biti u kojem se nalazimo

nesto ostaje i vodi nas svetlu zivota
kao da je pecat sene obiljezio
vatrom svoja tajnovita stvorenja.

 

[Nina]

Moje srce , ptica divljine ,

naslo je svoje nebo u tvojim ocima.

One su kolevka jutra.

One su carstvo zvezda.

Moje su pesme potonule u dubine njihove.

Pusti me samo da se vinem u to nebo,

u njegovo bespuce.

Pusti me samo da delim njegove oblake,

da sirim krila u sjaju njegovoga sunca.

R. Tagore

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Ljubi me
Ali ne dođi preblizu
Ostavi mjesta za ljubav
Da se smije svojoj sreći
Daj da uvijek jedan pramen moje žute kose
Bude slobodan.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Skroz romantično! 8)

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

IZ KOJEG SI TI SVIJETA

iz kojeg cvijeta dolaziš

zašto nisi kao i sve druge žene

koje prođu kao sjene

čija se ni imena ne pamte

čiji se dodiri usana zaborave

s prvim jutrom

iz koje si ti ljubavi

iz koje knjige

iz kojeg romana

kad mi tako bez ikakvog plana

bez namjere

srce lomiš na dijelove

i noći mi pretvaraš u dane

koja si ti žena

kad mi pola života u tebe stane

zbog koje žalim

sve ovo što prebrzo ide

što su jeseni bliže

i što mi se suze vide prvi puta

jedino si s neba mogla doći

jer druge putove poznam

i na njima sam s drugima bio sam



iz kojeg si svijeta

iz kojeg cvijeta nosiš taj miris

da te volim

i nikad ne prebolim.

 

[slucajna prolaznica]

Sunce moje probudi me rano,
da ja gledam kada zora svice
dok se mesec na pocinak sprema,
na obzorju,moje drago bice...

Sunce moje pomiluj mi lice,
zlatom zlati moje kose duge;
ljubac spusti, na usne mi snene,
stavi osmeh,mesto vecne tuge...



0lovka pise srcem

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Da li i Ti sanjas nesto slicno?
Ili sasvim obicno, zaspis bez maste
osecaja zedna. Ili su moja bedna
cula tako slaba, da ne poznaju
Tvoj dah.
Zar se pretvaram u prah..?
U prasinu sjajnu na rukama Tvojim
Koju ce lagani lahor da odnese
Bogovina svojim...

Mozda nema kraja mome snu cudnom
Ili oku budnom, nema sna...
Pusta su moja secanja prazna, ili...
...Mozda sam ja taj koji se nikada ne budi
Koji lutam svetom ovim zanesen
Zagledan u novo "juce" potresen
Ljubavlju koju nemam, koja mi nije data.
Zaboravljen od sebe, od Tebe, od... sna
Mozda..?

 

[majcheki]

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Ja sam večeras krao sve Vaše snove, dok ste spavali. 8)
Hmmm...i sada znam šta i koga sanjate.

 

[Daringo]

KOJI SI TI ROMANTIK



Nisam i sama znas da nisam.
Ali kada ti nemoc oduzima snagu,
A ljubav uliva strah od nadolazeceg.
Reci same izlaze a tuga pise redove.
I kada bi samo jos neko veravati meni mogao.
Savet bi samo jedan kao lek za mene postajao.
Tamo gde ljubav se gasi.
Potreba za nastavkom jenjava.
Komesanje prokletih vetrova
Na liticu kamenog srca
Bol od hladnoce naglasava.


(bustura)

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Kakvih lakih i nježnih tjelesa
ima, bez boje,
nejasnih kao sjene,
koje ne možemo poljubiti,
već ako usne položimo
na vjetar, na nešto
što prolazi i pričinja se!

I kakvih tamnih sjena
ima, tako tvrdih,
da njihov crni, mrzli mramor
nikad nam neće klonuti
od strasti u naručje!

I kako je teško ići i vraćati se,
s ljubavlju u letu,
od tjelesa sjenama,
od nemogućeg usnama,
bez prestanka, nikad ne znajući
da l' je duša od mesa il je sjena
od tijela to što ljubimo,
da li je nešto! Strah nas je
da možda milujemo ništa!

 

[Daringo]

NEMA TU LJUBAVI



Svemu nastupi kraj.. Jučer smo kasno u noć Bivši i ja pijuckajući treću pivu došli do teme nas.. Bila je to otvorena školjka. I stalno su me stizali šumovi i mirisi dok sam bila u postelji s drugim.. Valjda noću sve uglavnom otupi i ogluši i otvori prostor onome što preko dana ne može doći do izražaja.. Stvar je u tome da je školjku trebalo zatvoriti.. Jednostavno, jedna sam od onih što vole čuti ono ''škljoc''.. Tada sam mirna.. I ulazim sigurnija u lift koji će me odvesti na drugu etažu.. Jer znam da je ono što sam ostavila iza sebe zaključano..
Priznajem, zamišljala sam mnogo puta, čak i sada kad drugog ljubim sasvim nježno, taj razgovor između mene i Bivšeg.. Razgovor koji će pomesti sve one pazne papiriće o koje sam se spoticala dok sam ga zaljubljena slijedila.. I očekivala sam da bi mogao reći mnogo toga.. Ali ni jednom da bi mogao reći ono što je rekao:
- Od prvog trena sam te želio.. To je neosporno.. Danas si jedina s kojom ovako mogu razgovarati.. I danas te želim i uživam u našim druženjima.. Ali na emotivnom planu – apsolutno NIŠTA..
Nije me ubila njegova rečenica.. Niti dotukla.. Bila sam zatečena.. Ne tom njegovom praznom izjavom, nego svojom prevarom sebe. Jer nije me on varao niti jedan dan.. Izdala sam sama sebe voleći godinama nekoga tko je sposoban u jednu rečenicu ugurati 3 preteške riječi- emotivno, apsolutno, ništa.. I onda ti ih objesi oko vrata kao lančić koji nije ništa drugo; niti lijep niti sjajan, samo težak..
Nije mi bilo jasno kako sam mogla izvesti takvu pljačku.. Svoje ružičaste godine prodati za te zelene oči koje ne vide apsulutno ništa.. Jer ja sam morala znati.. Ja sam znala s kim se igram skrivača još dugo nakon što su svi drugi prestali s igrom..
Ja sam morala znati da on ne šuti zato što je težak na riječima.. Šuti jer nema što reći..
Samo isprazne fraze..
Sada sam mirna.. Moglo je završiti s malo više smijeha ili suza.. Ali nije..
- Javi se ako trebaš bilo što.. – rekla sam.
- I ti isto.. Ma čut ćemo se ti i ja.. To tako obično biva.. – rekao je izlazeći iz zgrade..
Za njim se sasvim jasno čuo ''školjoc'' ulaznih vrata koja se automatski zaključavaju poslije 12h...



(nepredvidljiva)

 

[Nina]

OVE NOĆI

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Napisati na primjer: "Noć je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Noćni vetar kruži nebom i peva.

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Volio sam je, a katkad je i ona mene volela.
U noćima, kao ova, držao sam je u svom naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.

Volela me je, a katkada sam i ja nju volio.
Kako da ne ljubim njene velike nepomične oči.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Pomisao da je nema. Osećaj da sam je izgubio.

Slušati beskrajnu noć, bez nje još beskrajniju.
I stih pada na dušu kao rosa na livadu.
Nije važno što je moja ljubav nije mogla zadržati.
Noć je zvezdovita i ona nije uz mene.

I to je sve.U daljini neko peva. U daljini.
Moja je duša nespokojna što je izgubila.
Kao da je želi približiti moj je pogled traži.
Moje srce je traži, a ona nije uz mene.

Ista noć odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo više isti.
Više je ne volim, zaista, a možda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.

Jer sam je u noćima, kao ova, držao u svom naručju,
moja je duša nespokojna što je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pišem

P.Neruda

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Nocas te tugujem najdraze moje
s nekim osjecajem daljine
jer nema nikoga ovdje kraj mene
i nitko da mi skine
tu suzu sa obraza
nocas te tugujem
a u istom smo gradu
i iste brojimo minute
samo sto usne ne ljube i sute
samo sto oci prosipaju sjaj
u nekim drugim sobama
nekim drugim ljudima

nocas te tugujem i skitam

ne ljubim i pitam
sto je tamo iza jutra
iza zagrebacke zime
postoji li tamo jos tvoje ime
kao sto ti u meni postojis
i ova noc sto mirise
po narancama s juga
govori mi sto je tuga

nisi daleko
a cini mi se kao sto godina
svijetlosti i tame
kao da se ljubav tamo topi
na plamenu svijece

i tugujem te nocas

i tugujem

i tugujem

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ružna kao vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela
I tako jadno
Drhteći od straha ko dete u mraku
A tako sigurna u sebe
Ko neki spokojni čovek u sred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi, dotucavani,
poricani, zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali
gazili dotucavali, poricali, zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja lljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i živo kao leto
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se, osmehnuti se, smejati se
I podmladiti se
Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava ko magare
Živa ko želja
Svirepa kao sećanje
Hladna kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nežna kao dete
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vičem
Za tebe za sebe i sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde bila si nekad
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si živa
A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku i spasi nas !

Žak Prever

 

[Nina]

Hiljadu violina -- krilatih pasa
Prolece nebom i jeca
S istoka prema zapadu
Samo je suza bez senke

Vodo moja napacena
Iza tebe zvezde se raspadaju
I narice noc -- udovica
Nad svezim rukopisom rose

Suza
BrankoMiljkovic

 

[Sonja Djokic]

Maco maco kolki ti je rep?!
Kako si se samo setio Ma,bas si Lisac