Romantika u magli

[Lada]

Kada ljubav cveta u bilo kom obliku tada citamo i pisemo poeziju raspolozenja.Kada nas se uvuce neka seta i krene da nas okupira,mi pribegavamo poeziji raspolozenja.
Zato ove stranice ispunicemo stihovima koji nas dodiruju i reci cemo nesto o o onome sto nam dusu ispunjava,kao pred ogledalom.Slazete li se?
Evo pocecu ja...

Bezeci od smrti
u pesme,
ili u tebe,
ja sam na istom -
u biti.

Jer sve dok smrtnika bude -
i besmrtnih ce biti.


Enes Kisevic - Iskonski nagon stvaranja

 

[Lada]

Хтео сам ноћас да ти песму пишем
Баш једну од оних које вечно трају,
Како када словом, не могу да дишем,
А ум ми је просут ,по твоме бескрају.

Стихови ми плачу негде у прашини
Док мисао тражим дрхтавим прстима,
О колко те има у немој тишини,
У свему што живи, у мојим очима.

Желео сам само да ти руке љубим,
Да далеко време стопим у близину,
А знам да немоћан све поново губим,
И све дубље тонем ,у твоју дубину.

Да хтео сам душо да ти песму пишем
Сад док сан се игра са мислима твојим,
Како када словом не могу да дишем,
А ум ми је просут, више не постојим.

Кад ти с јутром сунце лице помилује
А крупне ти очи сан поклоне дану,
И док птица песма ,даљином се чује,
Не питај се где сам, ту сам ти на длану.

Миомир Јовановић

 

[Lada]

Zamišljah te takvu
kakvu te nikad ljubio nisam...
A ljubio sam vjerovanja...
uz sva ta sjetna otkrića
u kojima se ljubav klanja
moru suza neistinitih priča...

Zamišljah ljubav
kakvu još nikad ne ljubih...
A ljubio sam htjenja...
I život za kojim tako žuđah
preko tako oštrih misli
preko tako krutog stjenja...

Zamišljah život
kakvog želim živeti i čuti...
Bjehu sve to samo želje
koje nitko i ne sluti...
u ljubavi
koja srce čupa
i sreću sa mislima melje...

Al ne vidiš pritom
kako lupa
stvarni oblik jedne želje...

Zamišljah te takvu.....

Ladislav Prežigalo

 

[Lada]

Nije to nikakva bajka.
Neka bezazleni zato zapuše svoje uši i ćute.
Zavoleli smo se, ponešto pseći i svetački.
Zakovali se jedno u drugo klanfama zuba.
Imala je u oku električnu centralu,
a ja neke bandere sasvim crvene i žute.
Ispričali smo ramenima i rukama nešto
što u prevodu na disanje znači: Ljubav...
I detinjstvo je te noći otišlo iz njenih cipela.
Mahalo je šarenim kockama.
Knjigama punim slika, igračkama i snovima.
Otišli su konvejeri mašnica
i odleteli listići presovanog staniola.
Svet je najednom postao viši
za jednu neznatnu zvezdu, tamo negde nad glavama,
nad krošnjama i krovovima...
I samo malo dublji
za krišku naprslog bola.

Antic

 

[Lada]

Ruke su dvije molitve što ištu svoje nebo
To su dvije prijetnje što traže svoga boga.
One su dva druga što često idu u raskorak
Ruke su dva duga pitanja koja
Nemaju kome da se
Povjere.
Ruke bez ruku su siromasi ubogi
Prebacimo ruke s dvije suprotne obale
Njihova sjena u ogledalu voda biće
Virovima radost,
Prebacimo dlanove, prebacimo prste, prebacimo jagodice.
Za most čvršći od stakla, od cementa, od čelika.
Neka preko njega prelaze
Bez ikakve carine
Dragocjenosti
Daha
Pogleda
Poljubaca
I onih krhkih riječi koje se
Mogu reći
Šapatom
Samo.

Mak Dizdar

 

[Lada]

Samo kad se ne bih tako bojala.
I kad bih znala shta ima tamo!
Mislim na raj,
pakao i chistilishte,
mislim na sve ono shto
nastaje onda
kad nas nema vishe!

Mislim da bi se smrti
manje bojali
kad bismo znali
da smo u svom svom davanju
nekome neshto
ipak dali.


B. Petrovic

 

[Lada]

Belo, sve je belo i svi ćute oko mene
Crno sve iznutra i sve stoji.
Nema daška nekog vetra da pokrene neki život,
Neku ludost, neki užas što još osta
U dolini ovog bića, ja što bejah.

Ružno, ružno mislim o tom vetru, ma gde da je
Ne grdim ga, mrzim samo al' se nadam
Da me neće mimoići kada prođe
I pronese neki život, damar neki, pa podeli:
Nek oprosti ove reči, u vatri sam.


Zoran Radmilović

 

[Lada]

B. Petrovic - Cesto mislim na to!

Samo kad se ne bih tako bojala.
I kad bih znala sta ima tamo!
Mislim na raj,
pakao i cistiliste,
mislim na sve ono sto
nastaje onda
kad nas nema vise!

Mislim da bi se smrti
manje bojali
kad bismo znali
da smo u svom svom davanju
nekome nesto
ipak dali.

 

[Lada]

Sanjarenje

Ponekad sanjam da imam krila
i sedam svojih tovara zlata,
da mogu svakom ko dobra vila
staviti dukat, tiho, kraj vrata.

Sanjarim: štapić čarobni imam
i menjam, tako, svet preko noći...
sanjarim kako bolesne primam
i kako svakom mogu pomoći.

I tako rastem, snovima vođen,
pomalo tužan, jer nemam krila.
Ali ja takav, kakav sam rođen,
bar imam srce kao ta vila.

Tako ne mogu nikom pomoći
jer nemam štapić da zlato delim
i nikom neću do praga doći.
Ali bar sanjam, ali bar želim.

Nedeljko Popadić

 

[PetarSamotnjak]

 

[Lada]

Нестане ли једном нада која беше
одувек у мени јача од свег другог,
избледи ли некад што је срце снило
тог пролећа кишног, самотног и дугог,

ја ћу се сећати оне једне ласте
што је у свитање свој дом тихо свила
у углу терасе недохватном руци
да младунце рука не би повредила.

И знаћу да неки домови се граде
далеко од туђе руке и од ока -
у срцу им буде колевка и хумка,
тамо где и радост и туга дубока.

И опет пролећа долазиће нова
и нове се ласте гнездити под стрехом,
и нови ће људи све домове нове
обасјати срећом, надањем и смехом,

али oна ласта више никад неће
дом пронаћи тамо где је некад био,
тамо где од њега ни сенка ни оста,
одакле се спокој давно одселио.

Виолета Милићевић

 

[PetarSamotnjak]

 

[Lada]

VEĆ SAM TI PRIČAO T0
Rade Serbedzija


Da li znaš, i ja sam nekada imao grad, ulice...
draga lica u dvorištu... pod kestenom stol...
nekada...
prašnjava slika i cesta od sna... curice...
drugova pjesma... u duši se budi djetinjstvo...
zamisli... miriše lipa.... i ljeto je tu...
kasnije snijegovi...
pramen sam magle pod neonskim svijetlom u zimu...
pričam ti... imao sam druga ko brata ja...
sada pustinja...
cežnjiva pisma... Pacifik od tuge i sjećanja...
kažu sudbina...
ta ***** bol ime mora imati... i razlozi...
milion priča, al' svaka vodi samo do pustoši...
pitam da li znaš...
a znam da ne znaš niti ćes ikada shvatiti...
a i zašto bi...
oprosti, to gorka tečnost iz mene gluposti govori...
nije nostalgija...
ta je romantično, nevino čedo, spram ovih stanja...
neću da spominjem, rat i užase,
politiku, i slična sranja...
neću da ponavljam... pravda ne postoji...
ta to je jasno bar...
hoću da dopustim suzu ljubavi,
sa njom sam divan par.
kasno je, znam... curi noć...
svaka je mala vječnost za mene.
da, znam, moraš poć,
o kako nervira kad zadnji autobusi se izgube...
pitam, ...da li znaš i ja sam nekada imao grad, ulice...
draga lica u dvoristu... pod kestenom stol...
ah, već sam ti pričao to.

 

[PetarSamotnjak]

 

[*pustinjakinja]

Biti Djeca​

Uhapšen u svojoj magli,
zakopčan u svojem mraku,
svako svojoj zvijezdi nagli,
svojoj ruži, svojem maku.

I svak žudi svetkovine
djetinjastih blagostanja,
sretne mrene i dubine
nevinosti i neznanja.

I na oblak koji tišti,
i na munju koja prijeti,
naša blaga Nada vrišti;
Biti čisti. Biti sveti.

I kad nema Našeg Duha
među nama jednog sveca,
treba i bez bijela ruha
biti djeca, biti djeca.

Tin Ujević

 

[*pustinjakinja]

 

[PetarSamotnjak]

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

................

.......

 

[Lovesiv]

 

[*pustinjakinja]

......

 

[Branko Lori]

.......
Zbogom razdragana devojčice !

 

[Branko Lori]

 

[PetarSamotnjak]