Romantika Bukovskog

[LastDay]

Ja sam nju pustio
A onda sam je godinama skupljao po svijetu u nekim drugim ženama.
Neke su se smijale kao ona, neke su govorile kao ona, neke su imale njene crte lica.
Pronašao sam njene dlanove, otkrio njene usne, dotaknuo njenu kožu, ljubio njene obraze. Sve na drugim ženama.
Sve su joj po nečemu bile nalik, čak i kad sam tražio drugačiju.
Neke su tugovale kao ona, neke su grlile kao ona, neke su imale njenu toplinu.
Pronašao sam njeno lice, udisao njen miris, primicao njeno tijelo, zaplitao prste u njenoj kosi.
Sve na drugim ženama.
Neke su voljele kao ona, neke su maštale kao ona, neke su koračale kao ona.
Pronašao sam njene oči, lice postavljao uz njen vrat, smirivao se na njenim ramenima, drhtao na njenim grudima.
Sve na drugim ženama.
Niti jedna nije bila dovoljno drugačija, niti jedna nije bila dovoljno ista.
Tako je to...
Kad ti netko nedostaje, čitav svijet se uroti da na njega liči.


Čarls Bukovski

Bukovski je svojim kontroverznim romanima obezbedio reputaciju “bludnog sina”, “matorog pokvarenjaka”
kojem se život svodi na alkoholisanje, žene i filozofiranje.
Njegova je biografija, uzbudljiva, mračna, preteška....

Međutim, Bukovski je prvenstveno bio pesnik ,a u svoju poeziju je, možda i nesvesno,
utkao svoje najintimnije slabosti, najmoćnije emocije, najljepše misli…

 

[LastDay]

 

[LastDay]

225 dana pod travom
i znaš više od mene.
Odavno su ti uzeli svu krv
suva si pritka u korpi.
Tako li to biva?
U ovoj sobi
sati ljubavi
još bacaju senke.

Kada si otišla
uzela si gotovo sve.
Klečim u noćima
pred tigrovima
koji me ne puštaju.

To što si bila
neće se ponoviti.
Tigrovi su me našli
i nije me briga.

(Za Džejn)

 

[LastDay]

 

[Tea]

MARINA:

Veličanstvena, magična
Beskrajna
Moja devojčica* je
Sunce
Na tepihu –
Dok napolju bere cvet, ha!
Jedan starac,
Potonula olupina,
Izranja iz svoje
Fotelje
I ona me gleda
Ali vidi samo
Ljubav,
Ha! I ja postajem
Hitar u odnosu na svet
I odmah uzvraćam ljubav
Baš kao što sam i
Stvoren za to.

* kći Čarlsa Bukovskog

 

[Tea]

Cudo najkrace traje

znas
bilo je mnogo dobro
bilo je
bolje nego
bilo sta

bilo je kao
nesto
sto mozemo da
podignemo
drzimo
i onda se smejemo
zbog toga

bili smo na Mesecu
bili smo u jebenom Mesecu
imali smo ga

bili smo u vatri
bili smo u
beskrajnom ponoru
nigde nema takvog mesta

bilo je duboko
i
svetlo
i
visoko

primaklo se tako blizu
ludila
smejali smo se
bezumno

tvoj smeh
i
moj

pamtim kad su
tvoje oci
glasno rekle
volim
sada
dok se ovi zidovi
tako necujno
ljuljaju.

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Zelena milja]

 

[LastDay]

 

[LastDay]

 

[LastDay]

"....od svih gvozdenih kreveta u raju
tvoj je bio najsvirepiji
a ja sam bio dim u tvom ogledalu
i žadom si šatirala kosu,
ali bila si žena, a ja
dečak, ali dečak dovoljan za vino i
tebe....."

 

[Branko Lori]

„Сви ћемо умрети, сви, какав циркус!
Самa тa помисао требало би да нас натера да се волимо, али није. Престрављени смо и сломљени тривијалностима, прождире нас ништавило.”
Цхарлес Буковски

 

[LastDay]

 

[Mister]

Devojke koje smo nekad pratili kući​

Devojke koje smo nekad pratili kući
sada su dame sa torbama,
ili je jedna od njih ona sedokosa
stara vrana
koja te zveknula
štapom.
Devojke koje smo nekad pratili kući
sede na guskama u staračkim
domovima,
igraju šaflbord u
parkovima.
Ne rone više u
talase sa belim kapama,
te devojke koje smo pratili kući
ne mažu više svoja tela uljem
ispod sunca,
ne lickaju se više pred
lepim ogledalom,
te devojke koje smo pratili kući
te devojke koje smo pratili kući
negde su otišle
neke zauvek,
a mi koji smo ih pratili?
Mrtvi u ratovima, mrtvi od infarkta,
mrtvi od neutoljenjih čežnji,
naši snovi su tv-snovi,
a nekoliko nas,
tako malo nas pamti
devojke koje smo pratili kući
kada sunce kao da je uvek
sijalo.
Kada se život kretao tako nov i
neobičan i prekrasan u
svetlim haljinama.

Ja pamtim.

Čarls Bukovski

 

[Branko Lori]

 

[Nina]

Ja nisam snob:jednostavno me ne interesuje šta većina ljudi ima da kaže i šta žele da rade ,naročito sa mojim vremenom.

Čarls Bukovski

 

[Mister]

Mamurluk​

Verovatno sam ih imao više
od bilo koga živog
i još me nisu ubili,
mada neka od tih jutara
kao da su bila
odvratno blizu smrti.

Kao što znate,
najgore je piti na prazan stomak,
paleći jednu za drugom
i sabijajući mnogobrojne
raznolike zdravice.

Najgori mamurluci su
kada seprobudiš i shvatiš
da si uradionešto
apsolutno odvratno
apsolutno odvratno,idiotsko
i možda opasno prethodne noći
ali ne možeš tačno da se setiššta je to bilo.

I budiš se u različitim stanjima nereda
- oštećenih delova tela,
bez novcai/ili moguće
i često bez
automobila,ako ga imaš.

Čarls Bukovski

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

 

[Etaernal]

edit: sad vidim i Zelena Milja stavila isto

pa evo još jedno

 

[Tea]

,,Slobodna duša je retkost, ali prepoznaćete je - uglavnom jer se osećate dobro, veoma dobro, kada ste blizu nje ili sa njom." Čarls Bukovski

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

Moraš umreti nekoliko puta , pre nego počneš da živiš
Charles Bukowski

 

[Tea]