Rock Caffe Zeppelin!

Nenaviknut sam na razgovor o muzici.
Tako se desi da nekome ko je puno mladji od mene bezosecajno prospem pricu o piteru fremptonu i hambl paju, o promeni u grinovom flitvudu, o uticaju greatfuldeda na rok, o toplom bazenu brajana dzonsa... ne shvatajuci da je danas moguce biti muzicki obrazovan a nikada ne cuti za mitra subotica, tismu ili alvina lija.

Rodjen sam i odrastao pre pojave televizije kakvu danas znamo - sto televizijskih programa 0-24 i milioni internet strana.

Tada su postojale obrazovne i informativne emisije, nekoliko sati dnevno. I jedan crtani, u 7 i 15.
Znalo se ko ima ploce, pa smo se dovijali i davali cak dve prazne kasete ako nam jednu napuni snimcima.
Zvuke fela kutija i dzetro tala su pratile i price o njihovim uspesima i karijeri, i prepricavanjem se popravljalo mesto u drustvu.
Za juraju hip i krim, bed kompani, pa cak i za neke pesme sa tamne strane meseca, nabavili smo prevode i ucili ih napamet.

Tada nismo imali medije i informacije, ali smo se borili da do bilo kakvih informacija i muzike dodjemo.

Danas je sve dostupno, i informacije i muzika, i bas zbog toga se niko ne trudi da krene napred. Niko ne zeli da otkriva nesto sto je vec otkriveno.
Danas mladi otkrivaju nesto sasvim razlicito, i tesko mi je i drago da priznam, bolji su od nas.

Kako li ce danasnji klinci zvucati kada dodju u moje godine?
 
hakim bej:
Nenaviknut sam na razgovor o muzici.
Tako se desi da nekome ko je puno mladji od mene bezosecajno prospem pricu o piteru fremptonu i hambl paju, o promeni u grinovom flitvudu, o uticaju greatfuldeda na rok, o toplom bazenu brajana dzonsa... ne shvatajuci da je danas moguce biti muzicki obrazovan a nikada ne cuti za mitra subotica, tismu ili alvina lija.

Rodjen sam i odrastao pre pojave televizije kakvu danas znamo - sto televizijskih programa 0-24 i milioni internet strana.

Tada su postojale obrazovne i informativne emisije, nekoliko sati dnevno. I jedan crtani, u 7 i 15.
Znalo se ko ima ploce, pa smo se dovijali i davali cak dve prazne kasete ako nam jednu napuni snimcima.
Zvuke fela kutija i dzetro tala su pratile i price o njihovim uspesima i karijeri, i prepricavanjem se popravljalo mesto u drustvu.
Za juraju hip i krim, bed kompani, pa cak i za neke pesme sa tamne strane meseca, nabavili smo prevode i ucili ih napamet.

Tada nismo imali medije i informacije, ali smo se borili da do bilo kakvih informacija i muzike dodjemo.

Danas je sve dostupno, i informacije i muzika, i bas zbog toga se niko ne trudi da krene napred. Niko ne zeli da otkriva nesto sto je vec otkriveno.
Danas mladi otkrivaju nesto sasvim razlicito, i tesko mi je i drago da priznam, bolji su od nas.

Kako li ce danasnji klinci zvucati kada dodju u moje godine?
Kliknite za proširenje...

da ti si izgleda ona izvorna rok generacija koju veoma cenim i žalim zbog toga što nisam imao prilike da uživo učestvujem u najznačajnijim događanjima sedamdesetih i šezdesetih. ali nauči se mnogo toga iz filmova, spotova, blogova, knjiga ... elem, mislim da baš ti i tvoja generacija treba da pričate što više jer to je jedini put da se ove izgubljene i ne baš tako mlade generacije vrate na put kvalitetne muzike. brate moram da te pitam i ovo, kako to da nisi čuo za Alvina Lija, pa to ti je legenda još sa vudstoka, važio za najbržeg gitaristu tog doba.

 
Poslednja izmena:
I naravno Mitar Subotic, covek koji je stvorio Katarinu drugu i onda je prepustio Milanu i Margiti. Naginjao je ka ritmickom latino dzezu.
Suba je otisao u Juznu Ameriku i tamo nastavio rad; Snimao je sa najboljima, samo sto su nasi mediji potpuno ignorisali.
Kada mu je goreo londonski studio, Suba je utrcao u vatru pokusavajuci da spase snimke... nije izasao.


Imajte na umu da je ovaj album objavljen 2002. godine, daleko pre nekih koji sebe nazivaju "osnivacima pravca"
 
Poslednja izmena:
hakim bej:
Pepeo od kosti zelja
Kliknite za proširenje...

Гледао сам их као малолетник у земунском "Пинкију", сећам се да је био до јаја концерт али сам заборавио да ли је то било 81ве или 82ге. У сваком случају тих година - 79та, 80та, итд - у Београду гостовалa je читава плејада великих атракција из седемдесетих, и све сам их тада гледао - Uriah Heep, Ten Years After, Slade у празном "Пионору" али зато је био страва концерт, трајао четири сата - свирали ко да им је последње - за нас пар стотина и за своју душу - ма, професионалци! Затим Ginger Baker, Eric Clapton, Joe Cocker (повратничка турнеја, полупразан "Пионир"), Tina Turner - повратничка турнеја, други пут у Београду, ПОЛУПРАЗАН ПИОНИР; јбг то је било време панк и њу вејв хистерије... Остаће ми заувек криво што су у задњи моменат пропали преговори о гостовању The Who 1979 и са The Rolling Stones 1981, и што је био отказан концерт Yes у "Пиониру" а већ сам имао карту.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top