Kunem se, sledeći put kada čujem da neko, referirajući na ovog, hm, čoveka, kaže samo ’Čorba’ umesto Bora ili barem Bora Čorba, kao što je jednom Ceca Ražnjatović na televiziji učinila (prepuna poštovanja, naravno), zapaliću sopstvene dlake na grudima u činu nemoćnog besa. Čovek koji dopušta da ga ljudi zovu ’Čorba’ tridesetak godina nakon što je nazvao svoju grupu Riblja Čorba u činu vrlo sumnjive i već tada neduhovite primene šatrovačkog, uličnog govora, sigurno ne zaslužuje ništa drugo nego da ga zgaze traktorom. Nekoliko puta, za svaki slučaj. Borini gresi, su naravno mnogo širi, kompleksniji i dublji od prostog pomanjkanja dobrog ukusa, mada bi se moglo dokazivati da svi imaju koren u njemu.
A nije moralo tako da bude, Bora Đorđević je bio ozbiljno talentovan čovek koji je sarađivao sa nekim takođe talentovanim ljudima i koji je proizveo neka dela (ploče, knjige, monodramske nastupe) koja su u ono vreme odjekivala dosta odmerenom ulično-kafansko-luzerskom estetikom, balansirala na osetljivoj razmeđi kritike malograđanštine i prepoznavanja sopstvenih prazilukovićkih korena i uspela da izazovu realne kontroverze u javnosti. To što su kontroverze bile, po merilima prave stvarnosti, nevinije od Device Marije, nije toliko važno. Mi nismo živeli u pravoj stvarnosti i birokratizovani, paranoidni socijalizam je u Bori Đorđeviću u jednom momentu video pravu opasnost.
Tim gore. Tim gore što je Bora Đorđević, reklo bi se u jednom trenutku, jednostavno izgubio duh, oštrinu, svežinu i pamet i počeo da proizvodi muziku koja je bila kombinacija užasnog hevi metala sa svim ostalim žanrovima (od regea, preko napolitanskih narodnjaka, do najljigavijih power-ballad momenata), iskombinovao je sa sve glupljim tekstovima čija je forma, takođe gotovo neobjašnjivo svedena na najbanalnija rimovanja i izgubila oštru satiričnu svežinu starih pesama i, najgore od svega, otkrio srpstvo.
Ima malo patetičnijih fenomena u sveukupnosti ljudskog poimanja stvarnosti od nekadašnjeg otpadnika od sistema koji je u njemu zatim našao okrilje a sve na osnovu toga što su i on i sistem odustali od svojih originalnih uverenja i našli se na zajedničkoj demagoškoj teritoriji populističkih ideologija. Borina nacionalistička satira od kasnih osamdesetih do danas je toliko užasno prostačka i plitka da mi ni dan danas nije jasno kako ne uviđa da njome nanosi veću štetu ideji superiornog srpskog čoveka nego što je ikada mogao da joj donese koristi. S druge strane, možda previše očekujem od čoveka koji već godinama (pretpostavljam namerno) izgleda kao da je nasilno izbačen na ulicu iz kafane u kojoj nije imao da plati sve što je popio, koga su zatim udarila kola, pa je izgubio pamćenje, onda su ga lokalni skinhedsi prebili i popišali se po njemu te ga ostavili golog u parku ispod klupe, da bi se on zatim dovukao do kontejnera, spavao u njemu jer je tu toplije, a zatim iz njega iskopao nekakvu prastaru srpsku vojničku uniformu i obukao je da ga policija ne bi uhapsila.
Nije teško poverovati da su ploče koje je BĐ poslednjih petnaestak godina izdao sa bendom ili solo (sećate se užasnog antimiloševiševskog pamfleta ’Njihovi Dani’ koji je bio kombinacija najplitkije političke satire i najdubljeg mentalnog ponora) izazvale spontane pobačaje i razvode do tada srećnih brakova, a da je svaka njegova pojava na televiziji na samoubistvo nagnala do tada stabilnu i srećnu osnovnoškolsku decu. Kada ga je Kojadin onomad postavio za pomoćnika republičkog ministra za kulturu to je bio momenat u kome je Srbija (ponovo) presekla veze sa ostatkom ovog univerzuma i uputila se ka sopstvenoj ravni postojanja. I istovremeno okidač za kolektivni orgazam srpskih rokera širom dijaspore (i Srbije, pretpostavljam) koji su ovaj dan proglasili za svoju novu slavu i neumorno mrsomudili o tome kako će rokenrol konačno u Srbiji procvetati. Naravno, BĐ je nekoliko meseci docnije, praćen optužbama da je na posao dolazio pijan i neokupan, smenjen nakon što je u javnosti dao neke neodmerene i nepristojne izjave na račun jednog medija (B92, ako se ne sećate). Razume se, Velja Ilić se sa takvim izjavama provlači svake nedelje, što je još jedan dokaz Borine tako potpune odcepljenosti od ove realnosti.
.....
Nov album imam,ali nemam nesto volje da ga preslusam.Mislim da ih je vreme pregazilo,a jedino sto jos mogu,to je da se furaju na stare hitove
