Ne znam da li ste primetili, ali u Srbiji je, u povodu ovonedeljne „istorijske posete" ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, sprovedena široka medijsko-politička kampanja rehabilitacije državnog komunizma
Politika koja je 2000. na vlast došla na opštenarodnom talasu antislobizma, stranački potomci posleratnih demokrata koje su „crveni oslobodioci" streljali bez suda i presude, država koja je vratila grb, himnu i zastavu domaćinske, antikomunističke Srbije, ta i takva vlast, ta i takva država, ti i takvi političari su, dakle, tokom proslave 65. godine „oslobođenja Beograda" otvoreno promovisali komunizam!?!
Pri tom je potpuno zanemarena činjenica da je komunistička ideologija Srbiji i srpskoj naciji nanela najveća zla u modernoj istoriji. Tokom svih onih silnih euforičnih televizijskih priloga, specijalnih emisija i repriza partizanskih propagandnih žurnala na Javnom servisu, niko nijednom rečju nije spomenuo činjenicu da je u ime komunizma, u ime partizanskih „oslobodilaca" ovde u Srbiji za samo dve godine, od 1944. do 1946. godine, po zvaničnim podacima, streljano čak 80.000 ljudi!
Ne može to, ljudi moji, ne biva to tako. Ne može „Bože pravde" sa „Po šumama i gorama", ne ide „Marš na Drinu" u kombinaciji sa ratnim, partizanskim zastavama. Ne može to, taman kao što ne može da se tvrdi da je Beograd oslobođen 20. oktobra 1944. godine. Beograd, da budem jasan, tog dana jeste oslobođen od nacista, ali Beograd je istog tog dana porobljen od strane krvožednih boljševika koji su odmah, iste noći, streljanjima i silovanjima počeli da sprovode politiku „slamanja kičme srpskom hegemonizmu".
Pa, bivši načelnik zloglasne Ozne, general Jovo Kapičić, i sam danas priznaje da su komunisti posle „oslobođenja" morali da očiste Srbiju i Beograd od đubreta! On sam priznaje da je u jesen i zimu te 1944. većinskoj domaćinskoj, monarhističkoj Srbiji komunistički poredak morao da bude nametnut zločinom, onako po kratkom postupku - metkom u potiljak! I šta je sad tu za slavlje?
Da se razumemo, partizani i njihovi potomci, oni koji već generacijama profitiraju od komunizma u Srbiji, imaju razlog da slave 20. oktobar. Oni na to imaju pravo. Ali, oni nemaju pravo da teraju žrtve komunizma da slave zločin koji je nad njima počinjen. Niko nema pravo da slavi komunizam u zemlji u kojoj desetine hiljada nevinih ljudi i dalje leži neotkopano po masovnim grobnicama! Samo to, ljudi moji, samo to i ništa više!
Konačno, zašto se svi koji se u javnosti usude da pomenu komunističke zločine, zašto se svi koji zatraže pravdu za nevine žrtve boljševičkog terora stavljaju na crnu listu ekstremista i antievropejaca?! Ko je, kada i kako proglasio komunističke zločine za društveno korisno delo?!
D.Vucicevic
Odlican tekst....Nesto slicno pisao je i Draskovic....
Ali gledaj to naprasno slavljenje i ozivljavanje komunizma, posle 5. oktobra, treba povezati sa trenutnim interesima, a to su najbolji moguci odnosi sa Rusijom...naravno ako izuzmemo da su one utvare SPS i dalje na vlasti...i treba biti pametan tu...
Najbolju poruku Medvedevu preneo je nas Amfilohije...mudro, a kako drugacije:
"Ваше Превасходитељство, уважени Димитрије Анатољевичу,
Дозволите да Вас у име Његове Светости Патријарха Српског Павла, у име Светог Синода и све пуноће наше Православне Цркве Српске, поздравим с дубоким поштовањем, љубављу и добродошлицом. Поздрављајући Вас и примајући Вас, ми поздрављамо велики Православни руски народ. Кроз сусрет и општење са Вама ми обнављамо у свом сећању и памћењу вековна сретања и неразориво заједништво наша два народа, руског и српског, и наше две помесне Цркве Православне. Наша два једноверна, једнокрвна и једнојезична народа градили су и поново граде свој историјски пут на јединственом просветитељском делу свете браће Кирила и Методија.
То њихово дело се укорењивало у биће наших народа њиховом азбуком, Евангелском Јовановом вечном истином: „В началѣ бѣ Слово и Слово бѣ в Боге и Богь бѣ Слово", подвигом њихових следбеника Антонија и Теодосија Печерских, Светог Саве првог Архиепископа Српског, Сергија Радоњежског, Нестора летописца и Лазара Србина, творца првог часовника на Кремљу с почетка XV века, савременика Светог Петра Цетињског (он је проклео сваког Србина који не би био веран Русији) и Светог Серафима Саровског, и њима сличних великих, умних и светих људи све до наших дана, све до блаженог спомена Алексија II, Патријарха Московског и све Русије и Патријарха Српског Павла. Свети Александар Невски, с правом назван „име Русије" и Димитрије Донски, као и њихова истина „да Бог није у сили него у правди", исто су толико српски колико и руски, као што су великомученик косовски Лазар, бранитељ Косова и Европе (1389), са својом истином „да је земаљско за малено царство а Небеско, увијек и до вијека" и Кaрађорђе, „бич тирјанах" исто толико руски колико и српски.
Та узајамност и заједништво наше Цркве и наших народа, вековима освештавани Причешћем из једне Чаше, Крвљу Христовом, посведочени су нашом заједничком борбом за слободу и правду. И не само борбом против нацифашистичког зла, (ослобођење Београда од њега је непосредни повод Вашег данашњег доласка) него и против насиља и тираније претходних времена. Србија и српски народ уопште, неће никада заборавити руску браћу и витезове на челу са Рајевским из друге половине XIX века; уз то, српски народ би себе заборавио када би заборавио цара страстотерпца Никојала II који је (1914) несебично жртвовао своје Царство и царско достојанство уставши у одбрану слободе Србије и Црне Горе.
У знак благодарности за ту јединствену у историји Царску и сверуску жртву тадашњи краљ Југославије Александар Карађорђевић (који је био и прва жртва нацифашизма у Европи, убијен у Марсеју 1934), примио је стотину хиљада Руса избеглица и прогнаника од бољшевичке револуције, епископа, свештеника, монаха и монахиња, официра, војника, професора, научника, лекара и народа, који су са своје стране уградили своју веру, знање, уметност, у ондашњу Јужнословенску државу, оставивши иза себе неизбрисив траг. Потврда те захвалности, је и величанствени споменик на Новом гробљу, преко пута онога кога сте посетили, посвећен „Цару Николају II", како на њему пише „и двум милионам русских воинов первој мировој војни 1914-1918". Тај споменик на коме стоји још написано „спите орли боевије" није просто споменик него и костурница, „братскаја могила, сотниј похаронених русских воинов", освештан тадашњим патријархом Српским Варнавом и Антонијем Митрополитом Кијевским (1935).
Овоме да додамо и то да су наше две помесне Цркве Руска Православна Црква и Српска Православна Црква, како у прошлим вековима, тако и данас, биле и остале темељ тог јединства и заједништва. У том смислу сва пуноћа наше Цркве је посебно благодарна блаженог спомена Патријарху Алексију II и садашњем Свјатјешем Патријарху Кирилу Московском и све Русије који су узимали и узимају живог учешћа у најновијем распећу нашег народа и наше Цркве.
Ви, многопоштовани господине Председниче, ходите стопама Ваших великих предака, како Вашим доласком, везаним за ослобођење Београда (1944), тако и Вашим и Ваше Државе Русије непоколебивим ставом и заштитом целовитости Србије са њеним срцем, Косовом и Метохијом, штитећи тиме не само Србију, него и неповредивост Међународног Права и правде.
У то име Вам наш Свети Архијерејски Синод, као знак благодарности за Вашу верност браћи и правди, за допринос јединству васељенског Православља, и Вашу показану љубав према Српској Православној Цркви, додељује своје највише одликовање: орден Светог Саве првог степена."
На ове топле и братске Митрополитове речи председник Дмитрији Медведев је одговорио да је посебно срећан што је одликован највишим одликовањем Српске Православне Цркве и оценио да су односи два братска народа снажни изразивши чврсту подршку Србији по питању Косова и Метохије. Председник је упознао Митрополита и присутне епископе да је у Скупштини Србије посланицима говорио о "прекрајању историје због личних и политичких интереса".
Преосвећени Епископ бачки Г. Иринеј је прочитао одлуку Светог Архијерејског Синода, а затим је Митрополит Амфилохије свечано уручио орден уз речи: ДОСТОИН! Благоје и многоденственоје житије, здравије же и спасеније и во всем благоје поспјешеније, подажд Господи јего превасходитељству президенту Россији Дмитрију Анатољевичу, всему россијскому народу и всјем православним христијаном и сохрани их на многаја љета!
Највише одликовање Српске Православне Цркве Председнику Медведову је додељено за његов допринос јединству васељенског Православља и показану љубав према православном српском народу.
______________
Poslao mu je jasnu poruku...
