x - Sta kaze onda budala ?
y - Kaze da nikada nije bio infobirovac i kaze da je oduvek bio protiv Staljina i protiv Sovjetskog Saveza.
x - Protiv Staljina i Sovjetskog Saveza su bili i ostali svi : svi popovi, svi kulaci, svi ustase, svi cetnici i sva reakcija. Da je bio protiv Staljina zar bi napredovao kako je napredovao, sta lupeta sada, sad su odjenom svi znali sve kao odavno, znali su moga djoku.
x- Ti m mislis da je Tito u pravu ? A Staljin , znas li da nema nitijedne komunisticke partije na svetu da nas nije osudila ?
y- Znam da su Rusi rekli da je nasa vlast izdajnicka, a i gore lazi !
x - Lazi. za tebe su to lazi ?
y- Ono sto nije istina, za mene je laz.
x- Svi ste mi vi pametniji od Staljina, nece ni Staljin da sedi skrstenih ruku,ima da makne malim prstom i nema nas
Najpoznati Infonbirovac staljinas koji je zavrsio na Golom Otoku je bio Branko Mihajlovic sin Draze Mihajlovica, partizan, koji nije hteo da se odrekne Staljina ni po koju cenu.
Prva neslaganja između Tita i Staljina nastala su za vrijeme Drugog svjetskog rata. Jugoslavenski partizani su protivno želji Moskve na kapama nosili crvenu petokraku zvijezdu. Njihova karakteristična kapa – titovka – bila je zapravo identična kapi vojnika Crvene armije. U Moskvi su pobjesnili kada su čuli da se osnivaju proleterske brigade. Da se razumijemo, nije Staljin nekim čudom postao protivnik komunističke ikonografije, ali u situaciji kada je Wehrmacht stigao do moskovskih predgrađa, nije u očima Franklina Roosevelta i Winstona Churchilla htio ispasti avanturist koji Evropom širi komunizam jer je znao da oni znaju kako čvrsto kontrolira svjetski komunistički pokret i znao je da mu London i Washington neće vjerovati da Tito djeluje samostalno
Na raskol jugoslovenskog Josipa i sovjetskog Josifa, odnosno rukovodstva Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) i Sovjetskog Saveza (SSSR) nije se mnogo čekalo - započeo je tek nekoliko meseci po formiranju Informbiroa.
„To je bio više lični konflikt koji je bio izazvan naglom promenom statusa samog Tita", govori za BBC na srpskom Aleksej Timofejev, istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
„Više nije bio funkcioner, već je bio vojskovođa koji je uspeo da se izbori sa neprijateljem i na čelu armije koja je imala nekoliko stotina hiljada vojnika", dodaje.
Sukob je ozvaničen Rezolucijom Informbiroa donetom 28. juna 1948. godine, na drugom zasedanju ove organizacije, održanom u glavnom gradu Rumunije, Bukureštu.
Održao se sve do smrti Josifa Visarionoviča Staljina 1953. godine, a pratile su ga brojne diverzije na granicama, špijunaže, ekonomska i politička izolacija Jugoslavije, ali i hapšenja, progoni i zatvaranja neprijatelja FNRJ.
Već u godini osnivanja Informbiroa, 1947, pojavile su se prve iskre budućeg sukoba između rukovodstva dveju komunističkih partija i najznačajnih članica Kominforma - Komunističkog informacionog biroa.
Jugoslavija je samostalno donosila odluke i povlačila pojedine poteze u spoljnoj i unutrašnjoj politici što je u isprva naizlazilo na odobravanje Moskve.
Ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći sa Albanijom iz 1946. i Bledski sporazumi Josipa Broza Tita i vođe bugarskih komunista Georgija Dimitrova o ekonomskoj i političkoj saradnji iz 1947. godine, neki su od događaja koji su se ispostavili kao problematični za Staljina i Sovjetski savez.
U avgustu 1946. godine, jugoslovenska avijacija oborila je dva američka aviona koja su povredila vazdušni prostor iznad tadašnje republike Slovenije.
Napetosti su smirene posle dogovora Tita i tadašnjeg američkog ambasadora da se porodicama poginulih američkih avijatičara isplati novčana odšteta, a Amerikanci su prestali da nadleću Jugoslaviju u njenom vazdušnom prostoru.
Sovjetima je takva „žustro aktivna politika" Jugoslavije smetala, posebno zbog toga što je morala da se koncentriše na dešavanja na „pograničnoj teritoriji sa Kinom i Korejom".
Reakcija jugoslovenskih komunista na izbacivanje iz Informbiroa došla je već krajem narednog meseca na Petom kongresu partije u Beogradu.
Tada je i zvanično potvrđeno famozno „ne" Staljinu.
„U govoru na četvrtom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Edvard Kardelj je izneo da je samo u periodu od 1. jula 1948. do 1. septembra 1949. godine bilo registrovano 219 oružanih incidenata",
piše u tekstu Danijele D. Popović.
Od 1949. do 1952. godine, navodi autorka, bilo je više od 5.000 oružanih incidenata.
Staljin je umro 5. marta 1953. godine, a Informbiro je zvanično prestao da postoji 17. aprila 1956. godine.
Prethodilo mu je pomirenje novog sovjetskog rukovodstva na čelu sa Nikitom Hruščovim, i starog jugoslovenskog, sa nezamenljivim Titom.
Hruščov je u Beograd došao 26. maja 1955. godine.
„Jedan od tih koraka ka pomirenju je bilo gašenje aktivnosti Informbiroa koji je udarao sve talambase u tom smeru, više nije mogao bez nekog gubitka za sopstveni autoritet da promeni pravac", navodi Timofejev.
https://en.wikipedia.org/wiki/Informbiro_period
https://sr.wikipedia.org/wiki/Информбиро
Legendarni predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito bio je najhrabriji čovek u celoj svetskoj istoriji jer je jedini oduvao vođu Sovjetskog Saveza Josifa Visarionoviča Staljina, pred kojim je tada drhtao ceo svet!Ovaj potez pokojnog Tita izglasan je za, kako su rekli, „najkurčevitiji“ u celoj istoriji
Ko je krvlju steko sve 48 reko NE , politiku svoju tera bez Rusa i Amera ? Jugosloveni !!!
