Какав Добрица Ћосић те снашао? Знаш ли уопште из ког његовог романа је цитат који користиш?
Појма немаш или имаш али се правиш луд.
Бан Матеј Нинослав
1232-1235
У име Оца и Сина и Сватога Духа амин!
Аз раб Божји Матеј, а одмјелом Нинослав, бан бос'нски велики, кле се кнезу
Дубров'чкому Жан Дандолу и всеј опћине Дубров'чкој.
Таквом с'м се клетв'ју клел, каком се је бан Кулин клел:
Да ходе Власи свободно, их добит'к, тако како су у бана Кулина ходили, без все хабе и зледи. А ја кудје облада, тудје си ходите пространо и здраво, а ја пријати како-ре сам себје, и наук дати од все зледи.
А се писах, именом Десоје, граматиг бана Нинослава, велијега бос'нскога, тако вјерно како-ре у првих.
А се јеште: ако вјерује Србљин Влаха, да се при пред кнезем; ако вјерује Влах Србљина, да се при пред баном, а иному Влаху да не буде изма. Боже-ре ти дај здравије.
Повеља Дубровнику
Римски папа, шаље 1188, дубровачком надбискупу пласт и потврђује стара права дубровачке цркве. У писму помиње српску Босну: "regnum Servilie, quod est Bosna" (српска краљевина која је Босна). То је било вријеме бана Кулина.
(regnum у то доба не мора нужно да значи "краљевина", Босна је била тада бановина)
Codex diplom, II, 148, стр 21.
Povelja Mateja Ninoslava Dubrovčanima: “Az rab Bozji Matej, a odmjelom Ninoslav, Ban Bos’nski Veliki, kle se Knezu Dubrov’ckomu Zan Dandolu i vsej opcine Dubrov’ckoj. Takom s’m se kletv’ju klel, kakom se je Ban Kulin klel: Da hode Vlasi svobodno, ih dobit’k, tako kako su u Bana Kulina hodili, bez vse habe i zledi. A ja kudje oblada, tudje si hodite prostrano i zdravo, a ja prijati kako-re sam sebje, i nauk dati od vse zledi. A se pisah, imenom Desoje, gramatig Bana Ninoslava, velijega Bos’nskoga, tako vjerno kako-re u prvih. A se jeste: ako vjeruje Srbljin Vlaha, da se pri pred Knezem; ako vjeruje Vlah Srbljina, da se pri pred Banom, a inomu Vlahu da ne bude izma. Boze-re ti daj zdravije.” - Ovaj zapis je poslužio velikosrpskim historičarima da zaključe kako ban Matej Ninoslav svoj narod naziva Srbima te Dubrovčane Vlasima. Prvo je potrebno reći nekoliko stvari o terminologiji u poveljama razmjenjenim između Bosne i Dubrovnika. Naime, naziv “Srblin” za stanovnika bosanske države nije nikada upotrijebljen prije i poslije ove povelje a ni naziv “Vlah” za Dubrovčane! Stvar je još čudnija kada primjetimo da se Matej poziva na bana Kulina a u isto vrijeme, navodno, Dubrovčane naziva Vlasima?
Povelja bana Kulina: “+ U ime Oca Sina i Svetoga Duha... Ja ban bosanski Kulin zaklinjem se tebi, kneže Krvašu, i svim građanima Dubrovčanima…(…) “Sve Dubrovčane koji kao trgovci putuju po mojoj državi…”. Zar Matej Ninoslav potvrđujući pravila iz doba Kulina bana koristi sasvim različite i nove termine poput “Vlah” ili “Srblin”? Dakako da ne, jer se ovdje radi zapravo o naknadno sastavljenom dodatku jednoj od Matejevih povelja radi utvrđivanja zakona u slučaju Srba i Vlaha a ne glavnih strana - Bosanaca i Dubrovčana što će biti veoma jasno kada pogledamo druge povelje Mateja Ninoslava. Da je ovo dodatak, koji dodatno reguliše neke stvari iz prve povelje, vidi se po dimenzijama spisa koje su veoma male (širina od 21.6 cm i visina od 4 - 2.5 cm). kao i po ovoj rečenici: “A se pisah, imenom Desoje, gramatig Bana Ninoslava, velijega Bos’nskoga, tako vjernokako-re u prvih”. Još je veoma bitno reći da se nazivi Srblin i Vlah javljaju u paru u ovoj te u ostale dvije povelje bana Ninoslava u kojima se spominju. To je zato što se radi o sporednim stranama u ugovorima između Bošnjana i Dubrovčana ali koje također zahtjevaju posebne uredbe vezane za pravo suđenja itd.
Privedimo priču o Mateju Ninoslavu kraju sa njegovom poveljom iz 1249. Dubrovčanima te sa nekim primjerima povelja iz Bosne i okruženja u kojima se jasno vidi kakvi su termini korišteni u ugovorima sa Dubrovnikom. U povelji iz 1249. godine se jasno uočavaju tri strane: Matej Ninoslav i njegovi časnici koji su označeni kao “naši ljudi” su prva strana, Dubrovčani (pod svojim Dubrovačkim imenom) su druga strana a treća strana su zajedno Srbi i Vlasi za koje se donosi posebna odredba nakon što su potvrđena pravila između bosanske i dubrovačke vlasti! Treba samo obratiti pažnju na činjenicu da ban prvo utvrđuje pravo suđenja kada dođe do “razmirica” između njegovih ljudi i Dubrovčana a zatim to isto radi za Srbe i Vlahe! I u povelji iz 1240. godine nalazimo istu situaciju samo što tu imamo izraz “moji ljudi”. Pogledajmo sada nekolika izvoda iz povelja bosanskih vladara i plemića gdje je jasno vidljiv naziv “Dubrovčani” za stanovnike Dubrovnika:
Stjepan II Kotromanić: “Ako ima Dubrovčanin koju pravdu na Bošnjaninu - da ga pozove pred gospodina bana ili pred njegova vladaoca - roka da mu ne bude odgovoriti."
Tvrtko II Kotromanić : “Kto godi je Bošnjanin ali Kraljstva Bosanskoga prije rata bil dlzhan komu godi Dubrovčaninu."
Petar Ohmučević: “Petar, istije Ohmućevića, po starini Bošnjanin, a radi nepovoljnog razumirja i pogube Bosanske, prišašćah njegovijeh starijeh - sad je Dubrovčanin.”
Pogledajmo još i dio jedne povelje srpskog vladara Dušana Silnog iz 1345.: “…da ne uzima Dabiziv’ Dubrov’canom ni carine; da nikoega dohodka ni tr’govcu Dubrov’c'komu, ni Vlahu, ni sr’binu."
