Slepo verovati u nauku današnjeg "establišmenta" je isto što i slepo verovati u oficijelnu nauku od pre nekoliko stotina godina. Sa sadašnjeg stanovišta nam srednjovekovna nauka izgleda detinjasta, ali ako se na trenutak mentalno preselimo u dotično vreme videćemo da je sve to imalo neki svoj smisao, naravno, u tadašnjem kontekstu. I do neke mere.
Oduvek je bilo onih koji su stoprocentno verovali u ono što im se servira "odozgo"; neki iz iskrenog ubeđenja, neki iz koristi. Takođe je oduvek bilo i onih koji su oduvek bili u kontri (neki zdravorazumski, dok je kod nekih ovo čak imalo ili ima patološke razmere). Sve ovo smatram normalnim, bilo da se gleda kroz oči evolucije, kreacionizma, biblije, alternativne ili "prave i jedine istinske" nauke.
Ono što mene lično nervira po ovim (a i širim) pitanjima, je bezgranična licemernost ljudi, pogotovu onih koji su na pozicijama pretpostavljenim da se brinu o nekom opštem (naučnom) napretku. Bezbroj je primera kroz istoriju gde su ljudi proganjani, svirepo ubijani, ili jednostavno proglašavanim ludim, a kasnije se ispostavilo da su imali pravo. Koliko je tvrdokorna ova mržnja prema onima koji nisu bili "na liniji" dokazuje i slučaj Đordana Bruna koji ni do dan danas nije oficijelno rehabilitovan od strane svog ubice (kome inače danas ne pada na pamet da tvrdi da je zemlja ravna ploča).
Jedna od danas najopasnijih oficijeno-naučnih disciplina je medicina. Svaka čast na savremenim dostignućima iz ove oblasti, pogotovu na slučajnim pronalascima tipa penicilina, ali ovo je oblast nauke koja bi trebalo da spašava živote a ne samu sebe. Jedan od mnogobrojnih primera je Ignaz Semmelweis od pre 150 godina, koji je tada bio ismejan od svojih kolega zbog njegovih nenaučnih metoda (koje su davale konkretne rezultate!) a danas se smatra začetnikom antiseptičke prakse. Na žalost, ovakvih primera je i danas jako mnogo.
Sve što je čovek danas formalizovao, uključujući tu tvorevine kao što su zakoni (država), nauka i sve njene discipline, religija, ..., sve to u prvoj liniji ima osnovni zadatak da očuva samog sebe i svoje postojanje a ne ono za šta se navodno zalažu (slobode ljudi, njihovo zdravlje, prosvećenost, ...). Ljudska licemernost nema granica, pogotovu ako se radi o moći i novcu. Jedan banalan primer: od novca koji dobrotvorne organizacije na Zapadu sakupe za ugrožene od cunamija, zemljotresa i sličnih nepogoda, manje od 2% ovih sredstava zaista vidi odredište; ostatak ode na takozvane "management" troškove (ljudi se u luksuznim džipovima voze po svetskim metropolama sve brinući se za nastradale ko zna gde).
Slažem se sa tvrdnjom da je oduvek bilo ubijanja istine, isto tako kao što se to radi i danas, a radiće se i sve dok je ljudskog roda (takva nam je priroda). Ali se ne slažem sa pričama nekakvih teških i super-tajnih zavera pojedinih grupa, jer kao što reče Bendžamin Franklin, tri čoveka mogu da očuvaju neku tajnu samo ako su dvojica od njih mrtva.
