Religija i umetnost

15h0ccg_Stanisinci_BIH.jpg


Stanisinci BIH
 
Било је пролеће и ливаде су мирисале на сутрашње јутро, затим је дошло лето и њиве замирисаше на јучерашњи дан. Аркадије оде на пазариште да купи дарданског сира. Пре но што је нашао шта хоће, један продавац му понуди ствар коју Аркадије никада раније није видео. Била је то чудна прилика младића раширених руку вешто извајана у дрвету и обојена.
- Шта је то? - упита продавца.
- То је нешто као кључ.
- Дрвени кључ? - запањи се Аркадије и загледа кип. Уместо дршке биле су раширене руке, а прекрштена стопала служила су као "перо", као онај део кључа што иде у браву. Кључ је имао 4 отвора, по један у свакој шаци, један заједнички у оним прекрштеним стопалима и један међу ребрима.
- Ко је то? - настави Аркадије да пита.
- Јупитеров син. А мати му је Јеврејка.
- Од какве браве је он кључ?
- Браву тек треба наћи. Кажу да је од свих брава, али ја нисам покушавао.
 

Back
Top