Religija i umetnost

masaccio3.jpg

St Jerome and St John the Baptist
1428
National Gallery, London


Masaccio
born Dec. 21, 1401, Castel San Giovanni [now San Giovanni Valdarno, Italy]
died , autumn 1428, Rome, PapalStates




weyden01.jpg

Deposition
c. 1435
Museo del Prado, Madrid

Rogier van der Weyden
born 1399/1400, Tournai, Fr.
died June 18, 1464, Brussels
 
Никада не кажеш реч коју би требало.Да те не бих оценио, измичеш ми на хиљаду страна.
Да те не бих помешао с многима, стојиш одвојено.
Познајем, познајем лукавство твоје...
никада не идеш путем којим би требало.

Твој прохтев већи је од прохтева других, зато ћутиш.
Притворном равнодушношћу не хајеш за моје дарове.
Познајем, познајем лукавство твоје...
никада не узимаш што би требало.



(Р.Тагора)
 
Untitled-67.jpg

Luca Signorelli (1450-1523)
The Devil and the Antichrist,
from The Last Judgment, c. 1499-1502
Fresco. Cathedral, Orvieto, Italy


Untitled-71.jpg

William A.Blayney
(1917-1986)
Headed Lion-Beast with Horns Coming Ashore
1960



Untitled-70.jpg
Andrea Bonaiuti da Firenze
(1343-1377)
Descent of Christ to Limbo [detail]
Fresco, 1365-1368
Cappella Spagnuolo,
Santa Maria Novella, Florence

 
111.jpg

St Jerome, 1521 - Albrecht Durer (1471.-1528,Nuremberg)
Museu Nacional de Arte Antiga, Lisbon



263.jpg

The Revelation of St John: 4. The Four Riders of the Apocalypse,1497-98.,Woodcut
Albrecht Durer (1471.-1528,Nuremberg)
Kupferstichkabinett, Staatliche Kunsthalle, Karlsruhe

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++



ХРИСОВУЉА ВУКА БРАНКОВИЋА ХИЛАНДАРУ *

Страшна је реч страшног и великог и невидљивог оца која није створена него се бестрасно и непролазно роди пре почетка векова. За своје непроцењиво милосрђе, спустивши небеса сиђе као дажд на руно на страшну и велику и свету и освећену и часну увек девицу Марију. Кад архангел Гаврило унапред благовести о твом тајанственом и страшном силаску, ти своје неописиво божанство припоји нашем земљаном, трулежном телу. И од ње се роди у једној природи бог и човек и прослави своју пречисту и свету матер која је часнија од херувима и неоспорно славнија од серафима.
Исто тако и ми, људи рођени од земље, одиста смо дужни да захваљујемо, указујемо част и дајемо дарове пречистој владарки, према нашим могућностима, оно што други себи стварају од варљивог богатства.
Зато и ја, по милости божјој, Вук Бранковић, кад завладах мојом земљом колико ми бог повери, принесох овај мали дар пречистој мајци божјој хиландарској и приложих обе Гадимље с њивама, с ливадама, с воденицама, с вртовима, с атарима и правима тих села.
А ово су међе Гадимљи: како иде пут од Приштине и од Добротина брдом између Смолуше и између Дреновца и брдом између Горње Гадимље и између Словиње, излазећи у Коштањски пут и брдом више Горње Гадимље на ушће где се састају два потока, један од Крагујевца, а други од Коштањана и полази уз брдо како се камен котрља на Коштањанима и ка Гадимљи и силази на дол међу Црницом и међу Мирашком земљом и силази на друм више Бобуше и друмом међу Сковранце и Робовце.

Нека буде неотуђиво до века!

И молим и заклињем онога кога Бог одабере да после мене завлада овом земљом, или од мојих синова, или од мојих рођака, или неко други, нека ово што сам записао остане не само непромењено, него још и потврђено, као што ми не променисмо повељу пре нас бивше господе царева и краљева, него је још и потврдисмо. Ко усхтедне, од непријатеља наговорен, да ову повељу уништи, такав да је проклет од господа Бога сведржитеља и нека га разори и упропасти моћ часног и животворног крста Христовог и уместо помоћи нека му на дан страшног Христовог суда буде противница пречиста мати хиландарска.



-------------------------------------------
*
Хрисовуља Вука Бранковића Хиландару

Хрисовуља Вука Бранковића Хиландару за Горњу и Доњу Гадимљу сачувана је до данашњих дана у два примерка. Први примерак се чува у Хиландару под бројем 60. Писан је на пергаменту (35 x 19 цм) уставним писмом друге половине четрнаестог века. Почиње симболичном инвокацијом знаком крста и црвеним орнаментираним словом "С", које заузима пет линија. Текст запрема 31 ред, потписа нема, печата нема, а не виде се ни трагови његовог ранијег присуства.
Други примерак ове повеље са висећим златним печатом сада се чува у Музеју Српске православне цркве у Београду у оставини Радослава Грујића под бројем 441. Повеља је писана на пергаменту (53,5 x 22,5 цм), уставним писмом, истом руком као и први примерак. Почиње истим симболичним знамо и црвеним орнаментарним словом које је радила иста рука као и на првом примерку. Потписа нема, а на крају виси причвршћен златан Вуков печат на врпци од жуте свиле.
 
matteo_di_giovanni2.jpg

Matteo di Giovanni
The Apostle St Bartholomew
about 1480
Tempera on wood, 80,5 x 48 cm
Museum of Fine Arts, Budapest


angelico_fra111.jpg

Christ the Judge
Frescoes, Orvieto
"At Orvieto, on a section of the vaulting in the Lady Chapel in the cathedral, he started to paint some prophets which were later finished by Luca Signorelli." I-203

(за оне који верују да Црква није знала да је Земља округла)
 
Poslednja izmena:
Beskrajno je vreme u rukama tvojim, gospospode! Niko ne broji časove tvoje.
Dani i noći prolaze, vekovi cvetaju i venu kao cveće. Ti znaš šta čekaš.
Stoleća hrle jedno za drugim da maleni divlji cvetak usavrše.
Ali mi nemamo vremena da gubimo, zato moramo da grabimo svoju sreću. Puki smo siromasi da bi dockan stigli.
I tako je, da vreme prolazi, dok ga svakom dajem ko navaljuje, a tebi ostaje oltar prazan do kraja.
Na izmaku dana požurim, bojeći se da su ti vrata zatvorena; ali vidim da tamo ima još vremena.
 
Ја нисам Бог.
Само је он моћан толико
да прашта,
само о њему не говори нико
да је слаб кад опрости
................
................
ја сам цар заробљен законима
које прописујем сам.
Нисам ни судија,
њима је у руке закон дат
да суде;
................
................
и мада владам по милости Бога,
нисам Бог да праштам.

(Десанка Максимовић, из поеме "Тражим помиловање"
део о Цару Душану)




Фреска Цара Душана у Манастиру Лесново у данашњој БЈРМ Македонији.


Цар Душан, краљ 1331-1346, цар 1346-1355, син краља Стефана Дечанског. И пре ступања на престо истакао се као храбар и добар војник у рату са Бугарима и Византијом. Проширио српску државу на рачун суседне Византије, био најјачи владар у том делу Европе. У његово време Српска црква је проглашена за Патријаршију са седиштем у манастиру Пећи. Душан је крунисан за првог српског цара (1346) у Скопљу. Издао је познати Душанов законик на Сабору у Скопљу (1349) и Серу (1354). Планирао је отпор према Турцима. Изненада је умро 1355. г. и сахрањен у својој задужбини манастиру Св. Арханђели код Призрена (данас само темељи). Тело му почива у цркви св. Марка у Београду.
 
Poslednja izmena:
о три предмета не жури да говориш:
о Богу-док не утврдиш веру у њега
о туђем греху-док се не сетиш свог, и
о сутрашњем дану-док не сване

:)
е, ово је владика николај
 
Не понеси се мудрошћу
Ни туђом, јер није твоја
Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много
Ниједна лампа не гори док се не долева.
Све се лампе могу напунити, а лампа мудрости никад.
 
Деист, теист или пантеист?
За верујућег ове речи не знАче друго до место састанка са Богом. И зато баш оне мало значе за њега, пошто је он уверен, да где год одреди Богу рандеву, Бог је ту.
 
van_eyck15.jpg


The Ghent Altarpiece: Angels Playing Music 1426-27
by Hubert and Jan van EYCK
Cathedral of St Bavo, Ghent



van_eyck27%20copy.jpg

The Ghent Altarpiece: Angel of the Annunciation 1432

by Hubert and Jan van EYCK
Cathedral of St Bavo, Ghent

van_eyck45-2.jpg

Diptych
Last Judgment
1420-25
Metropolitan Museum of Art, New York
 
СКЛАД

Ономе што чека
Само да трешња процвета
Показао бих
Пролеће на сеоској гори
Младо лишће у снегу.

(Фуџивара Теика, 1162-1241)





ПОШТОВАЊЕ


Кад дигох поглед
Ка делу неба
Где певаше кукавица,
Не угледах ништа
До само месец у рану зору.


(превод потписа на свитку у чајној соби Тојотоми Хидецуга)




ЧИСТОТА (СЕИ)


Мада метем и метем
Посвуда путању вртну,
Кроз невидљиво
На танким иглицама бора
Трунчице прашине.


(Сен но Рикју)





 
'' И најгори човек мора се три пута у животу сетити Бога:
- када види праведника да страда због његове кривице;
- кад он сам страда због туђе кривице, и
- када му дође час смрти.
Три пута у животу мора се заплакати и најтврђи грешник:
- када га, гоњена од људи као дивљег звера, помилује мајчина рука;
- када га болесна и осамљена посети његов противник, доносећи му дарове и опроштај, и
- када му на самрти свештеник каже: Не бој се, Божија милост је већа од твојих грехова!
Три пута човек личи сам себи на Бога:
- када му се роди син;
- када схвати и усвоји Христа, и
- када се помири са својим страдањем за правду. ''
Vladika Nikolaj
 

Back
Top