Religija i umetnost


In the helmet of his salvation
With his belt of truth
The chestplate of his rightiousness
And his gospel boots

In full armour
In full armour

By the sword of his spirit
And the shield of faith
Not of hands
Not of man
A holy work of grace

In full armour
He turns my cheek
In full armour
Contrite and meek
In full armour through the halls
Full armour
Full armour
 
Za mene je, pored ostalih manastira, Devič umetničko delo trajna vrednosti. Ali onaj koji je do temelj razoren 41. godine. Njegovu sliku nosim sa sobom kao dečak od 6 godina prilikom prvog pričesta. Zato posredstvom ovog foruma tražim fotografiju iz tih dana iz više razloga. Hvala.

Само ово - на жалост:

цитат:

Нова власт, у којој је било доста Арбанаса (а међу овима на власти било је и директних ратних злочинаца, сада помилованих), тешко је допуштала обнову порушених српских светиња. Најбољи доказ је пример мукотрпног настојања, малобројних косовских монаха и монахиња да обнове порушени и запустели манастир Девич. О томе речито говори извештај и жалба девичког старешине, јеромонаха Макарија, Светом Синоду у Београду (26. јуна 1946): "Дана 23. 6. 1946. год. делегат обласног одбора из Призрена, председник Среског одбора из Србице Брајим Трнава и председник месног одбора из Лауше Халим Бајрам, са још неким Арнаутима, изашли су да деле манастирску земљу. Пре почетка деобе председник Ср. Н. О. Брајим Трнава, пред скупом Арнаута и Срба, говорио је да су цркве уопште непотребне. За џамије рекао је да могу остати јер служе као богомоље, а цркве служе за сабирање богатства. Присутним Арнаутима било је врло угодно, а наши Срби остадоше запрепашћени. После деобе, више је земље припало Арнаутима, који су за време окупације радили земљу, него ли Србима који је одувек раде. Мени је делегат обласног одбора саопштио да манастир не полаже право на земљу као порушен, и да су још марта 1946. год. решили да се манастиру одузме сва земља."[10]

006.jpg
[SIZE=-1]Манастир Девич срушен октобра 1941. г. (снимак из 1947.)[/SIZE]


Манастир Девич је касније ипак обновљен, али је непрекидно до данас имао великих невоља и зулума од суседних Арбанаса, који су често нападали не само манастирска добра него и саме сестре монахиње. Али, горњи навод оца Макарија одсликава стварни однос нове југословенске власти, проарбанашки а антисрпски настројене, што се може видети и из чињенице да ниједна џамија нигде на Космету није порушена. Напротив, многе нове џамије подигнуте су на месту порушених цркава или од њиховог грађевинског материјала.". Као илустрацију само наводимо: село Радоњић код Ђаковице, где је на месту и од материјала цркве подигнута џамија, јер Срба више и нема у том селу. Црквени простор, имање, гробље неретко је дато, или присвојено, неком Арбанасу, као што је случај у селу Ракитници код Подујева, Помазатину код Приштине, Дреновцу и Прилепу код Дечана, у бивољаку код Вучитрна и другде. У селу Љевоши код Пећи, изнад Пећке патријаршије, на темељима старе средњевековне српске цркве подигнут је 1955. године ловачки дом за СУП Космета. У селу Мируши код Малишева преорани су темељи цркве и старо гробље српско (1963) и земљиште постало задружна њива. У селу Кравасарија код Малишева садашња школа подигнута је на темељима српске цркве, а и Срба у селу више нема. Затирање српских светиња на Косову и Метохији чињено је и на разне друге начине (делимична документација у књизи Задужбине Косова).

http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/stradanje_srba/atanasije_1deo_c.html
 
Crkva Svetog cara Konstantina i Svete carice Jelene na Voždovcu u Beogradu, oslikana od strane Milića od Mačve

Najneobičnije pravoslavne freske koje sam ikada video, potpuno odudaraju od pravila freskopisanja, a nakon trogodišnjeg freskopisanja jedva je odobreno bogoslužene u crkvi, jer su mnogi bili za to da se freske prekreče. Na svu sreću nisu.... Freske imaju više nacionalni nego opštepravoslavni karakter, najzastupljenije su scene iz srpske istorije, a mnogi likovi, poput Isusa, Svetog Đosrđa, Svete Trojice.... obučeni su u srpsku narodnu nošnju, predstave su veoma neobične i nadrealne - sveci u "šoljama", neobične predstave Svetog Duha...

vozdovacbeograd.jpg
 
Baš dosta podseća na Moravsku školu....

nisam znao da postoji ovaj stil

Rumunija je puna građevina u tom fazonu, naročito u Vlaškoj, a u Transilvaniji i Moldaviji jači je uticaj gotske arhitekture.

Da je Srbija poživela koju deceniju više... verovatno bi Moravska škola evoluirala u nešto slično ovome:

41_rumunia_monastyr_voronet.JPG


Ono što mi se sviđa kod rumunske arhitekture je to što se ona ne završava pukim imitiranjem starih formi, već gleda da ih nadogradi i da im neki svoj pečat. Ima dosta ukrštanja stilova, kao i kod nas, ali nekako mi njihove građevine deluju doslednije.
 
Poslednja izmena:

-Plava ptica-

Duboko dublje jos dublje
tonem u plavo jos plavlje
letim visoko jos bih gore
slutim nevinost tek rodjene zore.

Svilen i plav ko krv princa
plavi vojnik na putu do sunca
sa nadom jase na plavoj ptici
slusam tisinu oko mene su krici.

Moj bog ima plave oci
moj bog je protiv kraljeva noci
da letim ko drugi trazim pravo
sklopicu ruke i misliti plavo.

Moj bog ima plave oci
moj bog je protiv kraljeva noci
da letim ko drugi trazim pravo
sklopicu ruke i misliti plavo

Povuci i mene u tu svilu
budi nezan nemoj na silu
sapni mi tajnu svevisnju i plavu
mozda zajedno taknemo slavu.
 

Back
Top