Religija i kultura...

[ljuba miljkovic]

Hm, ovako... probaću na ovaj način...
Vidi sad, pre neki dan odgledam neku emisiju na tv-u, o Poljskoj... prikazivali neke srednjevekovne znamenitosti... prodje mi kroz glavu... pa se prisetim istih... iz Austrije, Madjarske, Nemačke, Francuske, Španije... malo sam švrćkao po Evropi... što poslom što turistički... pa svašta video... pa se vratim u Beč, Prag, Barselonu, Budimpeštu... u svakom od navedenih gradova postoje zgrade u kojima ljudi žive a koje su čak iz petnaestog veka... čitavi blokovi, prvi becirk u Beču na primer... pa Karlov most... itd. Mi toga nemamo... Beograd takodje mator grad... ali, sem tvrdjave nema ništa... a ni nju nismo mi napravili... ok. neko će reći... ratovali smo mnogo pa je porušeno... slažem se, ali, da je drugačije bilo... da li bi toliko i ratovali... možda ovi prostori i nebi bili na vetrometini... a opet, pa Madjari su ratovali sa Turcima mnogo vishe nego mi, Poljaci sa Turcima, Rusima i Švedima... pa opet imaju šta da pokažu... tukli se i oni u Prvom i Drugom ratu... nayebali kao mi... al' opet neshto ostalo... a kod nas? Nije nishta... ali, nije ni bilo... u tome i jeste problem... shto nije bilo?
Pa dalje, pogledam malo... ni Bugari, Grci, Rumuni... ne mogu neshto da se pohvale... jedino se Rusi izdvajaju... ali, vishe od polovine... su pravili katolici, Jevreji... mislim, vishe od polovine zgrada, gradjevina... a opet, sem Moskve i Pitera... mrshavo i kod njih...

Pročitao ovaj tvoj post - odgovor Minosu, i kao što vidiš, citirao ga...

Ovde si kod materijalne kulture, to je dobro i slažem se da o tome pričano jer je to jedino "opipljivo"...

Obratiću pažnju samo na podvučenu rečenicu.

Srpska vladavina Beogradom počinje 1284. godine, kada srpski kralj Dragutin kao zet i vazal mađarskog kralja Ladislava IV dobija na upravu Mačvu sa Beogradom. To je bio period intenzivnog naseljavanja srpskog življa i jačanja uticaja Srpske pravoslavne crkve. Tu je Dragutin imao svoj dvor. Novosagrađena Saborna crkva, bila je oličenje snage i bogatstva mlade srpske države. Smrću kralja Dragutina na presto dolazi njegov brat Milutin, koji kratko vreme vlada Beogradom, jer grad, 1319. godine, osvajaju i do temelja ruše Mađari. Porušeni i zapusteli grad postaje pogranična baza ugarskom odupiranju širenju srpske države sa juga, u vreme cara Dušana. U takvom stanju Beograd dočekuje XV vek, kada na istorijsku scenu Evrope stupaju Turci, nova velika osvajačka sila.

U želji da se što spremnije odupru turskoj najezdi i na Savi i Dunavu imaju jako uporište, Mađari dozvoljavaju izgradnju Beograda za vreme despota Stefana Lazarevića. On je Beogradom vladao od 1403. do 1427. godine, i to je vreme pravog procvata grada. Beograd je ne samo prestonica srpske države, već i najvažniji privredni, kulturni i verski centar.

Grade se:
– Mitropolitska crkva,
– nova tvrđava (citadela),
– despotov dvorac,
– bolnica i
– biblioteka.

Trgovci dobijaju povlastice i dolaze bogati i sposobni ljudi, koji doprinose prosperitetu grada. Pretpostavlja se da je grad tada mogao brojati 40-50 hiljada žitelja.

Na žalost možemo da vidimo samo rekonstrukciju u vidu makete:

Beograd, Kalemegdan, maketa zamka Despota Stefana Lazarevica, izgradjen pocetkom XV veka, razoren oktobra meseca 1690. godine

I virtuelne rekonstrukcije:

I, kao što vidiš, ne stoji tvoja tvrdnja: sem tvrdjave nema ništa... a ni nju nismo mi napravili...

... svašta mi imamo što nije naše, što smo zatekli i što su drugi gradili... Ali nemamo zgrade iz tog perioda... nemamo stambene blokove iz tog perioda, nemamo zgrade iz tog perioda u kojima je i danas moguće živeti... nemamo Karlov most koji nije samo spomen na stara vremena... nemamo zamkove koji su pretvoreni u raskošne hotele...

E, sad, nije mi jasno zašto pokušavaš neupućene da navedeš na tanak led nedovoljne informisanosti, pa insistiraš na tome da "nemamo zgrade iz tog perioda... nemamo stambene blokove iz tog perioda, nemamo zgrade iz tog perioda u kojima je i danas moguće živeti..."...

... kada znaš da je sve što je izgradjeno rušeno. Kao i ovaj despotov zamak na maketi. Ili kao ovaj virtuelni prikaz?

 

[ljuba miljkovic]

Hm, lepo...
(...)
Dalje... što se uzroka - posledica tiče... zar nije malo simptomatično... jedino možemo sa crkvama i manastirima da se qrčimo... ali, zar je to sve? Da je bilo više... više bi i ostalo... Dalje, sve ukazuje na to da je svest kod nas a i u drugim pravoslavnim državama u to vreme bila daleko ispod svesti onih drugih... mislim na običan narod i vlastelu...

Znači, ipak – svest kod nas, a ja, zašto ne bih dodao kada se podrazumeva u nastavku: "zatrovana" pravoslavljem...

... i opet: u to vreme!?

Koje vreme?

A što "jedino možemo sa crkvama i manastirima da se qrčimo", pa zar to najbolje ne pobija tvoju tezu o nazadnom pravoslavlju?

I Turci, i Madjari su rušili palate i dvorce svetovne vlasti, ne zato što su bili na visokom kulturnom nivou pa sakralne objekte nisu hteli da diraju, i ne zato što su se bojali Svevišnjeg... već da obezglave državu, a da ne obezglave radnu snagu i poreske glave...

Mehmed-paša Sokolović ne obnavlja Pećku patrijaršiju i ne gradi most na Drini samo zato što ga proganjaju slike iz konjskog samara u kojem je otputovao u drugu veru.

On postavlja rodjaka Topuzli Makarija da vlada, da raja plaća porez, da ima ko da naplati porez, pa makar i topuzom pripasanim na mantiji, ako je i nosio mantiju...

Tu je suština, druže moj...

U svakom slučaju, tebi mnogo hvala... teraš me da se informišem, a meni to nije teško...

Na svom blogu arhitekta Srđan Gavrilović postavio je jednu izuzetnu studiju.

Savski amfiteatar – od ideje do realizacije
(Studija primera)

Počinje slikom i rečju rodonačelnika nove srpske arhitektonske misli... (Nebom "više Bijela Grada" plovi najveći srpski romantičar Filip Višnjić, sa sve guslama...) verovatno da zadovolji i ove novoromantičare, kojih ima sigurno i u arhitekturi....

“Leva obala Save bila je Austrijska. Od obale pa do Zemuna samo pesak i baruštine. Na obali su bile straže, jedna na samome ušću Save u Dunav, druga na pola puta do železničkog mosta, treća kod samog mosta. Između tih stražara polako su išla stazom pored vode, ukorak, dva mađarska stražara sa puškama i velikim zelenim perjem na kalpacima kao čitavim petlovskim repovima. Između njihovih prolaza bilo je po oko pola sata slobode. To smo mi koristili, preplivali i išli u bare da beremo lokvanj. No jednom su stražari pokvariji red, iznenadili nas i uhvatili Huga koji je bio najdalje otišao i onako goluždravog oterali ga peške čak u Zemun. Tamo su ga držali sve do noći, a onda doveli natrag na obalu i pustili ga da prepliva.“

(Aleksandar Deroko, A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom, Beograd 1984. pp. 48)

A, onda, u uvodu, izmedju ostalog, kaže:

"Neki gradovi imaju sreću. Drugi imaju nesreću. Treći - sreću u nesreći! Jedni rastu polako, vekovima. Ovi drugi niču u decenijama. Treći nikada ne niknu do kraja! Jednima je okvir zacrtan i oni ne žele da odu dalje, drugima je rast osnovni princip, dok treći rastu samo kada istinski to mogu. Ima gradova koji su pobednici, postoje oni koji su neutralni a ima i onih koji su gubili pa pobeđivali pa opet gubili i onda opet pobeđivali i tako u nedogled. Ima gradova za koje je vreme stalo. Ima ih kroz koje vreme briše. Ima i onih koje vreme, s vremena na vreme, piše."

Pa, nastavlja:

Ponekad se pitam – nije li u našem slučaju vreme zakasnilo? Nekako se ne mirim sa činjenicom da smo mi ti koji stalno negde kasne. Nismo li mi imali zabranu preplivavanja i branja lokvanja s onu strane reke? Dok su druge, isto tako stare evropske države, uobličavale svoje državne okvire i odavno iživele krvave revolucije, skinule kralja, posekle glave pa na kraju krajeva secirale i gradsko tkivo a sve u cilju čiste higijene i iskorenjivanja Kolere koja je harala gradom u dve katastrofalene epidemije odnevši u ta dva navrata oko 50.000 ljudskih života?

Nismo li zakasnili sa sekcijom – veliki urbanistički zahvati i ostali u nekakvom prostoru „između“ u onom vilajetovskom limbu – „ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se“? Ili smo možda baš na dobrom putu ali samo sa malim zakašnjenjem.

Posmatrajući velike rekonstrukcije XIX veka, Beča, Barselone i posebno rekonstrukciju Pariza nameće se pitanje obima i načina. Mogućnosti i sredstava. Istorijskog trenutka i vizionarstva. Napoleona i Osmana zamišljam u vrlo kratkom razovoru i prenošenju ogromnih odgovornosti. Sa druge strane čovek koji će postati toliko neomiljen da će o tome dve stotine godina posle pričati priču ali i podvući jedno veliko delo – rekonstrukciju
Pariza! Simbol i vera XIX veka u moć proizvodnje. Stvaralački čin pun odricanja sa verom.

Nekako mi se uvek činilo da je za velike poduhvate potreban diktator! I mecena svakako. Ponekad i vrtlar kao što je to Osmanu bio Žan Alfan. Možda me pobijaju velike rekonstrukcije gradova koje su u toku. Berlin konačno dobija svoje die Stadte Mitte a Katovice doživljavaju veliku rekonstrukciju centralnog gradskog jezgra koje će se najverovatnije zvati Nove Miasto – svi stari delovi poljskih gradova zovu se jednostavno – Stare Miasto! U svakom slučaju pred nama stoji jedna nova faza razvoja grada. Otvara se nova tema sa nadamo se novim trendom u rešavanju pitanja – sa idejom da se pitanje postavi ali i nakon datog odgovora adekvatan odgovor realizuje."

http://sgcircle.blogspot.com/

Nije li, suština upravo u podvučenom? I gde je tu "pošast" pravoslavlja?

 

[ljuba miljkovic]

Prethodna dva posta pisao sam na poslu, pa mi nije bio dostupan materijal koji ću postaviti... a treba ga shvatiti kao sastavni deo ovoga što je zabeleženo gore.

Konstantin Jireček, Istorija Srba:
„Pada u oči da u Srbiji nije bilo stalne prestonice kao u Vizantiji, Bugarskoj i u Rusiji. Kao u Ugarskoj i u Nemačkoj, u Srbiji je kralj čitavu godinu provodio na putu, putujući iz jednog letnjikovca, dvora, ili grada u drugi; leti se zadržavao u planini, a zimi u plodnim dolinama ili na toplijem primorju. Naizmeničnim zadržavanjem vladara čas u jednoj a čas opet u drugoj domeni, olakšavalo im se materijalno izdržavanje dvora.
Gradovi behu tvrde građevine sa stenama i kulama, a zamkovi izgledahu kao letnjikovci, tj. oko crkve navrstana grupa ograđenih zgrada, ponajviše od drveta s velikim dvorištima, konjušnicama i kuhinjama. Na severu je kralj obično odlazio u rudničke planine i u manastire Žiču i Studenicu. Kralj Stefan Dragutin stolovao je u selu Debrcu blizu Save, između Beograda i Šapca.
Od svetovnih građevina čvršće behu građene samo zgrade za stanovanje u kraljevskim zamkovima. Po kazivanju Gijoma Adama, dvorovi kralja i vlastele gradili su se od čatme i drveta. Jedino je u varošima nekadašnjih vizantijskih provincija bilo palata (polata)...“

Aleksandar Deroko, Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji:
„Zna se da su velmože pokatkad morale davati i svoje sinove kao taoce na dvor vladarev. Ovo nepoverenje je možda bilo i jedan od razloga zbog koga su vladari obiliazili zemlju i više putovali no što su stalno stanovali u jednoj prestonici (što je svakako imalo izvesnog uticaja i na pitanje građenja stalnih dvorova.“

Ako izuzmemo značenje reči grad u tom vremenu, a tom rečju se nazivala tvrđava i utvrđeno mesto, sa obaveznom kulom u kojoj je stanovao vladar ili vlastelin, a grad je imao i svoje podgrađe, sve ostalo je građeno od drveta, a bilo je i drvenih kula.
U podgrađima bile su kuće i dućani od brvana i drveta, koja su u ratu gorela, a događalo se da su sve to spaljivali i oni koji su napadnuti, da napadači ne bi mogli da koriste njihove zgrade i materijal.

Podgrađa su imala različit karakter, prema tome da li su bila podgrađa jednog župskog grada, te imala da prime u sebe ceo upravni centar župe, ili su bila podgrađa rudarskoga mesta, koje je grad samo štitio, te imala da prime i rudarsku naseobinu, koloniju Dubrovčana, carinu itd; najzad, bilo je podgrađa uz trgove, koja je takođe štitio grad.

Deroko navodi i jednog putnika, čije ime nije poznato, koji je 1308. godine zapisao: U celom kraljevstvu srpskom, pomenutom, nema nikakvih varoši; ipak, u njemu ima mnogo tvrđava, manjih utvrđenja i velikih naselja od tri i četiri stotine kuća od drveta i brvana, sagrađenih bez ikakvog odbrambenog zida.
Potom, Deroko ponovo navodi Gijoma Adama, koji 1332. godine piše: Nigde, sem u primorskim latinskim gradovima, nisam ovde video palatu, ili kuću sagrađenu od kamena ili od opeke.

Zgrade za stanovanje bile su, dakle od lakšeg materijala, što objašnjava činjenicu da skoro nigde kod nas nisu sačuvani ostaci neke srednjovekovne palate. Te zgrade su mogle biti i višespratnice i prostrane, ali nisu bile zidane ni od opeke, niti od kamena, već verovatno samo kao velike "bondručare", a to su zgrade sa skeletom od drvenih greda, koji je ispunjen lakim materijalom za zidove.

Ni vladarski dvorovi nisu bili izuzetak, pa je dvor bio, u stvari, jedan skup paviljona, sagrađenih od lakše građe, usred jednog ograđenog dvorišta. Istorija, veli Deroko, pominje više takvih poljskih dvoraca srpskih srednjovekovnih vladara, koji su bili bez gradova, tj. neutvrđeni: Svrčin, Pauni, Nerodimlja, Vrhlab, Debrc, Ribnik, Brnjaci, Nekudim. Ovaj poslednji, Bertrandon de la Brokijer naziva "ville champestre".

 

[Šakal]

Pročitao ovaj tvoj post - odgovor Minosu, i kao što vidiš, citirao ga...

Ovde si kod materijalne kulture, to je dobro i slažem se da o tome pričano jer je to jedino "opipljivo"...

Obratiću pažnju samo na podvučenu rečenicu.

Srpska vladavina Beogradom počinje 1284. godine, kada srpski kralj Dragutin kao zet i vazal mađarskog kralja Ladislava IV dobija na upravu Mačvu sa Beogradom. To je bio period intenzivnog naseljavanja srpskog življa i jačanja uticaja Srpske pravoslavne crkve. Tu je Dragutin imao svoj dvor. Novosagrađena Saborna crkva, bila je oličenje snage i bogatstva mlade srpske države. Smrću kralja Dragutina na presto dolazi njegov brat Milutin, koji kratko vreme vlada Beogradom, jer grad, 1319. godine, osvajaju i do temelja ruše Mađari. Porušeni i zapusteli grad postaje pogranična baza ugarskom odupiranju širenju srpske države sa juga, u vreme cara Dušana. U takvom stanju Beograd dočekuje XV vek, kada na istorijsku scenu Evrope stupaju Turci, nova velika osvajačka sila.

U želji da se što spremnije odupru turskoj najezdi i na Savi i Dunavu imaju jako uporište, Mađari dozvoljavaju izgradnju Beograda za vreme despota Stefana Lazarevića. On je Beogradom vladao od 1403. do 1427. godine, i to je vreme pravog procvata grada. Beograd je ne samo prestonica srpske države, već i najvažniji privredni, kulturni i verski centar.

Grade se:
– Mitropolitska crkva,
– nova tvrđava (citadela),
– despotov dvorac,
– bolnica i
– biblioteka.

Trgovci dobijaju povlastice i dolaze bogati i sposobni ljudi, koji doprinose prosperitetu grada. Pretpostavlja se da je grad tada mogao brojati 40-50 hiljada žitelja.

Na žalost možemo da vidimo samo rekonstrukciju u vidu makete:

Beograd, Kalemegdan, maketa zamka Despota Stefana Lazarevica, izgradjen pocetkom XV veka, razoren oktobra meseca 1690. godine

I virtuelne rekonstrukcije:

I, kao što vidiš, ne stoji tvoja tvrdnja: sem tvrdjave nema ništa... a ni nju nismo mi napravili...


E, sad, nije mi jasno zašto pokušavaš neupućene da navedeš na tanak led nedovoljne informisanosti, pa insistiraš na tome da "nemamo zgrade iz tog perioda... nemamo stambene blokove iz tog perioda, nemamo zgrade iz tog perioda u kojima je i danas moguće živeti..."...

... kada znaš da je sve što je izgradjeno rušeno. Kao i ovaj despotov zamak na maketi. Ili kao ovaj virtuelni prikaz?

Hm, na sve ovo... ću ti postaviti samo jedno pitanje... Da li je na teritoriji ondašnje Srbije u pomenutom periodu postojala i jedna stambena zgrada od pet spratova?

Btw. što se ''vetrometine'' tiče... kad ono beše naseljena današnja Šumadija... dalje, smo samo mi bili na takvoj ''vetrometini'' ? Meni se čini da su Poljaci imali manje sreće od nas... nekako mi se čini da su oni bili na malo zayebanijoj ''vetrometini'' od nas...

 

[Šakal]

Prethodna dva posta pisao sam na poslu, pa mi nije bio dostupan materijal koji ću postaviti... a treba ga shvatiti kao sastavni deo ovoga što je zabeleženo gore.

Konstantin Jireček, Istorija Srba:
„Pada u oči da u Srbiji nije bilo stalne prestonice kao u Vizantiji, Bugarskoj i u Rusiji. Kao u Ugarskoj i u Nemačkoj, u Srbiji je kralj čitavu godinu provodio na putu, putujući iz jednog letnjikovca, dvora, ili grada u drugi; leti se zadržavao u planini, a zimi u plodnim dolinama ili na toplijem primorju. Naizmeničnim zadržavanjem vladara čas u jednoj a čas opet u drugoj domeni, olakšavalo im se materijalno izdržavanje dvora.
Gradovi behu tvrde građevine sa stenama i kulama, a zamkovi izgledahu kao letnjikovci, tj. oko crkve navrstana grupa ograđenih zgrada, ponajviše od drveta s velikim dvorištima, konjušnicama i kuhinjama. Na severu je kralj obično odlazio u rudničke planine i u manastire Žiču i Studenicu. Kralj Stefan Dragutin stolovao je u selu Debrcu blizu Save, između Beograda i Šapca.
Od svetovnih građevina čvršće behu građene samo zgrade za stanovanje u kraljevskim zamkovima. Po kazivanju Gijoma Adama, dvorovi kralja i vlastele gradili su se od čatme i drveta. Jedino je u varošima nekadašnjih vizantijskih provincija bilo palata (polata)...“

Aleksandar Deroko, Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji:
„Zna se da su velmože pokatkad morale davati i svoje sinove kao taoce na dvor vladarev. Ovo nepoverenje je možda bilo i jedan od razloga zbog koga su vladari obiliazili zemlju i više putovali no što su stalno stanovali u jednoj prestonici (što je svakako imalo izvesnog uticaja i na pitanje građenja stalnih dvorova.“

Ako izuzmemo značenje reči grad u tom vremenu, a tom rečju se nazivala tvrđava i utvrđeno mesto, sa obaveznom kulom u kojoj je stanovao vladar ili vlastelin, a grad je imao i svoje podgrađe, sve ostalo je građeno od drveta, a bilo je i drvenih kula.
U podgrađima bile su kuće i dućani od brvana i drveta, koja su u ratu gorela, a događalo se da su sve to spaljivali i oni koji su napadnuti, da napadači ne bi mogli da koriste njihove zgrade i materijal.

Podgrađa su imala različit karakter, prema tome da li su bila podgrađa jednog župskog grada, te imala da prime u sebe ceo upravni centar župe, ili su bila podgrađa rudarskoga mesta, koje je grad samo štitio, te imala da prime i rudarsku naseobinu, koloniju Dubrovčana, carinu itd; najzad, bilo je podgrađa uz trgove, koja je takođe štitio grad.

Deroko navodi i jednog putnika, čije ime nije poznato, koji je 1308. godine zapisao: U celom kraljevstvu srpskom, pomenutom, nema nikakvih varoši; ipak, u njemu ima mnogo tvrđava, manjih utvrđenja i velikih naselja od tri i četiri stotine kuća od drveta i brvana, sagrađenih bez ikakvog odbrambenog zida.
Potom, Deroko ponovo navodi Gijoma Adama, koji 1332. godine piše: Nigde, sem u primorskim latinskim gradovima, nisam ovde video palatu, ili kuću sagrađenu od kamena ili od opeke.

Zgrade za stanovanje bile su, dakle od lakšeg materijala, što objašnjava činjenicu da skoro nigde kod nas nisu sačuvani ostaci neke srednjovekovne palate. Te zgrade su mogle biti i višespratnice i prostrane, ali nisu bile zidane ni od opeke, niti od kamena, već verovatno samo kao velike "bondručare", a to su zgrade sa skeletom od drvenih greda, koji je ispunjen lakim materijalom za zidove.

Ni vladarski dvorovi nisu bili izuzetak, pa je dvor bio, u stvari, jedan skup paviljona, sagrađenih od lakše građe, usred jednog ograđenog dvorišta. Istorija, veli Deroko, pominje više takvih poljskih dvoraca srpskih srednjovekovnih vladara, koji su bili bez gradova, tj. neutvrđeni: Svrčin, Pauni, Nerodimlja, Vrhlab, Debrc, Ribnik, Brnjaci, Nekudim. Ovaj poslednji, Bertrandon de la Brokijer naziva "ville champestre".

Hm, vidiš, vrlo dobro znam šta su bili gradovi u to vreme a šta ''predgradja''... problem nije u tome... Problem je u svesti naroda... znaš koliko su naši ljudi bili željni graditeljstva u to vreme... ma bolelo ih uvo bre... navedi mi samo jednog arhitektu Srbina sa prostora tadašnje Srbije... samo jedno ime u 300 godina... el ga ima? Ja ne znam za taj podatak... a voleo bih da me demantuješ, voleo bih da grešim...
Pogledaj Italiju i doba renesanse... nas je i to obišlo... nas su bre i srednjevekovne boleštine, epidemije obišle... šupak Evrope... Opet Beč uzimam za primer... dvorac Šenbrun i prvi becirk... gradsko jezgro koje i danas postoji u skoro identičnom obliku...
Pa pogledaj te naše čatrlje koje si naveo... uporedi ih sa zapadnim... može li se porediti? Teško! E sad, kod nas ti je kao što već rekoh i narod problematičan... što reče batica crow a to je velika istina... sve što je džabe i bogu je drago... materijal za izgradnju a za dž... gde to ima? Raznosilo se na sve strane... zidale štale i ambari... a na zapadu? Šta misliš, el i tamo narod takav? Krade li sve što vidi? Teško bre... teško...

 

[Šakal]

Нема смисла ово... ни да коментаришем.
Типична болест европоцентризма.
Чак ми је драго што си овако "зближио" православне и муслимане

Hm, ma ajde... ccccc...

 

[ljuba miljkovic]

Hm, na sve ovo... ću ti postaviti samo jedno pitanje... Da li je na teritoriji ondašnje Srbije u pomenutom periodu postojala i jedna stambena zgrada od pet spratova?

Hajde, ne preteruj! I ne pokušavaj sa ponižavanjima kada te argumenti uguraju u tesnac. Jesam vernik, uz to pravoslavac, ali nisam od onih biblijaša koje tako žarko priželjkuješ na ovoj temi...

Tvoj običaj je da postavljaš pitanja, ali postavljaj da imaju smisla! I mere...

Zgrada sa pet spratova... u pomenutom periodu!? U kojem periodu, pitam, valjda treći put?

Šenbrun je gradjen 20 godina, od 1747. do 1767. godine...

... navedi mi samo jednog arhitektu Srbina sa prostora tadašnje Srbije... samo jedno ime u 300 godina... el ga ima? Ja ne znam za taj podatak... a voleo bih da me demantuješ, voleo bih da grešim...

Pogledaj Italiju i doba renesanse... nas je i to obišlo... nas su bre i srednjevekovne boleštine, epidemije obišle... šupak Evrope...

Opet Beč uzimam za primer... dvorac Šenbrun i prvi becirk... gradsko jezgro koje i danas postoji u skoro identičnom obliku...

Pet spratova i jedan arhitekta...

Da naša bude za sprat viša od Šenbruna... i arhitekta čuven... poput Johana Berhrada Fišera.

Zgrade nema... ako izuzmemo kule u Manasiji, Smederevskom gradu... koje su služile za boravak vladara.

... a arhitekta!? Hoćeš i majstore, pomoćnike... pošto je Jerina kupovala jaja da bi se pojačao malter?

Ima... nešto... književno, od jednog vladike svetitelja... Rade Neimar...

Kad je Rade poso počinjao
Sabrao je pet stotin majstora
Pa ovako njima govorio:
"Braćo moja i družino draga
Pozvala me carica Milica
Najslavnija srpska udovica
Da joj zidam crkvu Ljubostinju
Njenoj duši vječnu zadužbinu
Ko što zidah slavnome Lazaru
Zadužbinu crkvu Ravanicu
Da se i njoj poje liturđija
Ovog svjeta kano i onoga.

 

[Šakal]

Hajde, ne preteruj! I ne pokušavaj sa ponižavanjima kada te argumenti uguraju u tesnac. Jesam vernik, uz to pravoslavac, ali nisam od onih biblijaša koje tako žarko priželjkuješ na ovoj temi...

Tvoj običaj je da postavljaš pitanja, ali postavljaj da imaju smisla! I mere...

Zgrada sa pet spratova... u pomenutom periodu!? U kojem periodu, pitam, valjda treći put?

Šenbrun je gradjen 20 godina, od 1747. do 1767. godine...

Pet spratova i jedan arhitekta...

Da naša bude za sprat viša od Šenbruna... i arhitekta čuven... poput Johana Berhrada Fišera.

Zgrade nema... ako izuzmemo kule u Manasiji, Smederevskom gradu... koje su služile za boravak vladara.

... a arhitekta!? Hoćeš i majstore, pomoćnike... pošto je Jerina kupovala jaja da bi se pojačao malter?

Ima... nešto... književno, od jednog vladike svetitelja... Rade Neimar...

Kad je Rade poso počinjao
Sabrao je pet stotin majstora
Pa ovako njima govorio:
"Braćo moja i družino draga
Pozvala me carica Milica
Najslavnija srpska udovica
Da joj zidam crkvu Ljubostinju
Njenoj duši vječnu zadužbinu
Ko što zidah slavnome Lazaru
Zadužbinu crkvu Ravanicu
Da se i njoj poje liturđija
Ovog svjeta kano i onoga.

Hm, rekao sam u kom periodu, samo to ti nekako promaklo...
Dalje, pazi, volim i ja ovu našu državu... i sve... ali treba biti realan...
Opet pominješ Bibliju i biblijaše... vernike... grešiš ponavljam! Uopšte mi nije cilj da razglabam o Bibliji i Pravoslavlju kao religiji... o Crkvi... ali zato ti uporno pokušavaš da odvedeš temu na tu stranu... zašto? Ne kapiram, al' ajde. Dalje, ja ponižavam zato što sam priteran u tesnac? Smešno bre Ljupče... prvo, ne ponižavam, drugo nisam ni blizu tesnaca... i treće batali bre te manastire i crkve... uopšte ne pričam o tim gradjevinama i one me uopće ne zanimaju... Sad da ti malo pojasnim... jer stvarno nisam siguran da me kapiraš... radi se o uticaju religije i to ne samo pravoslavne... na svest ljudi... i na kulturu... dakle, kako su se religije našle u celoj priči, kako je koja uticala na svoje stado... na kulturu uopšte...
Dalje, da se vratim na ta poniženja o kojima pričaš... vidi, svo vreme si ciničan i onako malo zavlačiš... ali ok. ne ljutim se uopšte... ali ne kapiram, koji to problem baš ti imaš pa ne kapiraš...
Dalje, da se vratim na ove tvoje fotke... čoveče, to je sve što imamo... manastir ili crkvu... zidine oko nje... kućice okolo i to je to... al' smo neimari do yaya...
Vidiš, dobro se služiš gogletom... pa navali onda i iskopaj nešto o Štefan placu u Beču i njegovoj okolini... pa pronadji i te petospratnice koje sam pominjao... pa pronadji i najstariju medju njima... kad je zidana tj. koje godine... e nećeš verovati... potkrovlje kupio dr.Etker i malo ga preuredio... ljudi žive u toj zgradi i danas a ona izgleda bolje od polovine zgrada u Beogradu... mnogo novijeg datuma... E o tome hoću da pričamo a ne o manastirima i crkvama... kapiraš bre!?

 

[ljuba miljkovic]

Ma, skapirao sam odmah... još kod uvodnog posta... al, dobro, neka i ovog pojašnjenja... i ja kažem: *ebeš zgrade, dvorce, zamkove... pogotovo kad ih nemaš...

... ali sam hteo, pre svega, da nabacim malo materijala... malo provokacija (jedna urodila plodom: Problem je u svesti naroda... znaš koliko su naši ljudi bili željni graditeljstva u to vreme... ma bolelo ih uvo bre...)...

... da priča bude zanimljivija... nisi mi, koliko vidim, zamerio...

Nego... nešto mi se prispavalo...

 

[Dikan]

Što ovaj Šakal lupa gluposti to je sramota......kao da je s kruške pao pa postavlja ovako glupa pitanja....., van istorijskog konteksta

Nije lepo sprdati se sa tragičnom prošlošću balkanskih pravoslavnih naroda, koji su proveli u jednoj imperiji, gde je vladala druga vera, i koja je upala u sveopšte nazadovanje od XVII-XIX veka, pa je sa sobom povukla i te narode...

 

[Šakal]

Što ovaj Šakal lupa gluposti to je sramota......kao da je s kruške pao pa postavlja ovako glupa pitanja....., van istorijskog konteksta

Nije lepo sprdati se sa tragičnom prošlošću balkanskih pravoslavnih naroda, koji su proveli u jednoj imperiji, gde je vladala druga vera, i koja je upala u sveopšte nazadovanje od XVII-XIX veka, pa je sa sobom povukla i te narode...

Hm, zar su samo ratovi... istorija?
Šta je ovde van ''istorijskoga konteksta'' kako ti kažeš? Nadji, bolduj...
Dalje, ko se sprda? Ja? Jok more... Najlakše je osuditi a ne ukapirati...

 

[Mystic+]

Pozdrav učesnicima teme

Iako Šakal i Crow imaju neka istinita zapažanja, uz lošije objašnjenje, moraću se staviti na Ljubinu stranu rezonovanja.

No, zašto smo tu gde smo i imamo nešto nevidljivo što drugi nemaju, a nemamo ono vidljivo i korisno je pitanje koje svi mi postavljamo. Danas je teško izumreti i kao država i kao nacija, ali nama to ide veoma dobro i radimo na tome poprilično savesno, ponekad više iz inata nego uzvišenih ciljeva. Takve uspehe sunovrata su doživljavali antički narodi i države i tu treba tražiti pitanje u polaznoj osnovi sudbine koju sami ponekad svesno ponekad nesvesno izazivamo. Ne sumnjivo je i verovati da imamo jednu dominantnu antičku crtu, kojanije istorijski zapisana, a kamoli objašnjena.

Treba uvek znati naći svoju meru i svoje mesto u svetu i regionu. Dakle mera kompleksa kako viših tako i nižih vrednosti treba da budu ustrojene. Globalisti nemaju vremena da namobjašnjavaju naširoko. Mi svoje komplekse još nismo ustrojili i ovladali njima tako da niko danas ne može odgovoriti, gde smo mi našli sebe kao pragmatici u tom svetu i pod kojim suncem. Nažalost naši srednjovekovni vladari znali su kako se upravlja tom nevidljivom infrastrukturom državotvornog uspeha, ali nisu uspeli da konsoliduju prenos tog znanja i nasleđa u budućnost. Mislim da je manje bitno, što smo ostali bez velikaša, njihovih kasa, tvrđava, karavana, pounatih flota i poslovnih bogatih kontakata od zapada do istoka, privrede i moćne vojske, jer to je samo materija, koja se sa dobrim i kvalitetnim putem oporavka brzo prevazilazi, ali ispravnim duhom i razumom. Jednostavno će biti da su nas naši vešti vladari i velikaši ostavili bez tog znanja usled previsoke cene u borbi. Otada lutamo obezglavljeni, bez duha i razuma, zajedljivi i prepametni, ponekad pakosni, kao sitne lopuže, pokušavajući da damo sebi značaj veči nego što zaista imamo.

Dakle, što se mene tiče i moje stalne misije kada radim u nadležnim institucijama tražim način da suzbijem destruktivni srbizam koji podstiče nedržavotvornost. I znate šta , moram priznati - nisam mnogo uspešan. Izgleda da je to duži proces nego što sam mislio.

Izgleda da smo retki svedoci kako smo izgubili duh sa materijom, a nije trebalo tako da bude.

Srdačan pozdrav svima.