Reči za koje ne znam šta znače

Mene čudi da ljude čudi.
Dobar dio su hrvatske riječi za koje sam mislio da su i srpske, i da ih svatko zna.

No, nije stvar do nacionalnih jezika, nego do naobrazbe.

Čujem od prof. hrv. iz neke srednje strukovne škole da učenik nije znao što znači kljuse.
Mislio je da se radi o magarcu.

Zatim nisu znali, ti đaci, što znači zluradost, škrtost, bogolik, uznik, malodušnost, širokogrudnost, slatkorječiv,...

Razumijem da ne znaju vjersko ili civilizacijsko nazivlje (mladomisnik, bulimija, modernitet, insignije, ..) ili rjeđe upotrebljavane starije riječi (sušica, trapitelj, smrtnik,..).

No ne znaju ni što znači kljuse.
 
Mene čudi da ljude čudi.
Dobar dio su hrvatske riječi za koje sam mislio da su i srpske, i da ih svatko zna.

No, nije stvar do nacionalnih jezika, nego do naobrazbe.

Čujem od prof. hrv. iz neke srednje strukovne škole da učenik nije znao što znači kljuse.
Mislio je da se radi o magarcu.

Zatim nisu znali, ti đaci, što znači zluradost, škrtost, bogolik, uznik, malodušnost, širokogrudnost, slatkorječiv,...

Razumijem da ne znaju vjersko ili civilizacijsko nazivlje (mladomisnik, bulimija, modernitet, insignije, ..) ili rjeđe upotrebljavane starije riječi (sušica, trapitelj, smrtnik,..).

No ne znaju ni što znači kljuse.
Nećemo o tome ;)

A kljuse je Konj, ako se ne varam? Ili stoka?
 
To je naziv nijanse ljubičaste boje.

acryl-profy-purpur-o2k2uzq1enbz7tee5oj5qxwbv216v6vh4xb7dezmig.jpg
 
Nije, senzualno je erotski zavodljivo, i puteno dolazi od put (nemam načina da zapišem naglasak), cksl. plot (ovaplotiti i sl.). Dakle riječ je o tjelesnosti, najčešće erotskoga- a ne npr. kulinarskoga tipa.

Nježnost nema veze sa "sensus", osjetilo. Nježnost može biti i povezana s tjelesnim, no najčešće je s osjećajima, a ne osjetilima. Netko može imati nježne osjećaje prema drugoj osobi, može prema životinji (psu ili mački ljubimci), no putenost se odnosi samo na ljude, i to u domenu erosa.
Ok.
 
Zorba je pobuna. sumisljenik je neko istog misljenja, cumur je vrsta uglja.
Zorbu je skovao 1860ih Šulek za teoriju, theoria. Theoria je zrenje, vida gledati, zreti nešto,
pa bi zorba bila doslovno teorija. No nije ušlo. Riječ je dobra za ebe, no nije plodna u drugim oblicima- teorijska kemija bi bila..... zorbena lučba? Malo previše.

Ostalo je istina.
 
Чак, шта више, потиче од старе српске речи "паче" - више, већма, појачане речцом "да".
Smeđa kosa
Da li je to "braon" kosa prosto?
Да, реч "смеђе" потиче од с + мед, дакле боје меда (обично се мисли на тамнији мед).
Puteno, ćudljivo
Путено - плотско, плутско, телесно, карнално, везано за пут, у смислу човек светле/тамне пути.
Пут је симбол за људску телесност, материјалност, нарочито у верским текстовима.

Ћудљиво - хировито.
No, nije stvar do nacionalnih jezika, nego do naobrazbe.
Каже се образовање. Наобразба је типична ЈАЗУ-овска накарадница.
Зато што ЈАЗУ-овци воле бежати од речи које се завршавају на -ње.
Каже се називи, још једна безразложна накарадница, у облику збирне именице.
Не кажем да је немогућа али је рогобатна.

U uzama, zatvorenik u zatvoru ili logoru. Uznik je čovjek lišen slobode.
Каже се сужањ. Већ постоји реч, узник звучи као неко ко прави узе или нешто о шта се узе каче.

каже се багрен. Румен је неко ко је благо црвен у лицу.
 
Чак, шта више, потиче од старе српске речи "паче" - више, већма, појачане речцом "да".

Да, реч "смеђе" потиче од с + мед, дакле боје меда (обично се мисли на тамнији мед).

Путено - плотско, плутско, телесно, карнално, везано за пут, у смислу човек светле/тамне пути.
Пут је симбол за људску телесност, материјалност, нарочито у верским текстовима.

Ћудљиво - хировито.

Каже се образовање. Наобразба је типична ЈАЗУ-овска накарадница.
Зато што ЈАЗУ-овци воле бежати од речи које се завршавају на -ње.

Каже се називи, још једна безразложна накарадница, у облику збирне именице.
Не кажем да је немогућа али је рогобатна.


Каже се сужањ. Већ постоји реч, узник звучи као неко ко прави узе или нешто о шта се узе каче.


каже се багрен. Румен је неко ко је благо црвен у лицу.
Naobrazba je drugo od obrazovanja. Obrazovanje je proces, dok je naobrazba stupanj, postignuće procesa obrazovanja.

Nazivlje je terminologija, a ne naziv. I u srpskom jeziku se rabio pojam nazivlje.

Uznik nije sužanj. Stjepan Radić, kad je bio u pržunu, napisao je o tom "Uzničke uspomene", a ne sužanjske, jer bi to bilo nebulozno. Sužanj može biti i netko na slobodi, npr. sužanj neke ideje.

Rumen nije bagren. Roman Zane Greya: Riders of the Purple Sage preveden je kao Jahači rumene kadulje.

023610.jpg
 
Naobrazba je drugo od obrazovanja. Obrazovanje je proces, dok je naobrazba stupanj, postignuće procesa obrazovanja.
Образован је придев од глагола образовати. човек може бити образован (у већем или мањем степену) или (потпуно) необразован.
Не може бити "наображен" јер то не значи ништа, сем можда неки већи степен уображености, али образовања тешко.

Постоји још и архаични облик изображен и глагол изобразити.

Именице са суфиксом -ба су у српском језику неплодне и ограничене: дружба, служба, свадба, сеоба, деоба, вежба, молба, борба.
То је то отприлике. Хрвати беже од глаголских именица са суфиксом "-ње" јер их сувише подсећа на стари српски језик и црквенословенски, као језик православне Цркве, где су веома широко распрострањене.

Отуд и такве рогобатне накараднице типа "наобразба". Јер су именице са суфиксом "-ба" много продуктивније код "наображених" у ЈАЗУ-у.
Nazivlje je terminologija, a ne naziv. I u srpskom jeziku se rabio pojam nazivlje.
У српском постоје стручни називи и стручни изрази.
Називље је истог порекла као и корење, камење, лишће, трње итд, то јест збирне именице.

Uznik nije sužanj. Stjepan Radić, kad je bio u pržunu, napisao je o tom "Uzničke uspomene", a ne sužanjske, jer bi to bilo nebulozno. Sužanj može biti i netko na slobodi, npr. sužanj neke ideje.
Сужањ је онај који је бачен у ланце, вериге, узе.
Сужањ не може бити неке идеје, може само заточеник.
Rumen nije bagren. Roman Zane Greya: Riders of the Purple Sage preveden je kao Jahači rumene kadulje.
Пурпур или порфир потиче од боје мурекса. Константин порфирогенит се преводи на српски као Константин багренородни.
На старом српском језику је "багреница" била одећа коју су носили римски (и ромејски) цареви, као и оне хаљине у које су обукли Христа на суђењу, ругајући му се.

Поред багрене боје као речи за пурпур/порфиру, постоји и термин "прапруд", али је он још архаичнији.
 

Back
Top