Reči domaćeg i stranog porekla

[Ovi jedan]

Evo uzoraka iz vokabulara benkovačkih Srba. Poklapanje sa Plavom/Kninođ je 95%+

Pogledajte prilog 1824191
Pogledajte prilog 1824190
Pogledajte prilog 1824189
Pogledajte prilog 1824188
Pogledajte prilog 1824186
Pogledajte prilog 1824185

Aj mani me se s benkovačkim rječnikom jer tu nema ni 10% svih čakavskih izraza i radije probaj odgonetnit na koju san rič mislia u prošlom postu. Ako uspiješ možda i bude nešto od tebe

 

[Krishna]

Sad si doša od Srba iz Dalmacije do Srba iz Boke Kotorske

Normalno. Dalmatinski i bokeljski Srbi su slični koliko slavonski i vojvođanski, odnosno poprilično slični.

A ako sutra stignem obradit ću jednu lipu praslavensku rič koja se i danas baštini u Dalmaciji ili bar u Splitu i okolici. Ne znam kako mi odma nije palo na pamet kad sam pisa o značenju riči sinje (more) da tu rič i dan danas koristimo u svakodnevnom govor iako u malo drugačijem značenju(al to je ipak normalno sa stoljećima).

PS ne sumnjam da se ista nalazi u rječniku srpsko-čakavskog i da će Krišna znat o čemen se radi

Srbi sa čakavicom nemaju nikakve veze niti su ikada imali, to govorim godinama. To što su oni Srbi koji su živili u Dalmaciji i Boki kroz generacije usvojili neke venecijanizme ne čini njihov govor ni čakavskim ni čakaviziranim. Talijani bi ti se smijači kad bi čuli da izraze poput pomidora, lancun, kapula, šimatorija itd. proglašavaš čakavizmima.

 

[Ovi jedan]

Proglašavam ih u kontekstu toga da su ih čakavci prvi koristili na ovim prostorima i da je radi toga onaj vokabular ponajprije dio govora Hrvata iz Dalmacije, a ne Srba iz Dalmacije.

PS jesi naša u benkovačko-dalmatinskom rječniku šta znači rič sinje i u kojem se sve kontekstu koristi kod Srba iz Dalmacije? Jer šta je najsmišnije možda nju baš i koriste, a i ovi tvoji prekodrinci kad triba šta označit u polju ili slično. Baš me zanima oćeš skontat koja je

 

[Krishna]

Proglašavam ih u kontekstu toga da su ih čakavci prvi koristili na ovim prostorima i da je radi toga onaj vokabular ponajprije dio govora Hrvata iz Dalmacije, a ne Srba iz Dalmacije.

Kako to da su Srbi u Dalmaciji uključujući i moje pretke od čakavaca preuzeli do par stotina venecijanizama, a nisu ni 5 baš originalnih čakavskih (čakavsko-slovenskih) rječi?

PS jesi naša u benkovačko-dalmatinskom rječniku šta znači rič sinje i u kojem se sve kontekstu koristi kod Srba iz Dalmacije? Jer šta je najsmišnije možda nju baš i koriste, a i ovi tvoji prekodrinci kad triba šta označit u polju ili slično. Baš me zanima oćeš skontat koja je

Sinje je modro ili sivoplavo, to maltene svaka budala na ovim prostorima znade.

 

[Krishna]

@Ovi jedan
Ovo siguran sam nećeš znati. Šta su šlame?

 

[Ovi jedan]

Kako to da su Srbi u Dalmaciji uključujući i moje pretke od čakavaca preuzeli do do par stotina venecijanizama, a nisu ni 5 baš originalnih čakavskih (čakavsko-slovenskih) rječi?

Šta ja znam, al nisu ih sigurno u Benkovcu čuli od Mlečana

Sinje je modro ili sivoplavo, to maltene svaka budala na ovim prostorima znade.

Ne pitam za izvorno značenje (iako je i ono malo drugačije nego šta se misli) nego jel se koristi kod vas kakva izvedenica od riči sinje? Sad sam provjeria u benkovački rječnik i nema ništa od njih pa sinjaj jel ima u prababe više sriće

Edit; nisu mi poznate šlame ovako na prvu..

 

[Krishna]

Ne pitam za izvorno značenje (iako je i ono malo drugačije nego šta se misli) nego jel se koristi kod vas kakva izvedenica od riči sinje? Sad sam provjeria u benkovački rječnik i nema ništa od njih pa sinjaj jel ima u prababe više sriće

Moja mater je pominjala izraz sinjal u značenju znak ili signal, kaže da se to govorilo kod nas. Sinjal ima i kod Benkovčana. Ali to očito nije ono na šta aludiraš. Iskren da budem nije mi baš jasno šta si ćio reći, sve nešto mrsiš...

 

[Ovi jedan]

Moja mater je pominjala izraz sinjal u značenju znak ili signal, kaže da se to govorilo kod nas. Sinjal ima i kod Benkovčana. Ali to nije to na šta aludiraš. Iskren da budem nije mi baš jasno šta si ćio reći, sve nešto mrsiš...

Vidi se da ti ženski dio familije i zna ponešto za razliku od muškog, a sutra stiže detaljnije pojašnjenje šta htjedoh reć. I čisto da ti dam dodatno za mislit jedna mala igra riči za kraj: sinjaj sinjale na sinjeme moru. Jbt moran ovo poslat Gibonniu ili Hariju da uglazbe

Pogledajte prilog 1824198

Nisan sinja šta oće reć da je kasna ura i vrime za poć leć

 

[JulianAlpsMedia]

Vamir je rec srpskog porekla, koji su svi preuzeli, posto nisu imali svoju rec.
Takodje Rumuni koriste srpske reci - lubenica, veverica, coban...

Čoban (çoban) je turcizam.

 

[Mrkalj]

Čoban (çoban) je turcizam.

Порекло: Реч „çōbān چوبان“ је позајмљена од персијске речи „çōbān چبان“ или „çobān چبان“ или „şūpān شوپان“ или „şiwān شوان“, што значи „чувар стоке“. Ова реч је еволуирала од средњоперсијске речи „şupān“, која има исто значење. (НАПОМЕНА: Средњеперсијска реч може бити сродна авестијској речи *fşu-pāna-, која нема писани еквивалент; међутим, ово је неизвесно. То је сложеница авестијских речи „fşu-“ „чувар стоке“ и авестијских речи „pāna-“ „заштитник, бди над“).За више информација погледајте чланак „+бан“.

Порекло: Од персијске речи bān بان, што значи „бринути се, чувати“ (у сложеним именицама). Ова реч је еволуирала од средњоперсијске речи pān или pānag, што значи исто. Средњоперсијска реч је сродна авестијском глаголу *pāna-, „штитити“, за који не постоји писани преседан.Референце на овај чланак: баштован, бану, пастир, nigehban, pazvant, sayvan, sekban (seğmen), serüven.

Čoban, kao (palačinka) dolaze nazad u srpski jezik preko stranih jezika, kao izvorno izmenjene srpske reči - čoban dolazi od srpskog župan (pastir) preko persijskog šupan i turskog čoban. Žu očigledno označava ovcu, a pan (otkud i Panonija) označava zaštitnika ili gospodara.

 

[Пилипенда]

Opet on

Uporno podvaljuješ čakavske izraze pod nekakve srpske jer su ti baba i prababa poznavale ove riči i dikod ih koristile u razgovoru, al ovo nije govor Srba iz Dalmacije i točka. Ovako su pričali isključivo Hrvati s otoka i obale odnosno čakavci, a ako su neki vaši preci i pokupili koji od ovih izraza to ne znači kako je to bia govor Srba iz Dalmacije jer ja nikad nisam čua da Srbi iz Krajine ovako pričaju.

Manitašu, @Берекин i @Пилипенда koji su takođe dalmatinski Srbi ti mogu potvrditi da su naši preci koristili ove izraze.

 

[Пилипенда]

Vidi se da ti ženski dio familije i zna ponešto za razliku od muškog, a sutra stiže detaljnije pojašnjenje šta htjedoh reć. I čisto da ti dam dodatno za mislit jedna mala igra riči za kraj: sinjaj sinjale na sinjeme moru. Jbt moran ovo poslat Gibonniu ili Hariju da uglazbe

 

[Krishna]

Pogledajte prilog 1824493


Pogledajte prilog 1824504

I moja baba je ponekad znala izgovoriti rečenice nerazumljive Srbijancima. Imala je 4 razreda osnovne. Do 58. godine je živila u čisto srpskoj ruralnoj sredini u sjevernoj Dalmaciji i rjetko je odlazila iz svog sela (i kod ode to je bilo na kratko, uglavnom do Knina).

 

[Ovi jedan]

Pogledajte prilog 1824521

Upravo on je primjer osobe o kojoj sam priča i koja je porijeklom Srbin, al se odgojila u Splitu u okruženju Hrvata i od lokalaca pokupia njihov govor. A znaš i sam da Srbi iz Dalmacije nemaju onakav vokabular osim šta ste tu i tamo skupili poneki izraz i počeli ga koristit. Na koncu ni Hvati iz Zagore ne pričaju onako, a većina Srba je živila upravo u tom dijelu Dalmacije.

A ona zadnja rečenica iz prethodnog posta nije nerazumljiva samo Srbima u Srbiji već i meni pa ako možeš ti ili neko drugi prevest jer te tvoje slikovite postove nisam u mogućnosti. Koja je uopće baza pisat na takav način?

 

[Пилипенда]

Upravo on je primjer osobe o kojoj sam priča i koja je porijeklom Srbin, al se odgojila u Splitu u okruženju Hrvata i od lokalaca pokupia njihov govor. A znaš i sam da Srbi iz Dalmacije nemaju onakav vokabular osim šta ste tu i tamo skupili poneki izraz i počeli ga koristit. Na koncu ni Hvati iz Zagore ne pričaju onako, a većina Srba je živila upravo u tom dijelu Dalmacije.

A ona zadnja rečenica iz prethodnog posta nije nerazumljiva samo Srbima u Srbiji već i meni pa ako možeš ti ili neko drugi prevest jer te tvoje slikovite postove nisam u mogućnosti. Koja je uopće baza pisat na takav način?

 

[Krishna]

Pogledajte prilog 1824649

Đavla crnoga ti je ovo @Ovi jedan vetivi Splićanin. Manitaš je iz splitskog zaleđa (meni je to reka), ka i većina današnjije Splićana. Znači vlaški poskok s kamena.

 

[Пилипенда]

 

[Ovi jedan]

Pogledajte prilog 1824648


Pogledajte prilog 1824649

Al ona rečenica kad je preveden dobijen ovo i ka takva nema nikakvog smisla i nije čudno šta je Srbi nisu razumili kad ovo niko živ ne more razumit. Ošin tebe i Krišne

"Šćeto šesna bljuzica za klapčića, nizere se ne sjeri"

PS nisan iz Splita već iz Kaštela, al didovi i babe jesu bili domaći hrvacki vlaji

 

[Krishna]

Al ona rečenica kad je preveden dobijen ovo i ka takva nema nikakvog smisla i nije čudno šta je Srbi nisu razumili kad ovo niko živ ne more razumit. Ošin tebe i Krišne

"Šćeto šesna bljuzica za klapčića, nizere se ne sjeri"

Ako te buni izraz 'šćeto', evo napisa sam značenje istog na drugoj temi još prije više od 6 godina. Da naučiš malo 'vlaškije' izraza. Odrodio si se ti od svoije Vlaja brale.

PS nisan iz Splita već iz Kaštela, al didovi i babe jesu bili domaći hrvacki vlaji

Nije šija nego vrat.

 

[Ovi jedan]

Ako te buni izraz 'šćeto', evo napisa sam značenje istog na drugoj temi još prije više od 6 godina. Da naučiš malo 'vlaškije' izraza. Odrodio si se ti od svoije Vlaja brale.

Pogledajte prilog 1824850


Nije šija nego vrat.

Najmanje me buni šćeto nego bljuzica, klapčić, sjere su mi redom nepoznati izrazi, a i sama rečenica mi ovako na prvu nema nikakvog smisla

"Šćeto šesna bljuzica za klapčića, nizere se ne sjeri"

 

[Krishna]

Najmanje me buni šćeto nego bljuzica, klapčić, sjere su mi redom nepoznati izrazi, a i sama rečenica mi ovako na prvu nema nikakvog smisla

"Šćeto šesna bljuzica za klapčića, nizere se ne sjeri"

Šesno/šesna - ljepo/ljepa
Klapčić - momčić (deminutiv od klapac što znači momak)
Bljuzica - deminutiv od bluza (košulja)
Nizere - ni malo
Sjeri - ni ja ne znam značenje, pa da pitamo @Пилипенда

 

[Ovi jedan]

Šesno/šesna - ljepo/ljepa
Klapčić - momčić (deminutiv od klapac što znači momak)
Bljuzica - deminutiv od bluza (košulja)
Nizere - ni malo
Sjeri - ni ja ne znam značenje, pa da pitamo @Пилипенда

Sad vidim da tamo stoji objašnjenje za šćetu da znači čisto, a ne pamtim da sam taj izraz ikad čua u tom kontekstu već samo ka šteta na šćakvski.

Znači ako sam dobro povata: čista lipa košuljica za momčića ni malo se ne ??? Jbt jednu rič ne znamo pa ne moš do kraja povatat kontekst izrečenog, a Pilipenda se čudi šta ljudi u Srbiji nisu razumili šta žena oće reć, a ova priča poluklingonski

PS ja tipujem da sjeri znači srami/stidi ili možda gužva

 

[Ovi jedan]

Dok čekamo značenje riči sjeri evo me Krišna nehotično na drugoj temi nagna da istražim malo o starom nazivu za crvenu boju koju su naši stari koristili, a to je crljena. Obzirom da ne pronalazim nikakvu veću posvećenost toj temi van ove jedne rečenice na nekom blogu malo sam se da u istraživanje da vidim otkada i di sve susrećemo naziv crljena u kojem kontekstu sve.

"crven / crljen onaj koji je boje krvi. Crljen je regionalna inačica standardnoga oblika crven koji je izveden iz praslavenskoga *čĭrvenŭ. Stavio sam obe natuknice jer Drago kaže da je njegova baba uvik govorila crljen, a moja sestra Ana (71 godina) kaže da se u nas govorilo samo crven, ali su se Crvenice (strmina iznad Livna) uvik zvale Crljenice. Stoga sam napravio kompromis i stavio oboje."


Čudi me da nema više o tome obzirom da se crvena zemlja u nas i danas zove crljenica(uz novi naziv crvenica jel), a izgleda da je u nas i vino od crljenog(crvenog), kako inače govori sav ostatak zemaljske kugle, s vrimenom postalo - crno vino.

Ista ili slična stvar se dogodila i s našim zajedničkim komšijama jer koliko mi poznato to je bia prvi naziv za Crnu Goru koja je izvorno bila Crljena/Crvena Gora samo je od toga naknadno izvedeno današnje ime.

Dodajem tomu kako postoji i prezime Crljen koje je najviše zasupljeno među Hrvatima, a vidim da su i njegove izvedenice Crljenković, Crljenko pa i Crljenica najviše javljaju upravo među mojim sunarodnjacima.

Mislim da bi se taj stari naziv moga pronać i u dosta naših starih književnih djela(od Marulića pa nadalje) pa vjerovatno i u ponekom statutu, povelji, zakonu i slično pa ću naknadno i to provjerit.

Zasad se od ove teme opraštam uz stihove bodulske himne(i ne samo njihove) pošto se taj izraz crljeni spominje u jednom stihu "Bodulske balade" od Vice Vukova. Malo pisama i tekstova može stat u istu rečenicu s ovom, a ako ne virujete meni pitajte Pilipendu ili Krišnu

"Živi se od mora, od mriža i uza,
Brojidu se žuji od vesla, mašklina.
Crljene su oči od noći i suza,
Žujave nan ruke su tvrde ka stina"

A kad sam kod bodula i tekstova ne smin priskočit ni legendarnog "Ivana Klakara" jer i to je jedna od onih pisama koja se drečela uz prva pijanstva

"Nosit ću crni veo
Crnji od očiju
Crljenu košulju nosit ću ja
Žalit ću klakara"

 

[JulianAlpsMedia]

Moja mater je pominjala izraz sinjal u značenju znak ili signal, kaže da se to govorilo kod nas. Sinjal ima i kod Benkovčana. Ali to očito nije ono na šta aludiraš. Iskren da budem nije mi baš jasno šta si ćio reći, sve nešto mrsiš...

Pogledajte prilog 1824198

Slana sa ovim značenjem se koristi i u slovenačkom. (Dok je slador na slovenačkom sladkor).