Reči domaćeg i stranog porekla

[Ovi jedan]

Evo uzoraka iz vokabulara benkovačkih Srba. Poklapanje sa Plavom/Kninođ je 95%+

Pogledajte prilog 1824191
Pogledajte prilog 1824190
Pogledajte prilog 1824189
Pogledajte prilog 1824188
Pogledajte prilog 1824186
Pogledajte prilog 1824185

Aj mani me se s benkovačkim rječnikom jer tu nema ni 10% svih čakavskih izraza i radije probaj odgonetnit na koju san rič mislia u prošlom postu. Ako uspiješ možda i bude nešto od tebe

 

[Krishna]

Sad si doša od Srba iz Dalmacije do Srba iz Boke Kotorske

Normalno. Dalmatinski i bokeljski Srbi su slični koliko slavonski i vojvođanski, odnosno poprilično slični.

A ako sutra stignem obradit ću jednu lipu praslavensku rič koja se i danas baštini u Dalmaciji ili bar u Splitu i okolici. Ne znam kako mi odma nije palo na pamet kad sam pisa o značenju riči sinje (more) da tu rič i dan danas koristimo u svakodnevnom govor iako u malo drugačijem značenju(al to je ipak normalno sa stoljećima).

PS ne sumnjam da se ista nalazi u rječniku srpsko-čakavskog i da će Krišna znat o čemen se radi

Srbi sa čakavicom nemaju nikakve veze niti su ikada imali, to govorim godinama. To što su oni Srbi koji su živili u Dalmaciji i Boki kroz generacije usvojili neke venecijanizme ne čini njihov govor ni čakavskim ni čakaviziranim. Talijani bi ti se smijači kad bi čuli da izraze poput pomidora, lancun, kapula, šimatorija itd. proglašavaš čakavizmima.

 

[Ovi jedan]

Proglašavam ih u kontekstu toga da su ih čakavci prvi koristili na ovim prostorima i da je radi toga onaj vokabular ponajprije dio govora Hrvata iz Dalmacije, a ne Srba iz Dalmacije.

PS jesi naša u benkovačko-dalmatinskom rječniku šta znači rič sinje i u kojem se sve kontekstu koristi kod Srba iz Dalmacije? Jer šta je najsmišnije možda nju baš i koriste, a i ovi tvoji prekodrinci kad triba šta označit u polju ili slično. Baš me zanima oćeš skontat koja je

 

[Krishna]

Proglašavam ih u kontekstu toga da su ih čakavci prvi koristili na ovim prostorima i da je radi toga onaj vokabular ponajprije dio govora Hrvata iz Dalmacije, a ne Srba iz Dalmacije.

Kako to da su Srbi u Dalmaciji uključujući i moje pretke od čakavaca preuzeli do par stotina venecijanizama, a nisu ni 5 baš originalnih čakavskih (čakavsko-slovenskih) rječi?

PS jesi naša u benkovačko-dalmatinskom rječniku šta znači rič sinje i u kojem se sve kontekstu koristi kod Srba iz Dalmacije? Jer šta je najsmišnije možda nju baš i koriste, a i ovi tvoji prekodrinci kad triba šta označit u polju ili slično. Baš me zanima oćeš skontat koja je

Sinje je modro ili sivoplavo, to maltene svaka budala na ovim prostorima znade.

 

[Krishna]

@Ovi jedan
Ovo siguran sam nećeš znati. Šta su šlame?

 

[Ovi jedan]

Kako to da su Srbi u Dalmaciji uključujući i moje pretke od čakavaca preuzeli do do par stotina venecijanizama, a nisu ni 5 baš originalnih čakavskih (čakavsko-slovenskih) rječi?

Šta ja znam, al nisu ih sigurno u Benkovcu čuli od Mlečana

Sinje je modro ili sivoplavo, to maltene svaka budala na ovim prostorima znade.

Ne pitam za izvorno značenje (iako je i ono malo drugačije nego šta se misli) nego jel se koristi kod vas kakva izvedenica od riči sinje? Sad sam provjeria u benkovački rječnik i nema ništa od njih pa sinjaj jel ima u prababe više sriće

Edit; nisu mi poznate šlame ovako na prvu..

 

[Krishna]

Ne pitam za izvorno značenje (iako je i ono malo drugačije nego šta se misli) nego jel se koristi kod vas kakva izvedenica od riči sinje? Sad sam provjeria u benkovački rječnik i nema ništa od njih pa sinjaj jel ima u prababe više sriće

Moja mater je pominjala izraz sinjal u značenju znak ili signal, kaže da se to govorilo kod nas. Sinjal ima i kod Benkovčana. Ali to očito nije ono na šta aludiraš. Iskren da budem nije mi baš jasno šta si ćio reći, sve nešto mrsiš...

 

[Ovi jedan]

Moja mater je pominjala izraz sinjal u značenju znak ili signal, kaže da se to govorilo kod nas. Sinjal ima i kod Benkovčana. Ali to nije to na šta aludiraš. Iskren da budem nije mi baš jasno šta si ćio reći, sve nešto mrsiš...

Vidi se da ti ženski dio familije i zna ponešto za razliku od muškog, a sutra stiže detaljnije pojašnjenje šta htjedoh reć. I čisto da ti dam dodatno za mislit jedna mala igra riči za kraj: sinjaj sinjale na sinjeme moru. Jbt moran ovo poslat Gibonniu ili Hariju da uglazbe

Pogledajte prilog 1824198

Nisan sinja šta oće reć da je kasna ura i vrime za poć leć

 

[JulianAlpsMedia]

Vamir je rec srpskog porekla, koji su svi preuzeli, posto nisu imali svoju rec.
Takodje Rumuni koriste srpske reci - lubenica, veverica, coban...

Čoban (çoban) je turcizam.

 

[Mrkalj]

Čoban (çoban) je turcizam.

Порекло: Реч „çōbān چوبان“ је позајмљена од персијске речи „çōbān چبان“ или „çobān چبان“ или „şūpān شوپان“ или „şiwān شوان“, што значи „чувар стоке“. Ова реч је еволуирала од средњоперсијске речи „şupān“, која има исто значење. (НАПОМЕНА: Средњеперсијска реч може бити сродна авестијској речи *fşu-pāna-, која нема писани еквивалент; међутим, ово је неизвесно. То је сложеница авестијских речи „fşu-“ „чувар стоке“ и авестијских речи „pāna-“ „заштитник, бди над“).За више информација погледајте чланак „+бан“.

Порекло: Од персијске речи bān بان, што значи „бринути се, чувати“ (у сложеним именицама). Ова реч је еволуирала од средњоперсијске речи pān или pānag, што значи исто. Средњоперсијска реч је сродна авестијском глаголу *pāna-, „штитити“, за који не постоји писани преседан.Референце на овај чланак: баштован, бану, пастир, nigehban, pazvant, sayvan, sekban (seğmen), serüven.

Čoban, kao (palačinka) dolaze nazad u srpski jezik preko stranih jezika, kao izvorno izmenjene srpske reči - čoban dolazi od srpskog župan (pastir) preko persijskog šupan i turskog čoban. Žu očigledno označava ovcu, a pan (otkud i Panonija) označava zaštitnika ili gospodara.