Рећ МАМА сексистичка

Ево, баш нешто вртим филм, па се не сетих где се то у нашој администрацији спомиње реч ''мама'', сем у формуларима где се експлицитно тражи и име оца и име мајке.
Свугде другде се спомиње реч ''родитељ'''.
(''адреса родитеља или старатеља'', ''потпис родитеља или старатеља''...и слично, значи чак је формулација прилагођена и деци која немају родитеље...)

Mozda i tu treba da pise: "ime roditelja 1" i "ime roditelja 2".:lol:
Mislim, za one koji imaju dva muska ili dva zenska roditelja. :lol:
 
KAKO se mogu ostvariti ista drustvena prava, ako postoje fizicke razlike? :think:

Postoji VRLO MALO poslova koje obavljaju zene, a ne mogu ih obavljati muskarci i postoji VRLO MNOGO poslova koji obavljaju muskarci, a NE MOGU ih obavljati zene..

KAKO IM ONDA MOGU BITI PRAVA ISTA??? :think:

U pravu si. Žene treba da rade u kancelarijama i na direktorskim pozicijama, a muškarci u rudnik. Samo fizička građa (razlike) govore u prilog tome. Više je nego očigledno.

:hvala:
 
bolest dostize vrhunac majka je uvredljiva rec,a postoji otkad je dece ;)


Европа Србима укида реч “мајка”
Тема дана | 2. септембар 2010. | 19:35

Је зи ци у Евро пи до жи ве ће ре монт, а све у ци љу да по ста ну по ли тич ко-сек су ал но ко рект ни. У скла ду с тим, у Ср би ји ће убу ду ће и реч „мај ка“ би ти не по жељ на и сма тра на увре дљи вом за же не. Мно ги ће се си гур но на сме ја ти на ову кон ста та ци ју, али она по ти че од Са ве та Евро пе, ко ји ће вла сти­ма 47 зе ма ља чла ни ца пре по ру чи ти да у сво јим пред став ни штви ма и до ку мен ти ма ви ше не ко ри сте „сек си стич ки је зик“ и на тај на чин да до при не­су рав но прав но сти же на и му шка ра ца.



Пре ма на во ди ма не мач ког ли ста „Билд“, у ре зо лу ци ји Пар ла мен тар не скуп шти не Са ве та Евро пе на ову те му се, из ме ђу оста лог, на во ди да из раз „же на у ку ћи“ (за „до ма ћи цу“, од но сно ону ко ја по по зи ву по спре ма по ку ћи или ста ну) осли ка ва тра ди ци о нал но гле да ње на уло гу по ло ва, ко је ко чи рав но прав ност.
Ини ци ја ти ва за ову по ма ло нео бич ну лин гви стич ко-по ли тич ку те му, до шла је од со ци ја ли стич ке по сла ни це у швај цар ском пар ла мен ту До рис Штумп, ко ја је за тра жи ла да се же не ви ше не пред ста вља ју као „па сив на, ма ње вред на би ћа, као мај ке и сек су ал ни објек ти“.

Из Швај цар ске је већ до шао низ пред ло га за „но ви је зик“, ко ји би тре ба ло да ко ри сте ор га ни зе ма ља чла ни ца Са ве та Евро пе, пре но си „Билд“.
Та ко би из ра зи „мај ка“ и „отац“ тре ба ло да бу ду за ме ње ни ре чи ма „ро ди тељ“ или, још бо ље, „је дан од ро ди те ља“.

Нај у глед ни ји срп ски лин гви ста, про фе сор др Иван Клајн, ка же за „Прав ду“ да је ре зо лу ци ја Са ве та Евро пе бе сми сли ца и да ни чим ни је оправ да на.

– Пр ви пут чу јем за та ко не што и ни сам то оче ки вао од Са ве та Евро пе. То је за и ста ко је шта ри ја, по себ но за ме на ре чи „мај ка“ реч ју „ро ди тељ“, јер је ро ди тељ основ ни по јам, а реч мај ка по сто ји у свим је зи ци ма све та и то је, за пра во, јед на од нај леп ших ре чи, ко ју го то во сва ко де те пр во на у чи и пр во из го во ри – ка же Клајн.

Про фе сор Клајн ис ти че да се де ли мич но сла же са уво ђе њем жен ског ро да у од ре ђе не про фе си је, али да ни ту не би тре ба ло да се иде у крај ност, као што се у не ким ме ди ји ма ра ди.

– Као лин гви ста по др жа вам из раз „пред сед ни ца“ или „др жав на се кре тар ка“, јер мо ра мо во ди ти ра чу на да се до ђе до гра ма тич ког сла га ња, да не би ре че ни ца зву ча ла као „др жав ни се кре тар је ре кла“ и то ме слич но. Ипак, то се не мо же ко ри сти ти у свим слу ча је ви ма, та ко да је из раз као што је „бор ки ња“ за же ну бор ца ве штач ки и крај ње не при ме рен ду ху на шег је зи ка. Чак сам чуо и за тер мин „ло ва чи ца“, ко ји тре ба да озна чи же ну лов ца, а сва ки ко мен тар је ту су ви шан – сма тра про фе сор Клајн.

Фи ло лог и про фе сор срп ског је зи ка, Ма ри ја Ан тић, за наш лист ка же да не одо бра ва ова кву ини ци ја ти ву СЕ, јер не ви ди свр ху за ме не по је ди них ре­чи, по го то во не ре чи „мај ка“.

– Искре но, ми сли ла сам да се ша ли те ка да сте ми ре кли за ову пре по ру ку Са ве та Евро пе, јер не мо гу да схва тим да не ко реч „мај ка“ мо же да сма­тра увре дљи вом или сек си стич ком. То је ван па ме ти! Ка ко то же на не мо же би ти рав но прав на, ако је не ко на зо ве мај ком, па ваљ да је за сва ку же ну не што нај леп ше да бу де мај ка?! Осим то га, та реч у се би има нај ви ше то пли не ка да се уз го во ри. За ми сли те да се овај „но ви је зик“, од но сно тер ми­но ло ги ја усво ји, ка ко ће он да де ца зва ти сво је мај ке? Хо ће ли де те по но во го во ру ре ћи: „Мо лим те, је дан од ро ди те ља, ку пи ми сла до лед“? Да ни је ту жно, би ло би сме шно! Ово не ма ве зе са лин гви сти ком, ни ти са је зич ким про бле ми ма, већ из гле да да Евро па по ку ша ва да уве де не ки свој за јед­нич ки је зик, тач ни је, за јед нич ку тер ми но ло ги ју, али за та ко не што не ма ни ка кве по тре бе. Под се ти ћу да је и еспе ран то про пао као по ку шај ства ра ња је дин стве ног је зи ка – ка же фи ло лог Ан тић.

И фи ло лог Не над Ста ма то вић сма тра да уво ђе ње но вих тер ми на, по пре по ру ци СЕ, не мо же до при не ти да се срп ски је зик обо га ти, на про тив.

– Тврд ња да реч „мај ка“ тре ба за ме ни ти са „ро ди тељ“ не ма ни ка кво упо ри ште у лин гви сти ци, јер у свим је зи ци ма све та ро ди тељ жен ског по ла се на зи ва мај ком. И, уоп ште је та ма ни ја у по след ње вре ме, ко ја је за хва ти ла и нас, да се уво де тер ми ни ко ји би би ли пол но рав но прав ни, не што сме­шно и пот пу но не по треб но. Тер ми ни по пут „бор ки ња“, „ан тро по ло шки ња“ или „пси холо шки ња“ не са мо да зву че ро го бат но, већ ра ни је ни су ни по­сто ја ли у срп ском је зи ку. Је зик се не мо же ме ња ти де кре ти ма и ре зо лу ци ја ма, и ве ру јем да ће и Са вет Евро пе то вр ло бр зо уви де ти – сма тра Ста­ма то вић.

Шта ће би ти са овом ре зо лу ци јом СЕ, оста је да се ви ди. Да ли ће по ку шај ства ра ња „за јед нич ког је зи ка“ до жи ве ти не у спех, или ће по ста ти но ви „евро“, не што што ће ве ћи на европ ских зе ма ља при хва ти ти? У сва ком слу ча ју, „мај ку“ ни јед ном на ро ду Евро пе, па ни све та, из је зи ка не мо же узе ти ни ка кав де крет или резо луција.(Бета)

Рaзговор са родитељем:

- Немој да ме више зовеш мама иако живим већ пет година са твојим татом.

- Па како да те зовем???

- Чика Пера као сва остала деца.:cool:
 
1. ima tema
2. u prvom pasusu pishe da je rech o javnim dokumentima, kod nas je to odavno tako
(nekada je pisalo "ime oca" danas "ime jednog od roditelja")
3. onaj ko je video izraz lica deteta kome majka ili otac nisu vishe zivi, ili koje zivi u domu,
zna kako je netaktichno zatraziti da kontrolni ili svedochanstvo ili knjizicu potpishe neko od njih.. :(
..pa odavno i tamo stoji "prochitao roditelj ili staratelj"..
 
naravno da nisam procitao uvodni post.
vec je bilo tema u vezi sa tim.

<neozbiljno>
to je sve zbog srba. da bi prestali da psuju majku jedni drugima :mrgreen:
</neozbiljno>

<kvaziozbiljno>
heh...neki ljudi u evropi su jednostavno dokoniji od drugih kad se zezaju ovakvim glupostima.
</kvaziozbiljno>
 

Back
Top