Тешко.
Дај нам мало више информација о томе ?
Родитељи су се морали слушати, учитељи и наставници такође, а и милиција је пендрчила разне непоћудне елементе.Тачно. Нисмо смели ни лопту да играмо у време кућног реда. Међутим, кућни ред се у међувремену негде изгубио...
Скоро самој себи смешно звучим када сестрине клинце опомињем да је кућни ред, а комшија спрат изнад буши зид све у шеснаест.
Разврат је ок, и ја сам перверзан човек па ми не смета
..skide mi reci sa tastature..
Мало је до инсистирања на правима деце, а без обавеза те деце, а много више до општег пропадања друштва и борбе да се преживи, па је децу преузела улица јер родитељи нису имали времена, телевизија, а и ауторитет школе је потпуно урушен.Тачно. Оно што је неразумљиво је да је гро те генерације, која је тако одрасла, одгајило данашње силеџије.
Шта се десило?
Да не спомињем данашњу децу коју нема више ко да укроти, јер је школа изгубила ауторитет, а тиме доста подрила и ауторитет родитеља.
Потсећа на звук падање кише. Мада мене пробуди сваки шум, а камоли пљусак, када морам да затварам прозоре. А иначе живим у насељу где генерално нема сталне буке, али се зато лети често нешто гради, руши, проширује, крпи, цепа, па онда понекад неко нешто слави.Само у полудемократским и недемократским друштвима је могуће, јер држава је у том случају ауторитет. Демократија допушта разне слободе, понекад мораш да трпиш нечију слободу, али то је толеранција.
Нису родитељи једини фактор.Pa kako od tako krasnih roditelja tako pokvarena deca?
Тачно. Оно што је неразумљиво је да је гро те генерације, која је тако одрасла, одгајило данашње силеџије.
Шта се десило?
Да не спомињем данашњу децу коју нема више ко да укроти, јер је школа изгубила ауторитет, а тиме доста подрила и ауторитет родитеља.
Одлучујући су кад имају времена. ако ниси с дететом до неких 7-8 година с 12-13 и више можеш само да га гушиш, али резултата нема.
Који ће ти прилепити либерали што се даве у свакој врсти крађе, отимачине, корупције, наркоманије...Није лоше, буком против буке.
Иначе најбоље ми је било када сам живео на Вождовцу у солитеру, 10 спрат нема буке иако је саобраћај прометан.
Чепови за уши су спас.
Само у полудемократским и недемократским друштвима је могуће, јер држава је у том случају ауторитет. Демократија допушта разне слободе, понекад мораш да трпиш нечију слободу, али то је толеранција.
Ако се побуниш, добићеш етикету нацисте.
Zivim u Sevojnu pored Uzica, odmah ispod brda koje je sumovito.
Тачно. Нисмо смели ни лопту да играмо у време кућног реда. Међутим, кућни ред се у међувремену негде изгубио...
Скоро самој себи смешно звучим када сестрине клинце опомињем да је кућни ред, а комшија спрат изнад буши зид све у шеснаест.
Prva asocijacija mi je Singapur, tihi i nenametljivi u postupcima. Većinom kinezi i Malajci. Ali, imali su stroge zakone i gotovo vojničku disciplinu. Ako se ne varam dugo su bili pod Britanskom upravom pa ne znam da li je taj obrazac ponašanja i ophodjenja vezan za njihov uticaj ili su kulturološki i tipološki takvi. U vreme kada sam ja tamo često boravila Singapur je bio u ekspanziji, ali su bili za naše standarde prilično siromašni.
