Razvedena zena

Dete ima 10 god. Ok, veliko je.
Mislim da možda moja nesigurnost potiče i od toga što je on mlađi. Ne ume da vodi kroz život, nekako osećam to. On želi i trudi se, ali mislim da ne ume. Moj bivši muž je ludak na kub, ali sam znala, da nas neko baci na sred pustinje, taj će se snaći, smisliti nešto, ne znam. Za ovog mi se čini da će od mene očekivati da to uradim, a on samo sedeti kraj nekog kaktusa i ljubakati me. Ok, maziti me.
On je vredan i radi, ali radi u svojoj firmi sa svojom familijom i mislim da mu svi malo gledaju kroz prste. Mislim da bi na drugom mestu pukao, jer bi skontao da nije baš toliko bogom dan za taj posao kao što ga veličaju. Snađe se i on u životu, ali nekako uvek od nekud iskoči striko ili neki rođo pa reši to. Plašim se šta će biti kad ostanemo bez strikana i rođaka.
Zašto ste se razveli ti i tvoj prvi muž?
 
Nismo se napuštali i nije ključan. U odličnim smo odnosima sada, prijatelji smo, često se savetujemo međusobno jer jedino on mene i jedino ja njega znam do panja. Savetovao me je kad sam uplovila u novu vezu, a i ja sam njega dizala iz nekih njegovih bedaka, ali smo potpuno oboje svesni da emocije više ni u ludilu ne postoje među nama. Sadašnjeg dečka volim dvesta puta više nego bivšeg muža, neki novi nivo emocije, dublje je i iskrenije. Sadašnji ne dozira emocije, obasipa me njima, bivši je bio stalno nekako pod ručnom, hladan i gord spolja, uvek pod nekom maskom bezosećajnosti koja je meni vremenom dosadila. A onda mi plače u 4 zida, ali samo da ljudi ne vide i da ne izgubi sliku muškarčine. Mačo fore i to, malo je trulo, imaš bre ženu i dete i 10 god smo pod istim krovom. Nismo se ni varali ni mrzeli, jednostavno sam prestala da budem srećna tu gde jesam, spakovala se i otišla sa detetom. Znam da me je voleo, ali je njegov problem taj što bi radije da pusti ženu da ode i da ostane baja, nego da vikne staniiii volim te i da svi vide da ima herc i emocije.
 
Bio je dobar muž i potpuno drugačiji od gore opisanog dok nije došlo dete. Znam šta pišem. Nežan, pažljiv, romantičan. Flipnulo mu nešto u glavi kad je moj svet prestao da se vrti oko njega. Postao je hladan i gord kada je došlo dete, nije želeo ni da prošeta s malim, znao je u 3 ujutru da izleti iz stana jer mu smeta plač deteta koje je on sam želeo i svesno ga napravio posle par godina braka (znači nije morao da me ženi i nisam se udala trudna).
 
Zašto tebi para uši kad ti drugi korisnici pomenu da si nesigurna, a nije ti problem kada sama kažeš da si nesigurna?
I kako si ti to sve sam izgurala, možeš sama, itd? Od muža si otišla sa detetom na golu livadu, pa stekla kuću/stan, zgrnula pare i postala samostalna?
Ili si otišla kod roditelja, ili u neku nasleđenu stambenu jedinicu, ili si iznajmila stan? Mislim, ako ono pakovanje kofera nije bilo samo figurativno i nisi ostala u stanu ? Čime se ti baviš? Nekako tipujem da imaš fakultetsku diplomu i radiš u državnoj službi, prosveta, verovatno.
Meni se čini da ko je nesiguran, on je uvek nesiguran, i u poslu i u ljubavi, duma, lupa glavu, vaga, pribojava se, izmiču mu šanse, taj ne može da se izbori sa alama i vranama u biznisu. Ko je siguran, on je siguran i u ljubavi, potpuno ubeđen u ispravnost svojih izbora i kad svi drugi vide da greši, taj samouvereno srlja u propast.
Čime se bavi taj sadašnji, u kom je poslu konkretno, koji je to porodični biznis u kojem ga svi zdušno guraju i potpomažu? To sam baš retko viđao, ako sam ikad i video, to mora da je posao koji donmosi baš dosta novca? Ima li on rođenih sestara, braće, kakva je vlasnička struktura u tom njihovom biznisu, šta je čije?
 
Petre, zašto osećam u tvojim rečima neku potrebu za napadom, neki pritajeni hejt? Evo objasniću redom.
Nesigurna sam jer znam kroz šta sam prošla kada sam sa tim detetom izašla na golu livadu, što ti kažeš. Ne ponovilo se. Plaćali smo stan i u braku, ja sam izašla u drugi stan, podstanar sam i dalje sa svojim detetom i biću verovatno ceo svoj vek. Nemam šta da nasledim, otac mi nije živ a majka živi podaleko odavde na selu u staroj kući i potpuno je posvećena sestri i zetu i njihovoj deci koji žive sa njom. Kuća će verovatno ostati njima, i nek ostane, zet ima automehaničarsku radionicu u sklopu kuće i to im je jedini izvor prihoda. Sve i da se jednog dana ta kuća proda, što je teško, dobilo bi se tek par hiljada evra sa kojim ja ne bih mogla ništa ozbiljnije da uradim.
Sama sam kao podstar i sama izdržavam svoje dete sa jednom platom i alimentacijom. Prošle smo jako težak period dok nismo stale na noge. Nebrojeno puta sam znala da pošaljem bolesno dete u vrtić ili da ja odem na posao mrtva bolesna jer sam tih meseci preterala sa bolovanjima i znam da će mi plata spasti na crkavicu a treba platiti kiriju i pregurati mesec. Zaista mi je pakao bio, nema ko ni na minut da ti pričuva dete, njen otac u životu nije jedan dan slobodan uzeo zbog deteta a kamo li bolovanje. Sada sam se stabilizovala, dete je već veliko i može da ostane samo kod kuće ponekad, da sam ode na trening, sam skuva čaj i sam da se snađe kad ja nisam tu na par sati. Našla sam način da dodatno zarađujem, dajem časove, radim još ponešto sa strane i sad smo ok, onaj početni period je bio da poludiš. Uglavnom kroz godine sam postala jaka, snalažljiva, samostalna, ali nije bilo lako. I sad treba sve to da batalim i da rađam dete, pa ako ne uspe, da opet prolazim kroz sve? Ne bih to ni u ludilu. Zato nesigurnost, zato strah.
Njegovi imaju mini fabriku u kojoj proizvode određene sirovine. On ima brata, svi su situirani, pokupovali su im stanove. Na njega su svi slabi jer je on najmlađi u familiji, uvek je bio porodični razmaženko. Majka mu je umrla prošle godine i od tada svi još više njemu titraju, jer ga je ona pazila kao bebu. On je dobar čovek ali od tog silnog titranja ja ne mogu da vidim njegove realne sposobnosti, uvek je tu neko njegov da uskoči i reši bar pola problema. Najmlađi je i najslađi, velika je razlika između njega i brata koji već ima veliku decu, pa zato njega svo još uvek tretiraju kao malo dete iako je prešao 30. I zato sam nesigurna, jer se plašim da ću u zajednici sa njim dobiti još jedno dete na čuvanje, a ne zrelog i odgovornog čoveka. Njegovoj porodici se ja jako dopadam, jer su videli vođu kojem mogu da prepuste svog malog dečaka. Tako sam skapirala. A šta ću ja kad taj mali dečak prvi put doživi bebine grčeve, plač, sve? A pn navikao da neko drugi uskače uvek i svuda, iako govori da će s detetom biti drugačije?
Eto, nadam se da me sad razumeš.
 
Ne znam. Možda si u pravu, možda ne. Znam da bi mi zaista prijalo da sam sad u nekoj stabilnoj zajednici i da neko povuče malo umesto mene, nekada sam zaista preumorna.
Naglasiću da mi sadašnji momak zaista pomaže, i finansijski i na svaki drugi način. Kupi detetu patike, trenerke, jakne, pribor za školu, plati eksurziju, igra se, razgovara. Svakodnevno je sa nama, idemo kojekuda i on provodi baš puno vremena sa klinjom. Nije klinju tata naučio da pliva, već on, nije ga tata naučio da vozi bajs, već on. To mi mnogo znači.
 
Petar Petrovic kao policijski inspektor...

Borovnice, cak i da je on idealan i svi uslovi oko vas idealni, opet nema garancije da ce brak uspeti. Bitni su ljubav i povezanost. Znam da je tesko zakoraciti u nesto novo, u ovom slucaju novi brak, pogotovo sada kada imas osecaj da si napokon sredila svoj zivot, ali ne dozvoli da ti strahovi uticu na odluku.
 
Ne znam. Možda si u pravu, možda ne. Znam da bi mi zaista prijalo da sam sad u nekoj stabilnoj zajednici i da neko povuče malo umesto mene, nekada sam zaista preumorna.
Naglasiću da mi sadašnji momak zaista pomaže, i finansijski i na svaki drugi način. Kupi detetu patike, trenerke, jakne, pribor za školu, plati eksurziju, igra se, razgovara. Svakodnevno je sa nama, idemo kojekuda i on provodi baš puno vremena sa klinjom. Nije klinju tata naučio da pliva, već on, nije ga tata naučio da vozi bajs, već on. To mi mnogo znači.
To je kvaka koja bese 22 ili 28 :lol:
Da si sigurna da volis njega a ne njegov odnos prema detetu, majke umeju da padnu na to
Pu jeb.em ti skota, beba place a on napolje more mrs
 
Hvala ti, Bambi. U pravu si, nema garancije. Petar je zanimljiv jer je tek učlanjen a baš ovde banuo da baš mene ispita do detalja neke stvari. 🙂 Ali ok, nemam šta da krijem.
Cvetak, pa i jeste, ja se i jesam prepustila ful emocijama tek kada sam videla da ga moje dete prihvata i da je on odličan sa njim, da se lepo slažu. Mada je on i prema meni zaista divan.
 
Пти, не знам за претходне проблеме, ал постпорођајна депресија је стварно јааако зајебана ствар, мене је опиздила била најстрашније, и прилично дуго је трајала.
Ужасан је осећај кад ти је нон - стоп лоше, а ти не знаш зашто, јер немаш реалан разлог да ти буде лоше. Просто нека туга и тескоба које немају корен, него постоје самостално, као такве.
Мислим да сам писала негде овде недавно, четири месеца сам само размишљала како би било лепо да умрем. Нисам хтела да се убијем, једноставно сам прижељкивала да се не пробудим.

Недавно се овде у Суботици убила мајка тромесечне бебе. Која се чак и обраћала лекарима више пута због постпарталне депресије, и рекли су јој "проћи ће". Немам речи колико неозбиљно. Углавном, породица је није остављала уопште, стално неко са њом. Једини пут кад јој је муж изашао и оставио је саму, она се обесила. А изашао лик до испред зграде у посластичарницу. Да купи торту. Био јој је рођендан.
 
Пти, не знам за претходне проблеме, ал постпорођајна депресија је стварно јааако зајебана ствар, мене је опиздила била најстрашније, и прилично дуго је трајала.
Ужасан је осећај кад ти је нон - стоп лоше, а ти не знаш зашто, јер немаш реалан разлог да ти буде лоше. Просто нека туга и тескоба које немају корен, него постоје самостално, као такве.
Мислим да сам писала негде овде недавно, четири месеца сам само размишљала како би било лепо да умрем. Нисам хтела да се убијем, једноставно сам прижељкивала да се не пробудим.

Недавно се овде у Суботици убила мајка тромесечне бебе. Која се чак и обраћала лекарима више пута због постпарталне депресије, и рекли су јој "проћи ће". Немам речи колико неозбиљно. Углавном, породица је није остављала уопште, стално неко са њом. Једини пут кад јој је муж изашао и оставио је саму, она се обесила. А изашао лик до испред зграде у посластичарницу. Да купи торту. Био јој је рођендан.
Ne treba zene nikada par meseci ostavljati same.
Prvo svakako trebaju pomoc,a drugo pp depresija ume i da se ne prepozna, ja uvek citala da je simptom kada ne zelis da brines o bebi..i jb.g kao nije to..dok nisam nasla studiju i preterana, neuroticna briga za bebu.Al je bilo e jb.g bas proslo :lol:
 

Back
Top