Да не би млатили празну сламу...
Ево чланка из Војне енциклопедије ( Београд 1965, том V, 678-679), односно извора који свакако није ''великосрпски'':
а ево чланка о повлачењу Српске војске, који се односи на повлачење преко Црне Горе и Албаније ( већи део повећег чланка се односи наповлачење под борбом октобар/новембар):
Ибид, том VII, 331-332
Што се тиче завере Српска војска, Влада, Регент, Пешић, Пашић, делфини из Атлатика, пингвини са Антартика... овде сам писао гомилу пута.
Поред тога, што је Влада, на седници у Скадру у жељи да пребаци одговорност , коју је пре свега она сносила, за катастрофалну ситуацију сменила читаву Врховну команду, између 29. новембра и 2. децембра у Пећи су, на иницијативу војводе Мишића, одржани чувени састанци комаданата армија ( Прве - војвода Мишић, Друге- војвода Степа, Треће -ђенерал Јуришић Штурм и Трупа одбране Београда - ђенерал Живковић -Гвоздени).
На основу расположивих података о непријатељу (који су добијани од заробљеника и избеглица) и њиховој активности на фронту, војвода Мишић је закључио да је офанзивна способност непријатеља исцрпљена и да би српска војска, ако би предузела енергичну офанзиву, имала добре изгледе на успех.
Тиме би се спречило опасно осипање људства и избегло погибељно повлачење кроз Албанију и Црну Гору. Овај Мишићев предлог разматран је на седници команданта армија 29. новембра. Али, после анализе тешког стања сопствених трупа
свих других чинилаца који би битно утицали на ту операцију, каже се у записнику са те седнице,
преовладало је мишљење да офанзива нема никаквих изгледа на успех, па је стога и одлучено да се изврши директива Врховне команде.
Мећутим, истог дана поподне Мишић је учинио нови покушај да приволи команданте армија да прихвате његов предлог о преласку у противофанзиву. Наиме, он је у подне послао писмо војводи Степановићу у коме га извештава да је управо примио телеграм пуковника Петра Пешића, у коме Пешић износи своја виђења и презентује званични немачки комунике у коме је објављен престанак борбених дејстава немачке војске на Балкану.
На основу тога одржана је нова седница команданата армија и њихових начелника штабова од 15 до 16,45 часова у штабу Прве армије.
Том приликом Мишићев предлог био је прихваћен, те су, у духу његове идеје, издате заповести трупама да врше припрему за офанзиву, с тим да се организује најживље извиђање непријатеља, али да се за даљи рад има поново донети заједничка одлука.
Значи војвода Мишић, пуковник Пешић у функцији комаданта Црногорске армије, и поред одлука Владе и Врховне команде, оптирају за контраофанзиву, и у томе их подржавају остали комаданти армија.
Но, сутрадан се поново осетио снажан притисак непријатеља на Другу армију, тако да су неки пукови почели да се у нереду повлаче. Поводом тих извештаја
сазвана је трећа седница команданата армија, на којој је преиначена одлука са друге седнице.
Толико о тој имбецилној тези о Петру Пешићу као Пашићевом/Александровом/qрац-палац агенту на Цетињу.