Разлог Mојковачке битке - истине и збалуде

[Moračanin]

U toj bitci do Sarajeva, s obzirom na odnos izmedju njih i austrijanaca, a to je sedam na jednog, podvig je na granici fantastike.

Crnogorska vojska je držala front dug oko 90km oko 3 mjeseca sve do 21.1.2016 kad je došla komanda da se vojska razformira i da su sada samo civili.
To mnogi nisu htjeli već da se gine do zadnjega ka što su se zakleli.

I zanimljivo - SA FRONTA NE POBJEŽE NI JEDAN JEDINI CRNOGORSKI BORAC a oko njih srpske kolone u odstupanju prema saveznicima.
To je na granici naučne fantastike.

 

[ccaterpillar]

Crnogorska vojska je držala front dug oko 90km oko 3 mjeseca sve do 21.1.2016 kad je došla komanda da se vojska razformira i da su sada samo civili.
To mnogi nisu htjeli već da se gine do zadnjega ka što su se zakleli.

I zanimljivo - SA FRONTA NE POBJEŽE NI JEDAN JEDINI CRNOGORSKI BORAC a oko njih srpske kolone u odstupanju prema saveznicima.
To je na granici naučne fantastike.

Бежање и одступање су два различита појма, А и одступање и капитулација су два различита појма.

 

[C2I3]

Вечна слава и хвала српским витезовима Црне Горе који својом крвљу заштитише браћу из Србије!

Тактичка одлука генијалног војсковође сердара Јанка Вукотића да се нападне и јуриша, у датим условима је била потпуно исправна.
Санџачкој војсци је недостајало муниције, а у погледу артиљерије аустро-угарска војска је била вишеструко надмоћнија.
У тој ситуацији сердар Јанко Вукотић доноси храбру, али паметну одлуку да се иде на нож, бајонет и бомбу, што је начин борбе који је више одговарао Србима него аустро-угарској војсци.
Истовремено, услед скраћивања дистанце, непријатељска артиљерија је учињена неефикасном и скоро неупотребљивом.
Да се чекало на одбрамбеним положајима много би више хероја Црне Горе изгинуло, а да је наређено повлачење на резервне положаје, све што је до тада урађено би било узалудно, јер би аустро-угари били у прилици да ударе у леђа србијанској војсци у одступању.

 

[vučko]

Crnogorska vojska je držala front dug oko 90km oko 3 mjeseca sve do 21.1.2016 kad je došla komanda da se vojska razformira i da su sada samo civili.
To mnogi nisu htjeli već da se gine do zadnjega ka što su se zakleli.

I zanimljivo - SA FRONTA NE POBJEŽE NI JEDAN JEDINI CRNOGORSKI BORAC a oko njih srpske kolone u odstupanju prema saveznicima.
To je na granici naučne fantastike.

Pazi ga, veliki Crnogorac

Pitaj ti sebe zašto su se Crnogorci zakleli da svojim životom brane srpsku kraljevsku vojsku?

 

[C2I3]

Crnogorska vojska je držala front dug oko 90km oko 3 mjeseca sve do 21.1.2016 kad je došla komanda da se vojska razformira i da su sada samo civili.
To mnogi nisu htjeli već da se gine do zadnjega ka što su se zakleli.

I zanimljivo - SA FRONTA NE POBJEŽE NI JEDAN JEDINI CRNOGORSKI BORAC a oko njih srpske kolone u odstupanju prema saveznicima.
To je na granici naučne fantastike.

То није научна фантастика, већ чојство и јунаштво Срба из Црне Горе.
Уколико би смо у истоији тражили сличне подвиге имамо пример ужичких Срба на Кадињачи, када је Раднички батаљон изгинуо до последњег човека 29. новембра 1941. године у борби против швапског окупатора, како би омогућио одступање осталих партизанских јединица.

 

[FORMICA]

Pazi ga, veliki Crnogorac

Pitaj ti sebe zašto su se Crnogorci zakleli da svojim životom brane srpsku kraljevsku vojsku?

Ko te je slagao da su se Crnogorci zaklelida životom brane Srpsku vojsku (nije sva bila kraljevska, samo pojedine jedinice). Srpska komanda je naredila da se povuku jedinice Crnogorske vojske sa Lovćenskog fronta i prebace na Užički front radi zaštite jedinica Srpske vojske koje su se nalazile u povlačenju (istina ono je više podsjećalo na bijeg). Istovremeno je ista komanda je prislila kralja Nikolu da napušti zemlju pod prijetnjom smrću (proćerao ga srpski kapetan), a Cetinje nije ni branjeno, takođe po volji srpskog kapetana. Sva Crnogorska vojska je pretrpjela tolike gubitke da se nije mogla oporaviti opa je i raspuštena, kapitulacije nije bilo, bilo je samo uništenja Crnogorske vojske pod komandom srpskog kapetana, a po zamisli srpske krune. Budući se s Lovćena brže i lakše moglo stići do Skadra, Mojkovačka bitka je bila potpuno besmislena, ali tako je kad svoju sudbinu daš u ruke onome koji ti misli zlo.

 

[Берекин]

Ko te je slagao da su se Crnogorci zaklelida životom brane Srpsku vojsku (nije sva bila kraljevska, samo pojedine jedinice). Srpska komanda je naredila da se povuku jedinice Crnogorske vojske sa Lovćenskog fronta i prebace na Užički front radi zaštite jedinica Srpske vojske koje su se nalazile u povlačenju (istina ono je više podsjećalo na bijeg). Istovremeno je ista komanda je prislila kralja Nikolu da napušti zemlju pod prijetnjom smrću (proćerao ga srpski kapetan), a Cetinje nije ni branjeno, takođe po volji srpskog kapetana. Sva Crnogorska vojska je pretrpjela tolike gubitke da se nije mogla oporaviti opa je i raspuštena, kapitulacije nije bilo, bilo je samo uništenja Crnogorske vojske pod komandom srpskog kapetana, a po zamisli srpske krune. Budući se s Lovćena brže i lakše moglo stići do Skadra, Mojkovačka bitka je bila potpuno besmislena, ali tako je kad svoju sudbinu daš u ruke onome koji ti misli zlo.

Могло се и претпоставити. "Вељесрбска завјера".

 

[вук са Авале]

Ko te je slagao da su se Crnogorci zaklelida životom brane Srpsku vojsku (nije sva bila kraljevska, samo pojedine jedinice). Srpska komanda je naredila da se povuku jedinice Crnogorske vojske sa Lovćenskog fronta i prebace na Užički front radi zaštite jedinica Srpske vojske koje su se nalazile u povlačenju (istina ono je više podsjećalo na bijeg). Istovremeno je ista komanda je prislila kralja Nikolu da napušti zemlju pod prijetnjom smrću (proćerao ga srpski kapetan), a Cetinje nije ni branjeno, takođe po volji srpskog kapetana. Sva Crnogorska vojska je pretrpjela tolike gubitke da se nije mogla oporaviti opa je i raspuštena, kapitulacije nije bilo, bilo je samo uništenja Crnogorske vojske pod komandom srpskog kapetana, a po zamisli srpske krune. Budući se s Lovćena brže i lakše moglo stići do Skadra, Mojkovačka bitka je bila potpuno besmislena, ali tako je kad svoju sudbinu daš u ruke onome koji ti misli zlo.

Је л' Формице, данас се слави, па се ''мало'' и попило?

 

[Берекин]

Је л' Формице, данас се слави, па се ''мало'' и попило?

Формица/Дукљо/... би понекад морао убацити и зрно истине у своја писанија. Овако се сам дисквалификује на прву лопту.

 

[KraNp]

Koliko je broj poginulih i na jednoj i na drugoj strani?

 

[Moračanin]

Koliko je broj poginulih i na jednoj i na drugoj strani?

Na cijelom frontu je zvanično bilo 3000 poginulih i 20.000 ranjenih Crnogoraca.
Na strani AU na tom frontu je bilo oko 12000 poginulih, inače na svim frontovima ih je poginulo 1,2 miliona.

Samo na Mojkovcu za ona 3 dana nemam podataka.



http://sh.wikipedia.org/wiki/Žrtve_u_Prvom_svjetskom_ratu

 

[Gruban]

Mitar Martinović Ratne Godine 1912- 1916 Službeni list SRJ 1996

na strani 143

"Ja se neću upuštati u dalju ocjenu uloge koju je sandžački crnogorski odred izvršio u pogledu zaštite odstupanja srpske vojske,samo ću navesti ocjenu koju je o tim operacijama vođenim u Sandžaku od strane crnogorskog Sandžačkog odreda pod komandom divizijara serdara Janka Vukotića,dao šef Štaba zajedničke njemačko-austrijske Vrhovne komande general Falkhajm koji je ,u svojim memoarima o Prvom svjetskom ratu napisao ovo "da su austrijske trupe lako potiskivale pred sobom mala raštrkana odjeljenja crnogorske vojske po Sandžaku i da Crnogorci nijesu zasvjedočili svoje ratničko ime iz njihove prošlosti".

Martinović je bio visoki oficir crnogorske vojske,koliko sam shvatio 3 čovek te vojske.Mojkovačku bitku uopšte ne spominje.

 

[Добро дошли]

Разлог мојковачке битке - истина или заблуда
За непуна два месеца биће годишњица Мојковачке битке, за коју смо у школи учили, да се одиграла 6 и 7 Јануара 1916 г. а имала је задатак да препречи пут аустроугарској и немачкој војсци која је надирала из правца Босне и Херцеговине и тако осигура одступницу савезничкој српској војсци у повлачењу кроз Албанију. Међутим хронологија догађаја је мало другачија:дана 16.Децембра 1915г.,прве српске трупе стижу у Скадар (Студија:,,Голгота и васкрс Србије,, стр.642 Зборника) и у току следећа три дана,већи део трупа стиже у околину града.Такође,у књизи ,,Кроз Албанију,, на стр.56 пише:српска се војска се у другој половини децембра налазила на албанском приморју. Значи,црногорска војска није осигуравала одступницу српској војсци у повлачењу ( иако јој то можда била намера),већ два дана бранила Црну гору а онда капитулирала.Сердар Јанко Вукотић,поводом капитулације,упућује Наредбу целокупној црногорској војсци да се одмах распусти,да иде својим кућама, исказујући јој најтоплију захвалност за јуначко, славно, достојно, иаkо залудо , досадашње држање.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/689611-Разлог-мојковачке-битке-истина-или-заблуда
**************************

Примећујем да је постављач ове теме је водио рачуна о свим детаљима и није без разлога написао: ,,Na dan te velike tragedije, srpska vojska je već bila na sigurnom i Crnogorci su žrtvovani i masovno izginuli bez potrebe''. Зато честитам постављачу за умереној оцени тог догађаја за разлику од неких еуфоричних мишљења да је српска војска и поједини српски официри, искључиви кривци тргичног краја црногорске војске.

 

[Лички гусар]

То није научна фантастика, већ чојство и јунаштво Срба из Црне Горе.
Уколико би смо у истоији тражили сличне подвиге имамо пример ужичких Срба на Кадињачи, када је Раднички батаљон изгинуо до последњег човека 29. новембра 1941. године у борби против швапског окупатора, како би омогућио одступање осталих партизанских јединица.

А што би то тражили 1941 код комуниста, кад на десетине слични примјера има међу четницима 1912-1918., поготово за јединице граничне војске према Бугарима за вријеме пропасти... Нпр. ово:

Жандармеријски одреди у Македонији примали су добровољце све до краја 1915. године. Забележено је да је око 200 жандарма, претежно Личана, из Пећи упућено да до одсудности и жртвовања брани Качаничку клисуру, где су готово сви изгинули, бранећи клисуру месец дана против Бугарске војске. Српска војска стигла је после месец дана у помоћ, али је ипак стигла да спречи Бугаре да ударе у леђа српској војсци у повлачењу.

Наши добровољци у светском рату. Перо Слијепчевић, Загреб 1925, стр. 11.

 

[Moračanin]

[QUOTE

Примећујем да је постављач ове теме је водио рачуна о свим детаљима и није без разлога напиpska : ,,Na dan te velike tragedije, srpska vojska je već bila na sigurnom i Crnogorci su žrtvovani i masovno izginuli bez potrebe''. Зато честитам постављачу за умереној оцени тог догађаја за разлику од неких еуфоричних мишљења да је српска војска и поједини српски официри, искључиви кривци тргичног краја црногорске војске.[/QUOTE]

Da budem precizan;

Crnogorska vojska je vrlo uspješno 3 mjeseca držala front dug oko 100 km od Kotora do Užica dok je u međuvremenu srpska vojska odstupala.
Do te velike tragedije crnogorske vojske je došlo na kraju, kad su Srbi već bili na sigurnom u Skadru i na moru kod saveznika.
Došla je komanda, da se napusti lovćenski front i pređe na mojkovački i da se bore do poslednjega - TO BEZPOTREBNO SAMOUBISTVO NIKAD NEĆU RAZUMJETI.

Čak su hapsili neke srpske jedinice koje su htjele da se predaju Švabama i predavale ih nazad srpskoj vojsci.
Tako je došlo do ubijanja srpskih vojnika u selu Vrela blizu, odnosno između Njegovođe, Žabljaka i mosta na Tari.
Eno im spomenika i danas kod Žabljaka - očuvan, održavan i na njemu je uvijek cvijeće.
Prvo su sahranjeni u selu Vrela na mjestu pogibije pa su kasnije kosti prenešene i sahranjene kod crkve u Međužvalju .
Spomenik su podigli mještani i pravo gleda na Pilitor, đe je kula velikog vojvode Momčila iz pjesme ženidba kralja Vukašina.
Tamo je vojvoda Momčilo postavio granicu i svima naplaćivao drumarinu.
Tamo su izgleda i Crnogorci htjeli da Švabama naplate drumarinu!!!!!!
Drugi put kad budem na Žabljaku slikaću ga i postaviti ovdje da ga vidite.
http://www.montenegrina.net/pages/p...m_dezerterima_iz_1915_spomenik_r_bojovic.html

 

[Moračanin]

Mitar Martinović Ratne Godine 1912- 1916 Službeni list SRJ 1996

na strani 143

"Ja se neću upuštati u dalju ocjenu uloge koju je sandžački crnogorski odred izvršio u pogledu zaštite odstupanja srpske vojske,samo ću navesti ocjenu koju je o tim operacijama vođenim u Sandžaku od strane crnogorskog Sandžačkog odreda pod komandom divizijara serdara Janka Vukotića,dao šef Štaba zajedničke njemačko-austrijske Vrhovne komande general Falkhajm koji je ,u svojim memoarima o Prvom svjetskom ratu napisao ovo "da su austrijske trupe lako potiskivale pred sobom mala raštrkana odjeljenja crnogorske vojske po Sandžaku i da Crnogorci nijesu zasvjedočili svoje ratničko ime iz njihove prošlosti".

Martinović je bio visoki oficir crnogorske vojske,koliko sam shvatio 3 čovek te vojske.Mojkovačku bitku uopšte ne spominje.

Za ovo prvi put čujem a ako je istina onda je mojkovačko samoubistvo bila samovoljna odluka Janka Vukotića i želja da uđe u legendu.
Kako drugačije razumiti odluku da se bez neke posebne potrebe frontalno udari na 10 puta jačeg neprijatelja bez naoružanja i pozadinske podrške.

ps.
tamo je izginuo veći broj boraca iz moje uže porodice.
Dovezli su ih kući na volujskim saonima i konjima da se sahrane tek na proljeće u maju 2016 kad je malo snijeg okopnio.
Pola njih su bili raznijeli vukovi i divlje zvijeri pa su se jedva prepoznali a neke nisu uopšte našli.

 

[вук са Авале]

Da budem precizan;

Crnogorska vojska je vrlo uspješno 3 mjeseca držala front dug oko 100 km od Kotora do Užica dok je u međuvremenu srpska vojska odstupala.
Do te velike tragedije crnogorske vojske je došlo na kraju, kad su Srbi već bili na sigurnom u Skadru i na moru kod saveznika.
Došla je komanda, da se napusti lovćenski front i pređe na mojkovački i da se bore do poslednjega - TO BEZPOTREBNO SAMOUBISTVO NIKAD NEĆU RAZUMJETI.

Čak su hapsili neke srpske jedinice koje su htjele da se predaju Švabama i predavale ih nazad srpskoj vojsci.
Tako je došlo do ubijanja srpskih vojnika u selu Vrela blizu, odnosno između Njegovođe, Žabljaka i mosta na Tari.
Eno im spomenika i danas kod Žabljaka - očuvan, održavan i na njemu je uvijek cvijeće.
Drugi put kad budem na Žabljaku slikaću ga i postaviti ovdje da ga vidite.
http://www.montenegrina.net/pages/p...m_dezerterima_iz_1915_spomenik_r_bojovic.html

Значи,војници војске која се три месеца повлачи под борбом одлуче да ''дезертирају'' у Црној Гори, и онако наоружане у строј их врати шачица војника војске која ће да капитулира кроз 15 дана ( а ови ''дезертери'' наставили своје путовање преко Албаније)?!
И ко се то, 'леба ти, повлачио преко Жабљака?
/ево, ја сам до сада био убеђен да јединице које су се повлачиле преко Црне Горе су ишле преко Чакора, Рожаја, Андријевице на Подгорицу/

Морачанине, мани се гусала...у Српској војсци ко је хтео да дезертира, тај је то покушао до Косова ( и то немали број).
И ко је бежао тај није гледао да се преда ''Швабама'', већ да се домогне села, куће /сви војници и официри Српске војске су и те како били свесни како су прошли заробљеници током Церске и Колубарске битке/.
А због дезертерства , уколико би био ухваћен, губила би се глава.

Уместо Монтегрине и гусларских песама узми нешто озбиљно.Препоручио бих ти књиге Новице Ракочевића Црна Гора у Првом свјетском рату и Политички односи Црне Горе и Србије.

''Србијанци'' су о Црногорској војсци , још за време рата, писали, много много горе ствари. Примера ради, након неуспеле офанзиве у источној Босни , за шта одговорност сноси управо Санџачка војска ( без стварног разлога се изненада и у нереду 21. октобра 1914. повукла на положаје чак 20 километара северно од Горажда, и тиме потпуно оголила крило Ужичке војске), српска Врховна команда је захтевала да се прекину сва заједничка дејства са Црногорском војском.
На пример, српски посланик на Цетињу М. Гавриловић пише 28. октобра да је у црногорској војсци завладала таква анархија да је чини неупотребљивом за какву озбиљну акцију. Та војска претворила се у хорде... Од 35 батаљона побунило се...11 батаљона. Старешине шаљу очајне извештаје о нередима. На пример : Херцеговачки одред заузео је важан положај Гат. Црногорци се одмах после тога разишли у пљачку. Непријатељ се прикупио, разбио их и повратио отете топове ( Архив Југославије, 80-3-33-34)


Аустоугарски губици на Мојковцу су били око 700 људи избачених из строја, од чега 224 погинула, а црногорски 204 погинула.
Сваки војни историчар ће ти рећи да је и по обиму и по значају далеко битнији , нпр, један Лесковачки маневар ( разбијање бугарске 9. дивизије / формацијски бугарска дивизија је одговарала јачини две српске/)


Мојковачка битка јесте величанствена, и као таква треба да је уткана у црногорски етос, али Црногорска восјка се није ''разишла'' кућама након ње, већ је престала да постоји.
Гладним , босим, без муниције, деморалисаним људима више нико, па ни сердари и барјактари нису могли ништа више да нареде.

Мани се тих ''зеленашких'' прича насталих двадесетих година о скупљању ''србијанских'' дезертера.

За разлику од Црногорске војске која је била милицијског карактера, Српска је била професионална ( оновремени термин),са професионалним официрима ( а не са приученим учитељима и ћатама што је био случај 1874, или некаквим барјактарима и сердарима), са пруским егзерциром и гвозденом пруском дисциплином, тада већ 30 година примењиваном.

 

[Moračanin]

Vuče sa Avale,
Ima logike u tome što pišeš i ima i dosta istine ali ima i nešto više.
Nisu to gusle - čak to uopšte gusle ne pominju i ne znam zašto.
Ono oko dezeterstva i spomenika je sve tačno.
Pitaj bilo koga iz tih krajeva oko Žabljaka pa će ti potvrditi.
To potvrđuje i spomenik koji stoji tamo.

 

[Добро дошли]

Crna Gora je ušla u Prvi svjetski rat bez unaprijed pripremljenih ratnih ciljeva ili posebnog državnog interesa. U ovaj rat ona se morala uključiti, prije svega zbog obaveza koje je imala prema Rusiji. Ili, bolje rečeno, zbog potpune zavisnosti od Rusije. Čim je Rusija, dva dana nakon austrougarske objave rata Srbiji, naredila mobilizaciju, bilo je neminovno da to učini i Crna Gora. Da ste nekoga od zvaničnika na Cetinju tada pitali: „što je naš cilj u ovom ratu?“, on bi vam jedino mogao odgovoriti: da pobijedimo Austro-Ugarsku. Tek je početkom 1915. godine kralj Nikola pravio neke planove o stvaranju ,,velike“ Crne Gore, koji su bili nerealni i megalomanski. Sve u svemu, u rat je Crna Gora ušla bez cilja i ikakvog državnog plana ili interesa. Uostalom, kome bi se ulazilo u sukob sa Austro-Ugarskom, nepunu godinu nakon završetka Balkanskih ratova i nakon ogromnih ljudskih i materijalnih žrtava? Napokon, do rata nije bilo ni Srbiji. Ona jeste znala da je njen sukob sa Austro-Ugarskom neminovan, ali ga je planirala za neko drugo vrijeme.
U vrijeme objave rata, crnogorska je vojska bila podijeljena u šest divizija, sa ukupno mobilisanih 35.000 vojnika. Kasnije će, dodatnom mobilizacijom, taj broj biti povećan na 45.000, pa na 48.000 vojnika. Naspram crnogorske vojske, nalazilo se na početku rata oko 72.000 austrougarskih vojnika.

Glavna bitka na Mojkovcu
Crnogorska vojska od 6.500 vojnika
Pod komandom generala Vilhelma fon Rajnera bilo je 20.000 vojnika
Uoči odlučujeg okršaja na mojkovačkom ratištu našle su se jedna prema drugoj, na položajima jedva udaljenim 150 do 200 metara, crnogorska i austrougarska vojska.
Crnogorska Sandžačka vojska je bila naoružana zastarjelim puškama “moskovkama”, 25 topova raznog kalibra i 8 mitraljeza, sa malo municije, a
Austrougarska sa modernim “mauzerkama, 45 topova i na desetine mitraljeza sa ogromnom količinom municije.
Serdar Janko Vukotić je komandovao sa 6.500 vojnika,
a pod komandom generala Vilhelma fon Rajnera je bilo 20.000 vojnika. Bio je to odnos snaga u vojnoj sili i naoružanju dvije vojske, uoči glavnog okršaja.
******************
Крах црногорске војске треба тражити у наведеним разлозима без позивања на српске утицаје у Врховној команди црногорске војске. Позивање на погрешне одлуке српских официра ранга поручника или капетана, наспрам војвода и сердара, може бити само изговор.
Овоме треба додати и проблеме окупљања црногорске војске по Санџаку и једва окупљено 6.500 војника слабо опремљених. А где је била војска до 48.000 војника када је Црна гора улазила у рат?

 

[FORMICA]

Могло се и претпоставити. "Вељесрбска завјера".

Ali jeste tako bilo.

Је л' Формице, данас се слави, па се ''мало'' и попило?

Kako bih volio, naqjprije da mogu, jer evo 20-ak godina sam drastično ograničio unošenje alkohola, mada se ponekda ne mogu otrgnuti i drugoj čašici, i drugo da sam pijan pa da ne znam što zborim. Na žalost ovo je sve istina. Naravno to se ne odnosi na narod Srba, koji mi je oduvijek drag i kojega smatram ne samo najbliskijim, nego i svojim. Radi se o eliti koja vodi narod Srba, koja istini za volju nit je bolja nit je gora od svih drugih elčita, ogrezlih u beščašću, lopovluku, lažavini, podlosti i zločinu. Sve elite su jednake ne samo u regionu nego na Zemlji.

Формица/Дукљо/... би понекад морао убацити и зрно истине у своја писанија. Овако се сам дисквалификује на прву лопту.

Nijesam ja Dukljo, on je poštovani sagovornik kojega znam sa foruma i koji nikad do sad nije rekao neistinu, uostalom nijesam ni ja.

Значи,војници војске која се три месеца повлачи под борбом одлуче да ''дезертирају'' у Црној Гори, и онако наоружане у строј их врати шачица војника војске која ће да капитулира кроз 15 дана ( а ови ''дезертери'' наставили своје путовање преко Албаније)?!
И ко се то, 'леба ти, повлачио преко Жабљака?
/ево, ја сам до сада био убеђен да јединице које су се повлачиле преко Црне Горе су ишле преко Чакора, Рожаја, Андријевице на Подгорицу/

Морачанине, мани се гусала...у Српској војсци ко је хтео да дезертира, тај је то покушао до Косова ( и то немали број).
И ко је бежао тај није гледао да се преда ''Швабама'', већ да се домогне села, куће /сви војници и официри Српске војске су и те како били свесни како су прошли заробљеници током Церске и Колубарске битке/.
А због дезертерства , уколико би био ухваћен, губила би се глава.

Уместо Монтегрине и гусларских песама узми нешто озбиљно.Препоручио бих ти књиге Новице Ракочевића Црна Гора у Првом свјетском рату и Политички односи Црне Горе и Србије.

''Србијанци'' су о Црногорској војсци , још за време рата, писали, много много горе ствари. Примера ради, након неуспеле офанзиве у источној Босни , за шта одговорност сноси управо Санџачка војска ( без стварног разлога се изненада и у нереду 21. октобра 1914. повукла на положаје чак 20 километара северно од Горажда, и тиме потпуно оголила крило Ужичке војске), српска Врховна команда је захтевала да се прекину сва заједничка дејства са Црногорском војском.
На пример, српски посланик на Цетињу М. Гавриловић пише 28. октобра да је у црногорској војсци завладала таква анархија да је чини неупотребљивом за какву озбиљну акцију. Та војска претворила се у хорде... Од 35 батаљона побунило се...11 батаљона. Старешине шаљу очајне извештаје о нередима. На пример : Херцеговачки одред заузео је важан положај Гат. Црногорци се одмах после тога разишли у пљачку. Непријатељ се прикупио, разбио их и повратио отете топове ( Архив Југославије, 80-3-33-34)


Аустоугарски губици на Мојковцу су били око 700 људи избачених из строја, од чега 224 погинула, а црногорски 204 погинула.
Сваки војни историчар ће ти рећи да је и по обиму и по значају далеко битнији , нпр, један Лесковачки маневар ( разбијање бугарске 9. дивизије / формацијски бугарска дивизија је одговарала јачини две српске/)


Мојковачка битка јесте величанствена, и као таква треба да је уткана у црногорски етос, али Црногорска восјка се није ''разишла'' кућама након ње, већ је престала да постоји.
Гладним , босим, без муниције, деморалисаним људима више нико, па ни сердари и барјактари нису могли ништа више да нареде.

Мани се тих ''зеленашких'' прича насталих двадесетих година о скупљању ''србијанских'' дезертера.

За разлику од Црногорске војске која је била милицијског карактера, Српска је била професионална ( оновремени термин),са професионалним официрима ( а не са приученим учитељима и ћатама што је био случај 1874, или некаквим барјактарима и сердарима), са пруским егзерциром и гвозденом пруском дисциплином, тада већ 30 година примењиваном.

Crna Gora je ušla u Prvi svjetski rat bez unaprijed pripremljenih ratnih ciljeva ili posebnog državnog interesa. U ovaj rat ona se morala uključiti, prije svega zbog obaveza koje je imala prema Rusiji. Ili, bolje rečeno, zbog potpune zavisnosti od Rusije. Čim je Rusija, dva dana nakon austrougarske objave rata Srbiji, naredila mobilizaciju, bilo je neminovno da to učini i Crna Gora. Da ste nekoga od zvaničnika na Cetinju tada pitali: „što je naš cilj u ovom ratu?“, on bi vam jedino mogao odgovoriti: da pobijedimo Austro-Ugarsku. Tek je početkom 1915. godine kralj Nikola pravio neke planove o stvaranju ,,velike“ Crne Gore, koji su bili nerealni i megalomanski. Sve u svemu, u rat je Crna Gora ušla bez cilja i ikakvog državnog plana ili interesa. Uostalom, kome bi se ulazilo u sukob sa Austro-Ugarskom, nepunu godinu nakon završetka Balkanskih ratova i nakon ogromnih ljudskih i materijalnih žrtava? Napokon, do rata nije bilo ni Srbiji. Ona jeste znala da je njen sukob sa Austro-Ugarskom neminovan, ali ga je planirala za neko drugo vrijeme.
U vrijeme objave rata, crnogorska je vojska bila podijeljena u šest divizija, sa ukupno mobilisanih 35.000 vojnika. Kasnije će, dodatnom mobilizacijom, taj broj biti povećan na 45.000, pa na 48.000 vojnika. Naspram crnogorske vojske, nalazilo se na početku rata oko 72.000 austrougarskih vojnika.

Glavna bitka na Mojkovcu
Crnogorska vojska od 6.500 vojnika
Pod komandom generala Vilhelma fon Rajnera bilo je 20.000 vojnika
Uoči odlučujeg okršaja na mojkovačkom ratištu našle su se jedna prema drugoj, na položajima jedva udaljenim 150 do 200 metara, crnogorska i austrougarska vojska.
Crnogorska Sandžačka vojska je bila naoružana zastarjelim puškama “moskovkama”, 25 topova raznog kalibra i 8 mitraljeza, sa malo municije, a
Austrougarska sa modernim “mauzerkama, 45 topova i na desetine mitraljeza sa ogromnom količinom municije.
Serdar Janko Vukotić je komandovao sa 6.500 vojnika,
a pod komandom generala Vilhelma fon Rajnera je bilo 20.000 vojnika. Bio je to odnos snaga u vojnoj sili i naoružanju dvije vojske, uoči glavnog okršaja.

Kad se uporede ova dva posta jasno mi je zbog čega je slika deretićeva ovdje.

 

[Берекин]

Ali jeste tako bilo.



Kako bih volio, naqjprije da mogu, jer evo 20-ak godina sam drastično ograničio unošenje alkohola, mada se ponekda ne mogu otrgnuti i drugoj čašici, i drugo da sam pijan pa da ne znam što zborim. Na žalost ovo je sve istina. Naravno to se ne odnosi na narod Srba, koji mi je oduvijek drag i kojega smatram ne samo najbliskijim, nego i svojim. Radi se o eliti koja vodi narod Srba, koja istini za volju nit je bolja nit je gora od svih drugih elčita, ogrezlih u beščašću, lopovluku, lažavini, podlosti i zločinu. Sve elite su jednake ne samo u regionu nego na Zemlji.



Nijesam ja Dukljo, on je poštovani sagovornik kojega znam sa foruma i koji nikad do sad nije rekao neistinu, uostalom nijesam ni ja.

Довољно је видити твој ник и претпоставити о чему си писао;"вељесрпска завјера једна другу стиже":

 

[вук са Авале]

Ali jeste tako bilo.



Kako bih volio, naqjprije da mogu, jer evo 20-ak godina sam drastično ograničio unošenje alkohola, mada se ponekda ne mogu otrgnuti i drugoj čašici, i drugo da sam pijan pa da ne znam što zborim. Na žalost ovo je sve istina. Naravno to se ne odnosi na narod Srba, koji mi je oduvijek drag i kojega smatram ne samo najbliskijim, nego i svojim. Radi se o eliti koja vodi narod Srba, koja istini za volju nit je bolja nit je gora od svih drugih elčita, ogrezlih u beščašću, lopovluku, lažavini, podlosti i zločinu. Sve elite su jednake ne samo u regionu nego na Zemlji.



Nijesam ja Dukljo, on je poštovani sagovornik kojega znam sa foruma i koji nikad do sad nije rekao neistinu, uostalom nijesam ni ja.





Kad se uporede ova dva posta jasno mi je zbog čega je slika deretićeva ovdje.

Шта велиш Формице, краља Ниџу поћерао ''неки српски капетан''?

И докле га је ћерао?


И кажеш да си ограничио унос алкохола?

И зар Аца Карађорђевић није Црногорац?
Рођен на Цетињу, од мајке црногорске принцезе, од породице која је пореклом из Црне Горе...
Читав живот говорио ''по цетињски''.
У Србији му надимак био Црногорац , Црногорчина...тако га је чак и рођени брат звао.

Шта више, ако је веровати Милану Стојадиновићу и његовим мемоарима,Александар Карађорђевић је говорио да је Црногорац...

Па одакле ти Срби /мада верујем да си мислио да употребиш термин ''Србијанци''/?
И чему тај анимозитет према Аци?

 

[Moračanin]

Шта велиш Формице, краља Ниџу поћерао ''неки српски капетан''?

И докле га је ћерао?


И кажеш да си ограничио унос алкохола?

И зар Аца Карађорђевић није Црногорац?
Рођен на Цетињу, од мајке црногорске принцезе, од породице која је пореклом из Црне Горе...
Читав живот говорио ''по цетињски''.
У Србији му надимак био Црногорац , Црногорчина...тако га је чак и рођени брат звао.

Шта више, ако је веровати Милану Стојадиновићу и његовим мемоарима,Александар Карађорђевић је говорио да је Црногорац...

Па одакле ти Срби /мада верујем да си мислио да употребиш термин ''Србијанци''/?
И чему тај анимозитет према Аци?

Da te malo popravim, mada većina što si naveo je tačno:
- đeca na Cetinju su ga zvali nosonja
- u Srbiji su ga domaći ukućani zvali Sandra
- a Austrijci su ga zvali nekim vrlo ružnim imenom- pa nebih baš tu

On jeste govorio da zašto se bune Crnogorci da ih nema u Srbiji u vlasti kad sam ja njihov predstavnik u Srbiji.

 

[Лички гусар]

- u Srbiji su ga domaći ukućani zvali Sandra

On jeste govorio da zašto se bune Crnogorci da ih nema u Srbiji u vlasti kad sam ja njihov predstavnik u Srbiji.

Укућани су га звали СандрО, а ђенерал Петар Живковић га је звао СандрА.

То друго је он рекао неком старом Црногорцу, на питање зашто нема ниједног Црногорца министра ... Он му је рекао: "Шта ће вам министар, кад имате Краља (Црногорца)!" Иначе до пред рат однос министар је био десет Србијанаца на 1 Пречана (Војвођани, Крајишници, Босанци).
Не знам какво је стање било код Црногораца вјероватно слично.

 

[вук са Авале]

Da te malo popravim, mada većina što si naveo je tačno:
- đeca na Cetinju su ga zvali nosonja
- u Srbiji su ga domaći ukućani zvali Sandra
- a Austrijci su ga zvali nekim vrlo ružnim imenom- pa nebih baš tu

On jeste govorio da zašto se bune Crnogorci da ih nema u Srbiji u vlasti kad sam ja njihov predstavnik u Srbiji.

Морачанине, не да ми се д а баш све испретурам ( оно што су за њега рекли Триша Кацлеровић, Миловановић -Пилац...), али ево најкарактеристичније ( академик Живојиновић преноси део извештаја пуковника Тодоровића Александровом ађутанту ђенералу Стевану Хаџићу):

( Драгољуб Р. Живојиновић, Краљ Петар I Карађорђевић,Београд 2003, књига трећа, 292-293).

А то црногорско порекло је некако остало да лебди и над његовим сином, по речима југословенског дипломате, оца чувеног историчара, Косте Ст. Павловића:

Васа Казимировић, Србија и Југославија 1914-1945, Крагујевац 1995, 1347-1348

Укућани су га звали СандрО, а ђенерал Петар Живковић га је звао СандрА.

То друго је он рекао неком старом Црногорцу, на питање зашто нема ниједног Црногорца министра ... Он му је рекао: "Шта ће вам министар, кад имате Краља (Црногорца)!" Иначе до пред рат однос министар је био десет Србијанаца на 1 Пречана (Војвођани, Крајишници, Босанци).
Не знам какво је стање било код Црногораца вјероватно слично.

А мајке ти, одакле ти тај податак?

Да није можда из каквог Прибићевићевог предизборног говора док се играо братства и јединства са Радићем и компанијом?
А и ти министири Пречани, када су били у влади, нису се баш нешто претргли за пречанску свар...

Ибид, 297

Будисављевић је беше Прибићевићев Пречанин?
Нешто, као у Другој Југославији, када је , како по Шумадији се прича, на једног Шумадинца ишло 50 Пречана.