Ako sam razumeo smisao teme, to je pitanje kako to da Mitar Martinović kao prominentna ličnost crnogorske vojske i politike ne pridaje značaj Mojkovačkoj bici, citirajući memoare nemačkog generala Falkhajma, koji s omalovažavanjem govori o držanju crnogorske vojske u Sandžaku.
Gruban pita za "necrnogorske izvore", ali meni bi bilo teško da izvore podelim na "crnogorske" i "necrnogorske". Postoji prvorazredno svedočanstvo Janka Vukotića o tim događajima, koje svakako jeste "crnogorski izvor", ali ne znam za neko objektivnije sagledavanje od tog.
Za početak, potrebno je podsetiti se šta je Mojkovačka bitka: uobičajeno je da se pod njom podrazumevaju borbe koje je crnogorska Sandžačka vojska vodila uoči Božića 1915. godine po novom kalendaru. Međutim, u širem smislu, reč je o borbama koje su se vodile čitave te jeseni a božićni okršaji su bili njihova kulminacija; takođe, tim pojmom mogu biti obuhvaćene borbe na čitavom frontu crnogorske vojske. Tako piše i u Vikipediji:
Мојковачка битка је заправо само завршна фаза једне веће војне операције познате под називом „Мојковачка операција“, а односи се на дејство црногорске санџачке војске јачине од око 30.000 војника, која је бранила фронт од бококоторског залива па све до Златибора и Ужица од октобра 1915. до јануара 1916. године. У почетку није било већих окршаја, али када је аустроугарска војска примијетила да српска војска има намјеру да се повлачи преко територије краљевине Црне Горе, схватила је да би пресјецањем тог повлачења у потпуности разорила српску војску и истовремено заузела Црну Гору. Тада аустроугарска војска сва расположива средства баца у том правцу. Главни дио аустроугарске војске (20.000 војника са око 70 топова) налазио се на линији Рожаје, Сјеница, Бијело Поље. Други дио нападао је из правца Пљеваља према Прибоју и даље према Мојковцу и Бијелом Пољу. У Боки су биле сконцентрисане јаке трупе са преко 200 топова усмјерених ка Ловћену.
Sa stanovišta vojnog cilja srpske i crnogorske vojske, srpskoj vojsci je obezbeđeno povlačenje i time je cilj ispunjen. Način na koji je to gledao šef zajedničkog štaba iz neke kancelarije udaljene verovatno 1000 km je možda bio drugačiji i iz njegove perspektive mu je izgledalo možda da Crnogorci beže bez većeg otpora. Ne mogu se isključiti ni drugi motivi zbog kojih je izneo takav navod - izgubio je rat pa da se pohvali bar nekom epizodom koja je za njih koliko-toliko pobednički završena (imajući u vidu da je sve završeno predajom Crne Gore). A možda je prosto bio budala, što ne bi bilo previše čudno pošto je taj rat bio poznat po ekstremno velikom broju idiota na komandnim položajima.
Sokolska je već objasnio da razne vojske sagledavaju ratne događaje u različitim celinama - zavisno od svojih ciljeva, shodno tome imaju i sopstvene nazive za te bitke. Na primer, u angloameričkim izvorima je Bitka na Ceru poznata kao
Battle of the Jadar River. Pa čak i unutar iste vojne istorije se jedna bitka može naći pod različitim imenima, na primer Kolubarska bitka je finalna faza bitke koja se zove Suvoborska bitka. A austrijski izvori ne pominju ni Suvoborsku ni Kolubarsku bitku, nego to sagledavaju kao delove kampanje protiv Sbije koja je za njih počela dobro a završila se katastrofalno. To objašnjava zašto ćeš teško naći Mojkovačku bitku u stranim izvorima.
Što se Mitra Martinovića tiče, iz iznetog ja apsolutno ne mogu da zaljučim da je on imao neko posebno mišljenje o Mojkovačkoj bici, koje bi odudaralo od onog uobičajenog.
