Razlike putovanja u 20im i 70im

georgejune

Srebrna tastatura
Poruka
211.632
Skoro videh neke slike rodjaka s putovanja ,vec je neko vreme u penziji i nije bas u formi sto bi se reklo,nekako mi je mucno bilo gledati kezenje i poziranje u tim godinama,nemam nista protiv naravno ,nego se zapitah kako dozive ljudi sve to sto nisu mogli ranije ,pre svega fizicki nisu sposobni za neke akcije i avanture,zdravlje,visak kg,jahanje kamila pustinjom,slonovi safari sta znam,penjanje 3546 stepenika,ok penzionerske ture pod stare dane, koliko mogu da nadoknade propusteno?
Sad ako nisam bio na ibizi sa 20-30 god i ne ide mi se,sta cu tamo,jel treba da tako prilagodimo mesta godistu,izgleda da nismo svesni sta propustamo kad odlazemo putovanja pod starost zarad karijere
 
Mislim da stariji ljudi mozda cak i vise uzivaju i cene putovanja nego neki mladi koji misle da imaju svo vreme ovoga sveta.
Ja volim da ih vidim. Volim da vidim kako uzivaju sa svim mukama sto imaju. Sto su krenuli na put sa xy bolestima. Kako ih raduje "obicna" vecera na moru.
Ali u pravu si i po meni neka putovanja su vise za mladje i zdrave...
Mislim da ne odlazu ljudi samo zarad karijere vec nisu u mogucnosti da odu. Jednostavno od necega moras da zivis, da placas racune, kredite, odgajas decu..I dok sve to poplacas nemas vise para za neku "egzotiku".
 
To i meni pada na pamet da je tad za dusu putovanje a pre za telo
Pa i pre je za dusu ali drugacije...Ja sam ranije bez ikakvog zdravstvenog osiguranja isla bilo gde, bez vakcina protiv malarije i tome slicno.
Nije mi padalo na pamet. Nije mi bilo ni gde spavam ali bukvalno. Samo da se ide, samo da se vidi. Nije mi bilo bitno ni sta jedem. Da li stopiras ili ne.
Vec sada se ta situacija promenila :lol:
Realno fizicki je mali % ljudi sposoban preko 60 godina da ide na neke ture, tumara po sumama i dzunglama...
Ima ih ali su manjina.
I ja bih volela jos jakoooo puno toga da dozivim pre te neke starosti...pa posle da mogu kao ti ljudi na miru...uz neko vince da samo slusam talase i gledam zalazak sunca u harmoniji duse sa vremenom svojim bez zalom za mladosti.
 
Ma cak i da je samo kupanje na nekoj zeljenoj plazi ,kako je doziveti s vodom do kolena samo xaxa,jbg nije mi smesno zao mi je sta sve nisam video a gubim zelju manje vise zbog godina,vise zbog tog materijalnog momenta koji nije bio toliko bitan u proslom veku,sad i u blizoj grckoj mestani kukaju kako se moraju prilagoditi turizmu
 
Ma cak i da je samo kupanje na nekoj zeljenoj plazi ,kako je doziveti s vodom do kolena samo xaxa,jbg nije mi smesno zao mi je sta sve nisam video a gubim zelju manje vise zbog godina,vise zbog tog materijalnog momenta koji nije bio toliko bitan u proslom veku,sad i u blizoj grckoj mestani kukaju kako se moraju prilagoditi turizmu
Da...i ja sam svesna toga i jako mi je zao sto neke stvari propustam samo zbog nedostatka vremena i para. Neke mogucnosti koje mozda nece biti moguce za 20 godina...
No...na kraju dana znas kako kazu da sitnice zivot cine...to su i oni dani izmedju putovanja, to su sitnice koje su u sustini vecina u nasim zivotima. Sintice i svaki dan su u sustini zivot a putovanja koliko god mogu, idem. Ne zelim da se frustriram i zbog toga ako znam da sam sve ucinila i uradila koliko sam mogla.

A sto se tog plicaka tice...mislim barem da se vecina mentalno prilagodi nekim svojim sposobnosima kada je starost u pitanju ili druga ogranicenja.

Sada kada smo bili na moru ili one tamo godine nebitno...Videla sam coveka u kolicima kako su ga ugurali u plicak...Mislim da mu je vec sama ta senzacija talasa i mora na nogama bila cista sreca.
 
Mislim da sam ja od kompetentnijih ovde da nešto kažem na temu, ove godine punim 60😅
Po meni sve je to u glavi ili tačnije duhu - ili si putnik ili nisi. Mnogi misle za sebe da jesu iako nisu.
Ja putujem od deteta, prvo sa roditeljima gastarbajterima sa kojima sam onim Volkswagen hipi kombijem 60-ih i 70-ih putovao iz Švedske za Jugoslaviju preko Nemačke, Austrije u čijim gradovima još uvek nisu bile raščišćene ruševine od bombardovanja iz drugog svetskog rata. Ali su me i samog (obično sa nekim njihovim poznanikom) slali da idem direktnim vozom (išao sam u školu u Jugoslaviji) preko istočnog bloka, gde sam u kupeu imao prilike da vidim depresivne Madjare, Čehoslovake i posebno istočne Nemce koje je Ruska čizma gazila bez milosti.
Kasnije kao tinejdžer sa društvom sam išao na Jugo more i naravno u Grčku, više puta i auto stopom.
Kada sam i sam otišao sa 18 da živim "na zapadu" e, onda sam postepeno počeo da zarađujem i pare kojima sam mogao da finansiram putovanja i to već ona dosta dalja i duža. Bio sam u mogućnosti da recimo kupujem avionske karte "oko sveta" koje su bile popularne 80-ih, pođeš recimo avionom na istok i vratiš se sa zapada a između staješ u gradove koje si izabrao.
Onda sam se oženio pa sam nastavio sa ženom da putujem. To je bio možda i period kada je moja želja za putovanjima posustala ali sam srećom imao tasta koji je bio pravi svetski putnik i koji je stalno išao po nekim zemljama "vukojebinama", Šri Lanke, Laosi pa i Egipti su tada meni bile vukojebine iako su piramide bile tamo. Ja i žena smo putovali u New York, Los Angeles, London, Paris. Centar sveta kako sam ja tada mislio, uglavnom taj moj tast mi je probudio interesovanje za nekim "egzotičnijim" destinacijama.
Onda smo dobili decu, čak tri komada ali to nas nije zaustavilo da putujemo. Sa 6-mesečnim sinom smo išli autom po Evropi, bili u Srbiji par meseci, par meseci u Grčkoj i dve nedelje po Azurnoj obali. Pa smo sa blizancima kad su bili 3 meseca išli u Maroko i Tunis na 2 meseca....i tako dalje.....putovanja su uvek bila prioritet u mom životu.
Ja volim duga putovanja, na po nekoliko meseci u jednoj zemji, da upoznam i vidim i ljude i geografiju ali kada si putnik sve dolazi u obzir. Jedan dan, vikend, nedelju dana, dve nedelje....sve sam ja to radio. Putovao sam organizovano busom sa vodičem po Belgiji i Francuskoj kada ti priča znamenitosti i kulturu ali sam i sam vodio decu u Disneyland Paris i sam sa nekoliko drugih raznih likova išao nekoliko u puta u "grad svetlosti", na primer. Išao sam kao mlad na krstarenje brodom iako sam mišljenja da je to samo za penzionere. Lično nikada nisam išao u "all included" hotel, tu negde čak i ja imam granicu ali sam slao ženu i decu na to u Tursku i uveravala me da nije loše🤣
Nikada nisam išao na "godišnji odmor", niti znam šta je to. Ja putujem kada mi se ukaže prilika, može da bude jednom godišnje mada se ne sećam da je ikada stvarno tako bilo, uglavnom sam putovao više puta u godini, često i više od 10 puta.
Putovanje je i kada obilaziš zemlju u kojoj živiš, sve samo da ne sediš u mestu. Oko sveta ili oko Novog Sada gde sam bio jednom u životu sa školskom ekskurzijom ja računam kao isto bez obzira na stepen interesantnosti. Ili si putnik pa putuješ ili nisi i to ne radiš.
I s obzirom da putujem baš celog života trebao bi da sam do sada video sve zemlje sveta ali nisam, samo 60-ak ali sam recimo bio u svim državama Amerike osim Aljaske, znači 49, ne znam da li se to računa u brojku?😅
Moji dugi boravci a i povratci u zemljama su mi sigurno otežali i vremenski i finansijski da napucam veći broj država ali ne žalim ni malo. Da se ponovo rodim opet bih putovao na isti način. Recimo za zadnjih više od 10 godina koliko sam na Tajlandu sam možda bio u 2 nove zemlje u koje ranije nisam ali sam zato svo vreme putovao ovde po Tajlandu i prilično ga upoznao detaljno. Burmu, Laos, Kambodzu, Vijetnam, Filipine, Indoneziju, Maleziju sam video već pre nego sto sam se nastanio ovde.
Da se vratim na mog pokojnog bivšeg tasta, sa njim sam ja išao u "walkabout" 20 km na 35 stepeni po Queenslandu Australije kad je on tada imao 70, ja sada imam 60 i pešačim dnevno barem nekoliko puta nedeljno po 10 km preko svega ostalog, gyma i trčanaja polumaratona...i to ja smatram isto sastavnim delom putovanja. Znači ako odeš u all inclusive hotel i presediš za barom bazena svo svoje vreme tamo okej je, računam i to u putovanje ali ja to ne radim, ja kad odem nema stajanja i sa mnom ako ides na putovanje bolje se spremi jedno 6 meseci u neki "boot camp" i fizički i psihički pa se onda javi.
Imam ja svedoke kojima sam pokazivao New York u jednodnevnoj turi pešačenja od 21 km koji to nikada neće da zaborave. Ali su ga videli bolje nego što bi ikad😀
Za vreme Covida sam pa čak i najviše internacionalno putovao za poslednjih 10 godina. Leteo sam Qatarom iz Dohe za Chicago 14 sati, samo je 5 putnika bilo u celom avionu, jedan je imao ceo kutron i skafander na sebi i tako sedeo...dobro je to vreme bilo za početak Youtube kanala😅....uglavnom nijednog trenutka se nisam pomislio ma trebao bih možda da ne putujem.

Ono što hoću da kažem, ljudi putuju iz raznih razloga, stjuardesa može da proputuje ceo svet poslom a da mrzi da putuje i kada prestane da se bavi time nigde više ne mrdne iz svog mesta. Da li je ona putnik - za mene nije. Dok neko drugi možda obilazi Srbiju 3 meseca u godini već godinama a nikada nije izašao iz nje, e za mene je on putnik i to veliki.
Aktivan život i zelja za upoznavanjem i otkrivanjem novih stvari, novih mesta, pa možda i novih ljudi, to je ono što nas tera da putujemo, zar ne? Ne znam kako to može da se ugasi u nekom, ikada?
Ako te mrzi da hodaš pa brate ubij se, šta drugo da kažem?
 

Back
Top