zemunski kej
Elita
- Poruka
- 21.808
Svedoci smo da se trenutno u svetu vodi nekoliko ratova jedan od najvecih je onaj koji se vodi izmedju muslimanskih sunita i siita. Sta znamo o njima o njihovih razlikama,posto cemo se cesto susretati sa ovakvim sukobima pokusajmo da se upoznamo sa njima. Tekst je sa portala PESCANIK i cini mi se da je prilicno neutralan ,mozda malo naginje ka siitima ali razumecete,
Na prvi pogled, postoji jedna monolitna islamska vera; u biti svaki musliman veruje u islamski ideal. Ali u praksi politički i istorijski faktori doprineli su stvaranju razlika unutar te zajednice. Razlike su, pre svega, socijalne i kulturne po svom karakteru.
Iako postoje mnoge muslimanske sekte, zadržaćemo se na glavnoj podeli na sunite i šiite. Suniti čine oko 90 posto muslimanskog stanovništva u svetu, a šiiti oko 10 posto. Suštinske razlike između njih su minimalne i tiču se običaja i prakse. Ima tu i nekih drugih razlika u nijansama, često zasnovanih na kulturnim faktorima, s malo doktrinarnog značaja…
Šiiti su skoncentrisani u Iranu, južnom Iraku, i Južnoj Aziji. Odlikuje ih osećanje ekskluzivnosti. Prema učenjacima iz redova šiita, oni sebe vide kao ’izabrane’ (al-hassa) koji žive među masom (al-amma) muslimana.
Verovanja šiita usredsređena su na lik Alija. Kao poslanikov rođak, zet, on je bio i prvi musliman muškarac. Bio je i poslednji u nizu od četiri pravoverne halife koji su nasledili Poslanika kao vladari unutar islama. Alijeva harizma, koja je podrazumevala viteštvo i mudrost je besprekorna. Poslanik je o njemu govorio: “Ja sam grad znanja, a Ali je njegova kapija”. Ali, njegova žena Fatima, i njihova dva sina, mučenika, Hasan i Husein, predstavljaju glavne ličnosti u šiitskoj tradiciji. Njih u velikoj meri poštuju i suniti. Šiiti veruju u to da je Poslanik izabrao Alija za svog naslednika i da je on zbog toga bio i prvi halifa. Ali je jedini halifa koga prihvataju i šiiti i suniti. Šiiti odbacuju prva tri halifata pod vođstvom Abu Bekra, Omera i Osmana. (Šiitska manjina, zaidi, prihvataju, međutim, prve tri halife zajedno s Alijem).
Uzroci raskola između šiita i sunita mogu začuditi nekog nemuslimana, ali su oni bili od centralnog značaja za njihovo razilaženje. Šiiti veruju da je Ali trebalo da bude prvi, a ne četvrti halifa islama nakon Poslanika ne samo zbog toga što je on zaslužio takvo imenovanje, već i zato što je bio Poslanikov zet. Da je Ali bio prvi halifa, njegov sin Husein bio bi halifa umesto Jazida, čoveka koji je naredio Huseinovu smrt kod Karbale.
Događaji kod Karbale imaju veliki značaj za šiite. Nakon što su njegov otac i stariji brat Hasan ubijeni, Husein je poveo svoju porodicu i sledbenike protiv vojske halife Jazida u Karbali 680. godine, iako je bitka bila potpuno neravnopravna. Armija od čak hiljadu vojnika savladala je svojih 70 protivnika na bojnom polju, a Huseinovo telo je obezglavljeno nakon bitke.
Motiv mučeništva je od centralnog značaja za šiite koji veruju da je, počevši od Alija, jedanaest od dvanaest njihovih Imama (tj. Ali i njegovi naslednici) umrlo mučeničkom smrću. Lojalnost ahl al-bayt-u, Poslanikovoj kući, ili Aliju i njegovim potomcima, čini temelj ove sekte. Doista, sama reč šia vodi poreklo od ’pristalice’ i odnosi se na one koji podržavaju Alija.
Šiiti veruju u to da je svakog novog vođu zajednice morao izabrati prethodni Imam, kao i da je on morao biti Poslanikov, pa stoga i Alijev, potomak. Za sunite halife imaju, pre svega, političku moć. Za šiite je puno važniji njihov religijski autoritet. Oni bi stoga smatrali Alijevog sina Hasana za Imama čak i kad ovaj ne bi imao politički uticaj.
Domovina šiita je ostala u regionu u kome su umrli Ali i Husein, a to su današnji Irak i Iran. Smrt Huseina i njegovih sledbenika kod Karbale, a naročito način na koji se ona desila, pomogli su da se uobliči šiitski pogled na svet. Potreba da se, zbog određenog principa, suprotstavite čak i ako nemate nikakvih šansi, kao i spremnost za mučeništvo, totalno stradanje, zanemarivanje smrti i prihvatanje tragedije, jesu dobro poznati aspekti šiizma. Učenjaci to nazivaju ’uzorom Karbale’. Iran je, nakon svoje islamske revolucije, ispoljio aspekte tog uzora, što pomaže da se objasne neke od njegovih akcija.
Autor je Ahmed Akbar ,casopis ISLAM TODAY London,New Jork
Na prvi pogled, postoji jedna monolitna islamska vera; u biti svaki musliman veruje u islamski ideal. Ali u praksi politički i istorijski faktori doprineli su stvaranju razlika unutar te zajednice. Razlike su, pre svega, socijalne i kulturne po svom karakteru.
Iako postoje mnoge muslimanske sekte, zadržaćemo se na glavnoj podeli na sunite i šiite. Suniti čine oko 90 posto muslimanskog stanovništva u svetu, a šiiti oko 10 posto. Suštinske razlike između njih su minimalne i tiču se običaja i prakse. Ima tu i nekih drugih razlika u nijansama, često zasnovanih na kulturnim faktorima, s malo doktrinarnog značaja…
Šiiti su skoncentrisani u Iranu, južnom Iraku, i Južnoj Aziji. Odlikuje ih osećanje ekskluzivnosti. Prema učenjacima iz redova šiita, oni sebe vide kao ’izabrane’ (al-hassa) koji žive među masom (al-amma) muslimana.
Verovanja šiita usredsređena su na lik Alija. Kao poslanikov rođak, zet, on je bio i prvi musliman muškarac. Bio je i poslednji u nizu od četiri pravoverne halife koji su nasledili Poslanika kao vladari unutar islama. Alijeva harizma, koja je podrazumevala viteštvo i mudrost je besprekorna. Poslanik je o njemu govorio: “Ja sam grad znanja, a Ali je njegova kapija”. Ali, njegova žena Fatima, i njihova dva sina, mučenika, Hasan i Husein, predstavljaju glavne ličnosti u šiitskoj tradiciji. Njih u velikoj meri poštuju i suniti. Šiiti veruju u to da je Poslanik izabrao Alija za svog naslednika i da je on zbog toga bio i prvi halifa. Ali je jedini halifa koga prihvataju i šiiti i suniti. Šiiti odbacuju prva tri halifata pod vođstvom Abu Bekra, Omera i Osmana. (Šiitska manjina, zaidi, prihvataju, međutim, prve tri halife zajedno s Alijem).
Uzroci raskola između šiita i sunita mogu začuditi nekog nemuslimana, ali su oni bili od centralnog značaja za njihovo razilaženje. Šiiti veruju da je Ali trebalo da bude prvi, a ne četvrti halifa islama nakon Poslanika ne samo zbog toga što je on zaslužio takvo imenovanje, već i zato što je bio Poslanikov zet. Da je Ali bio prvi halifa, njegov sin Husein bio bi halifa umesto Jazida, čoveka koji je naredio Huseinovu smrt kod Karbale.
Događaji kod Karbale imaju veliki značaj za šiite. Nakon što su njegov otac i stariji brat Hasan ubijeni, Husein je poveo svoju porodicu i sledbenike protiv vojske halife Jazida u Karbali 680. godine, iako je bitka bila potpuno neravnopravna. Armija od čak hiljadu vojnika savladala je svojih 70 protivnika na bojnom polju, a Huseinovo telo je obezglavljeno nakon bitke.
Motiv mučeništva je od centralnog značaja za šiite koji veruju da je, počevši od Alija, jedanaest od dvanaest njihovih Imama (tj. Ali i njegovi naslednici) umrlo mučeničkom smrću. Lojalnost ahl al-bayt-u, Poslanikovoj kući, ili Aliju i njegovim potomcima, čini temelj ove sekte. Doista, sama reč šia vodi poreklo od ’pristalice’ i odnosi se na one koji podržavaju Alija.
Šiiti veruju u to da je svakog novog vođu zajednice morao izabrati prethodni Imam, kao i da je on morao biti Poslanikov, pa stoga i Alijev, potomak. Za sunite halife imaju, pre svega, političku moć. Za šiite je puno važniji njihov religijski autoritet. Oni bi stoga smatrali Alijevog sina Hasana za Imama čak i kad ovaj ne bi imao politički uticaj.
Domovina šiita je ostala u regionu u kome su umrli Ali i Husein, a to su današnji Irak i Iran. Smrt Huseina i njegovih sledbenika kod Karbale, a naročito način na koji se ona desila, pomogli su da se uobliči šiitski pogled na svet. Potreba da se, zbog određenog principa, suprotstavite čak i ako nemate nikakvih šansi, kao i spremnost za mučeništvo, totalno stradanje, zanemarivanje smrti i prihvatanje tragedije, jesu dobro poznati aspekti šiizma. Učenjaci to nazivaju ’uzorom Karbale’. Iran je, nakon svoje islamske revolucije, ispoljio aspekte tog uzora, što pomaže da se objasne neke od njegovih akcija.
Autor je Ahmed Akbar ,casopis ISLAM TODAY London,New Jork
