“Razlika između mene i ludaka je što ja nisam lud”

[Banovic Strahinja]

Ovom izjavim Salvador Dali na provokativan način poručio publici: ludak ne zna da je lud, dok on vrlo jasno zna šta radi i zašto.

- Percepcija „ludila“ u društvu: Ljudi često brzo etiketiraju neobično ponašanje kao „ludost“, iako je ovo uglavnom izraz individualnosti, kreativnosti ili čak protesta protiv normi i nekih pravila.

- Uloga društvenih normi: Ono što se u jednom društvu smatra „normalnim“, u drugom može biti doživljeno kao čudno ili neprihvatljivo. (Izmedju ostaloga psihologija se bavi i razumevanjem tih normi i njihovih uticaja na pojedinca.)

- Samosvest i introspekcija: Dali jasno pravi razliku između sebe i „ludaka“ time što je svestan svog ponašanja. U psihologiji, samosvest i (realna) sposobnost introspekcije su ključni pokazatelji mentalne stabilnosti.
(Iako niko od nas nema dobre sposobnosti da precizno sudi o sebi- kad neko ima totalno pogrešnu predstavu o sebi je znak nekog problema, kao i kad neko odbija realnu introspekciju nego sklapa lažnu predstavu o sebi.
U nekim terapijia se koristi tzv metakognicija- kada osoba razmišlja o sopstvenom mišljenju.
(ovo se takodje koristi u “mindfulness” tehnikama)

Svojom izjavim Salvador Dali izmedju ostalog poziva na razmišljanje o granicama između genijalnosti i ludila. U društvu koje često osuđuje ono što ne razume, samosvest i sposobnost introspektivne analize postaju ključni alati za očuvanje mentalne stabilnosti. Možda je upravo spremnost da preispitamo sopstvene misli ono što nas razlikuje — ne od „ludaka“, već od slepog prihvatanja normi. Jer, kako kaže još jedna poznata misao: „U svetu koji je poludeo, biti normalan je oblik ludila.”

———————
Da li ste ponekad imali osećaj da vas drugi doživljavaju „drugačije“ nego što vi vidite sebe?

Kako znate da li vaše ponašanje proizlazi iz lične autentičnosti ili iz potrebe da se uklopite?

Da li iskreno preispitujete svoje postupke ili uverenja?

Kako razlikujete neobično ponašanje od stvarnog psihološkog problema?

Šta za vas znači biti „normalan“ — i da li se ta definicija menjala tokom života?

Da li misliš da ljudi i društvo prebrzo sude o onome što ne razumeju?

Možete se osvrnuti na jedno ili više pitanja, ili samo ostaviti svoje mišljenje i komentar o temi.

 

[Džudi S]

Da li ste ponekad imali osećaj da vas drugi doživljavaju „drugačije“ nego što vi vidite sebe?

Drugi ljudi me doživljavaju kao hrabru osobu. Ne mislim da sam hrabra, nekako mi je normalno da živim sa zdravstvenim problemima koje imam.

Kako znate da li vaše ponašanje proizlazi iz lične autentičnosti ili iz potrebe da se uklopite?

Jedno vreme sam se maksimalno trudila da se uklopim u neko društvo blogera, ali nisam uspela u tome. Ni dan, danas ne znam zašto nisam uspela sa se uklopim.

Sada mi je svejedno. Ne moram negde da se uklapam " po svaku cenu".

Da li iskreno preispitujete svoje postupke ili uverenja?

Da. Jedino tako može da se vide eventualne greške, da se isprave i da se više ne pojavljuju.

Kako razlikujete neobično ponašanje od stvarnog psihološkog problema?

Trenutno ne mogu da se setim nijednog neobičnog ponašanja. I osobe koje se obično ponašaju mogu da imaju neke stvarne psihološke probleme.

Šta za vas znači biti „normalan“ — i da li se ta definicija menjala tokom života?

Normalne osobe su one koje se ponašaju u skladu sa pravilima određenog društva, određene kulture.

Definicija se menjala i menja, u zavisnosti od konteksta ( situacija, vreme, mesto ) kao što zavisi i od perspektive ( statistička, medicinska, socijalna i subjektivna ).

Da li misliš da ljudi i društvo prebrzo sude o onome što ne razumeju?

Ne znam, to zavisi od društva, mesta u kome se živi, kulture, običaja, mentaliteta.

 

[Mecenaa]

Ponekad se zapitam da li sam samo ja ili ovo postaje sve ludje napolju.

 

[Banovic Strahinja]

Ponekad se zapitam da li sam samo ja ili ovo postaje sve ludje napolju.

Neko nevreme?

 

[Banovic Strahinja]

Jedno vreme sam se maksimalno trudila da se uklopim u neko društvo blogera, ali nisam uspela u tome. Ni dan, danas ne znam zašto nisam uspela sa se uklopim.

Uglavnom svaka grupa ima neke svoje vrednosti, neke svoje standarde i pravila, nazvao bih to “mentalitet zatvorene grupe”, cesto ta pravila znaju biti nerazumljiva onima koji ne pripadaju ili nisu dugo vremena u grupi; ponekad te zatvorene grupe ne prihvataju osobe koji ne dele njihov nivo entuzijazma.

 

[Sekhem]

Jedan dio spoljašnjeg svijeta je tako kreiran da se određeni dio ljudi koji ima malo više inteligencije zapita, što to sa realnosti nije uredu? Zapravo mogućnost takvih osoba da donose određena rješenja na genijalne načine, donosi preispitivanje realnosti.

Uvjeti prirode na planeti zemlji govore o tome kako je njen ekološki sistem vrlo bogat i pruža veliko izobilje, a to je ujedno preslika univerzuma i Stvoritelja kao protkanog principima blagostanja dok sa druge strane vidimo sistem o kojem ljudi ovise koji je zasnovan na dužničkom robstvu stotine trilijuna platežnih jedinica u dugu. Pitanje je kome dugujemo i dali je taj sistem u potpunosti ljudskog porijekla i je li neophodno njegovo postojanje jer i onako ide prema kolapsu?

 

[Banovic Strahinja]

Jedan dio spoljašnjeg svijeta je tako kreiran da se određeni dio ljudi koji ima malo više inteligencije zapita, što to sa realnosti nije uredu? Zapravo mogućnost takvih osoba da donose određena rješenja na genijalne načine, donosi preispitivanje realnosti

Odlicno receno, pitanje je jedino da li na kreativnost treba gledati kao na dio inteligencije ili na posebnu vestinu, nisam siguran u vezi toga.

Uvjeti prirode na planeti zemlji govore o tome kako je njen ekološki sistem vrlo bogat i pruža veliko izobilje

Mislim da je “majka priroda” zapravo ambivalentna, a da razlicita stvorenja se snalaze kako znaju i umeju i kompleksnost medjusobnih odnosa je ono sto stvara ekoloski sistem, ljudi su se uspeli nametnuti kao dominantan faktor, i cini se da imaju najvise uticaja koje ima dosta negativnih posledica po druge vrste, na mnoge katastrofalne, a cesto su uticaji losi i po same ljude, i tu covecanstvo treba da uci, i da uci brzo.
I u medjuljudskim odnosima- mislim da je covecanstvo stvorilo kompleksne sisteme i generalno napreduje, ali i tu je jos dalek put.
A kljucno za napredak je upravo preispitivanje normi i pravila i razbijanje pogresnih socijalnih konstrukata.

 

[Sekhem]

Odlicno receno, pitanje je jedino da li na kreativnost treba gledati kao na dio inteligencije ili na posebnu vestinu, nisam siguran u vezi toga.

Mislim da je “majka priroda” zapravo ambivalentna, a da razlicita stvorenja se snalaze kako znaju i umeju i kompleksnost medjusobnih odnosa je ono sto stvara ekoloski sistem, ljudi su se uspeli nametnuti kao dominantan faktor, i cini se da imaju najvise uticaja koje ima dosta negativnih posledica po druge vrste, na mnoge katastrofalne, a cesto su uticaji losi i po same ljude, i tu covecanstvo treba da uci, i da uci brzo.
I u medjuljudskim odnosima- mislim da je covecanstvo stvorilo kompleksne sisteme i generalno napreduje, ali i tu je jos dalek put.
A kljucno za napredak je upravo preispitivanje normi i pravila i razbijanje pogresnih socijalnih konstrukata.

Početni Impuls Kreatora je da stvara konstrukt, Svijest je vrlo velika i složena konstrukcija na kojoj počiva nepojavni i pojavni svijet sam Kreator je centralni dio funkcioniranja Svijesti.

 

[Sekhem]

Kreacija je Rezidualni Ostatak (Oblik ispunjen sadržajom) samog Kreatora.

 

[Banovic Strahinja]

Početni Impuls Kreatora je da stvara konstrukt, Svijest je vrlo velika i složena konstrukcija na kojoj počiva nepojavni i pojavni svijet sam Kreator je centralni dio funkcioniranja Svijesti.

Nisam siguran da li dobro razumem, ali ovo mi lici na deo teorije- da smo mi svi deo jednoga?
Mada i ta teorija ima vise grana,
jedna je da sam “Kreator” salje sebe kroz razne oblike i na taj nacin uci o sebi, ili tako nekako i da je “ prosvetljenje” kada postanemo svesni povezanosti i da smo zapravo deo jedne svesti?

 

[Sekhem]

Nisam siguran da li dobro razumem, ali ovo mi lici na deo teorije- da smo mi svi deo jednoga?
Mada i ta teorija ima vise grana,
jedna je da sam “Kreator” salje sebe kroz razne oblike i na taj nacin uci o sebi, ili tako nekako i da je “ prosvetljenje” kada postanemo svesni povezanosti i da smo zapravo deo jedne svesti?

Naučnici su u ispitivanju ljudskog mozga otkrili da on funkcionira na ultra niskim frekvencijama što omogućava da jedan mozak širi misli 10000 km radijusa i na taj način se povezuje sa drugim mozgovima čineći mreže misli i informacija. Također međusobno utječemo jedni na druge na taj način te mreže su takozvani medium koji je vrlo usko povezan sa Stvaralačkom Inteligencijom.

 

[Sekhem]

Ljudski mozak posjeduje sposobnosti primanja impulsa koji sadrže informacije, njihova obrađivanja, stvaranja novih impulsa samim time informacije i odašiljanja dalje.

 

[king kong]

" ako mudrost leži u iskustvu, ko više zaslužuje da nosi ime mudraca: da li pametan,
koji se nešto iz stida, nešto iz plašljivosti ne prihvata ničega ili ludak,
koga ni od jedne namere ne odvraća ni stid (jer ga nema) ni opasnost (jer ne razmišlja)?

Mudrac se zagnjuruje u knjige starih pisaca, gde se nauči nekom preteranom cepidlačenju.

Ludak, naprotiv, ako se ne varam, baš stoga što neprestano učestvuje u svemu i ne haje za opasnost, stiče pravu mudrost.

To je dobro uočio i Homer, iako je bio slep, jer kaže: i lud se nauči u nevolji "

--------------


E. Roterdamski - Pohvala ludosti

 

[Banovic Strahinja]

Mudrac se zagnjuruje u knjige starih pisaca, gde se nauči nekom preteranom cepidlačenju.

Ne bih se slozio s ovom tvrdnjom, mudraca ima razlicite vrste, ne stice se mudrost samo citanjem knjiga, kao sto je receno i “ludak” moze postati mudrac, ali mogu i razlicite kategorije ljudi na razlicite nacine. od bastovana i majstora borilackih vestina, vojskovodja, filozofa i psihologa do “narodskog” mudraca kroz zivotno iskustvo itd…

 

[Sekhem]