Urote
Šaponjić-Sočanac, Nelt: Kriminalni dvojac sa kormilarom
Bog uvek ima 51 odsto
Kada bivši policajci dođu u kontakt sa prljavim kapitalom, onda mora da nastane neki lom. To i jeste slučaj sa vlasnicima Nelta koji umesto domaćih oligarha obavljaju prljave poslove
Milan Malenović
Biznismeni Nebojša Šaponjić i Ranko Sočanac nekada su bili kolege u policiji, a zatim su devedesetih zajahali povoljni talas privatizacije.
Svoju osnovnu kompaniju
Nelt Co. osnovali su 27. februara 1992. sa trgovinom kao glavnom delatnošću. Kao i većina drugih tajkuna koji nisu nosili gajbice, Šaponjić i Sočanac karijeru preduzetnika počinju švercom cigareta.
Zvanično, jedini vlasnik
Nelta je kompanija
Neregelia iz kiparskog grada Limasol. Po potrebi, međutim,
Neregelia se pojavljuje i kao grčka kompanija, što je bio slučaj kod predstavljanja vlasnika novootvorenog lanca trgovina na malo,
Corner shop.
Isto tako, majka
Neregelia ume da postane i ćerka svoje srpske ćerke,
Nelta. U Crnoj Gori, na primer, zastupnik
Nelta je -
Neregelia. Istoj ovoj zamršenoj mreži pripadaju i
Nelt BiH (nekadašnji
Orbitko) i
Nelt ST iz Makedonije.
Ko kome pije iz ruke
Kada je septembra 2007. bilo objavljeno da
Nelt želi da kupi udeo od 25 odsto u TV Avali, tadašnji većinski vlasnik ove televizije
Danko Đunić izjavio je: "Najbitnije mi je to što su ljudi iz
Nelta moji prijatelji...". I zaista, na neki čudnovat način su poslovi ovih tajkuna isprepletani sa interesima "velikog brata" privatizacije, kako zovu Đunića.
Pošto je o Đuniću dosta pisano, objavićemo samo najvažnije detalje iz njegove biografije.
Rođen je 1949. godine, nekada davno je počeo u JIK banci, ali se to nigde u zvaničnim biografijama ne pominje. U vreme bivše vlasti od 1997. do 1998. bio je potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. Najpoznatiji je kao prvi čovek revizorsko-konsultantske kuće
Dilojt, koja je bila privatizacioni savetnik u prodaji mnogih domaćih kompanija, a zajedno sa bivšim ministrom za privatizaciju
Aleksandrom Vlahovićem suvlasnik je i
Eki investmentsa, koji je kupio
Novi dom.
U vreme prodaje
Telekoma Italijanima, Đunić je bio u vladi
Mirka Marjanovića, mada se oko ovog posla više eksponirao jedan drugi ministar -
Milan Beko, inače Đunićev zemljak i kum. Kasnije je u Italiji izbio skandal oko provizija plaćenih tadašnjim vlastodršcima iz Srbije, ali se nikada do kraja nije razjasnilo ko je koliko para pokupio. Đunićev
Dilojt je početkom ovog veka prvo dao pozitivno mišljenje o radu najvećih srpskih banaka, a zatim se na nagovor
Mlađana Dinkića predomislio, pokupio novu masnu proviziju i dao negativno mišljenje, koje je poslužilo kao
motiv za gašenje tih banaka.
Da bi oprao svoju biografiju ukaljanu saradnjom sa
Miloševićem, Đunić preko
Dilojta daje i procenu železare
Sartid iz Smedereva, na osnovu koje su je Amerikanci kupili za bagatelnih 23 miliona dolara. U vezi sa
Imlekom Dilojt je smislio način dokapitalizacije. Navodno je tada Đunić američkim zastupnicima američkog investicionog fonda
Salford, zainteresovanim za kupovinu, rekao da je on
bog u Srbiji, a da mu ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović - pije iz ruke.
Alibi-učesnici
Šta je ko kome i iz čega pio, ne znamo, ali je Vlahović ubrzo postao Đunićev partner u
Eki investmentu, preduzeću koje će se proslaviti pljačkanjem srpskih kompanija u privatizaciji. Obojica bivših ministara su u ovo preduzeće uneli po 100.000 evra, dok je treći suvlasnik,
Dragan Lazarević, uložio 50.000 evra.
Od početka devedesetih Đunić je bio u upravi sportskog društva
Partizan, preko čijih je zavisnih preduzeća išlo obaranje cene
Energoprojekt Holdinga kako bi ga Đunić i bratija (opet se pominjao Milan Beko) jeftino preuzeli.
Jedna od najgorih privatizacija u kojoj su učestvovali Đunić i Vlahović desila se 2006. kada je država prodala 70 odsto vlasništva nad
Novim domom. U konzorcijumu koji je kupio
Novi dom na početku su bila četiri partnera, a na kraju je knjiga spala na tri slova:
Eki Investment Đunića i Vlahovića,
Nelt Šaponjić-Sočanca i
Ataše nekadašnjeg trgovca oružjem i uvoznikom motocikala
Nenada Šarenca. Četvrti član,
Simpo iz Vranja, figurisao je samo do kupovine i to da bi se prikazalo kako će novi vlasnici nastaviti sa primarnom delatnošću. U trenutku kada je trebalo predati obavezujuću ponudu i za to izdvojiti pare,
Dragan Simpo Tomić se povukao prepuštajući svojim novostečenim prijateljima sa žutog političkog spektra da odrade posao do kraja.
Trange-frange
Iako su u međuvremenu Đunić i Vlahović otkupili sve deonice
Novog doma, ono što se dešavalo u periodu trojnog vlasništva, ostaće pokazatelj šeme ponašanja kumova Šaponjića i Sočanca.
Pošto su sa partnerima za sitne pare kupili nekadašnjeg proizvođača i prodavca nameštaja, drugovi iz
Nelta su poverovali da mogu da gospodare celim srpskim tržištem, ili je Đunić sa lanca pustio svoje pse da zavedu red. Nešto od ta dva se sigurno desilo.
Novi dom je u to vreme još raspolagao razuđenom mrežom maloprodajnih objekata po celoj Srbiji. Ono što je preživelo prvi talas rasprodaje, koji su sproveli novi vlasnici kako bi odmah nadoknadili privatizacione izdatke, ponuđeno je hrvatskom tajkunu
Ivi Todoriću, vlasniku lanca prodavnica prehrambenih proizvoda
Idea.
Bez obzira na to što je
Idea već tada otvarala hipermarkete po Srbiji, postojala je ideja o stvaranja lanca supermarketa, odnosno manjih prodavnica u komšiluku. Todorićevi ljudi su u nekoliko navrata dolazili na pregovore sa svim novim vlasnicima
Novog doma, mada upućeni smatraju da su upravo Šaponjić i Sočanac bili najvatreniji zagovornici saradnje sa Hrvatima i da su njih dvojica bili glavni pregovarači. Na kraju je
Idea odustala od kupovine i prodajni objekti
Novog doma su ponuđeni srpskoj kompaniji
Delta, koja nije bila zainteresovana.
Glavni izvor prihoda
Nelta bio je u to vreme uvoz proizvoda poznatih svetskih marki. Tu spadaju
nestle,
milka,
vrigli (
orbit žvake),
Proktor&Gembl,
pampers pelene, deterdženti
ariel,
tajd i
bonuks, šamponi
hed and šolders i
panten, žileti
braun,
žilet... U to vreme prodaja ovih proizvoda, posebno
nestlea i
milke rapidno opada i rukovodstvo
Delta Maksija odlučuje da ih sa udarnih mesta u svojim maloprodajnim objektima premesti na manje vidljivije rafove.
Šaponjić i Sočanac, međutim, ovu poslovnu odluku dovode u vezu sa neuspelim pregovorima
Delte i
Nelta oko prodavnica
Novog doma i počinju pravi krstaški pohod na
Miroslava Miškovića. Verovatno poneti Đunićevom izjavom da je on bog, i vlasnici
Nelta u sebi vide božanstva kojima je dato da uređuju tržišne uslove u Srbiji, pa u kampanju protiv
Delte i njenog vlasnika uvode i samu Republičku skupštinu.
./.
(izmedju ostalog).
