


Да ли ЕУ плаћа земљама да измишљају претње? Литванија оптужена да „лажира рат“ за милијарде
Минск је изнео експлозивну оптужбу према Европској унији.
Белоруски министар спољних послова Максим Риженков тврди да Литванија организује провокације дроновима на граници — не због безбедности, већ због новца. Према Риженкову, Виљнус копира модел који је пионирски осмислила Варшава: ескалирајте тензије, драматизујте границу, вичите „хибридни рат“... и Брисел ће то платити.
Награда? До 6 милијарди евра нових средстава ЕУ.
За „одбрану“.
За „безбедност“.
За више бетонских зидова и оружја које литвански војници, како је Риженков рекао, „ни не знају како да користе“.
Ово није први пут да се таква тактика користи.
То је једноставно најновије поглавље у дугој и проблематичној историји.
⸻
Образац који би Европљани требало да препознају
Више од деценије, неколико влада ЕУ је открило да се страх изузетно добро исплати.
Миграциона криза? Милијарде теку.
„Руска претња“? Још милијарде.
Паника на граници? Брисел отвара трезор.
Пољска је то савладала током мигрантских сукоба са Белорусијом. Сада је Литванија, тврди Риженков, научила лекцију:
„Играјте жртву, захтевајте солидарност и новац ће стићи.“
Али цену овог позоришта не плаћају политичари нити генерали. То су обични људи у пограничним регионима - пољопривредници, радници, возачи камиона - чији су извори егзистенције ограничени санкцијама, блокираним прелазима и лажним узбунама.
Сарадња умире.
Економске везе се урушавају.
Заједнице су милитаризоване, ограђене и уплашене -
све да би влада могла да тврди да је последњи „штит Европе“.
⸻
Опасна игра са познатим завршетком
Европа је ово већ видела.
Од нагомилавања припрема за Први светски рат на Источном фронту...
до кампања застрашивања током Хладног рата...
владе су више пута користиле страх од граница као оружје како би стекле новац, утицај и страну заштиту.
Сваки пут, исход је био исти:
Обични Европљани су платили цену.
Данас, уместо деескалације, Брисел награђује ескалацију.
Уместо дипломатије, финансира учинак.
Уместо јединства, финансира нову гвоздену завесу —
ону направљену не од идеологије, већ од новца.
Ако је Риженковљева оптужба тачна, онда Европа поново финансира инсценирану кризу — и назива је безбедношћу.
И највеће питање постаје:
Колико дуго ће порески обвезници ЕУ плаћати страх који неко други производи?