Rat u Ukrajini (4)

Koliko će dugo trajati rat?

  • Još par nedelja

    glasova: 37 30,8%
  • Još nekoliko meseci

    glasova: 47 39,2%
  • Godinu dana+

    glasova: 13 10,8%
  • Dve godine+

    glasova: 4 3,3%
  • Nekoliko godina (3+)

    glasova: 19 15,8%

  • Ukupno glasova
    120
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
20. 3. 22. Национална гарда Харкова саопштила је детаље о заробљавању руског пилота који је оборен изнад града. Непријатељски авион је оборила Украјинска војска помоћу ПВО. Пилот је успео да се катапултира. За њим су неколико сати безуспешно трагале јединице Територијалне одбране и Национална гарда. Међутим, окупаторски пилот сам се одао – лансирао је лаку ракету у небо као знак својима. Тиме је потери дао траг, која је затим по упутствима локалних становника, успела да пронађе непријатеља у напуштеној кући у селу у близини Харкова. Пилот је био у цивилу и са секиром у руци.


Oвај је неки наш, секира је напе национално оружје.

Гени су гени.
 
Biden-Putin: hladna mržnja

Nakon što je Putin vlast u Kijevu prozvao bandom narkomana i neonacista, Zapad je posumnjao u njegovo mentalno zdravlje. Jasno je da se prvenstveno radilo o promišljenom opravdavanju neopravdivog – prolijevanja krvi i bratoubilačkog rata. Glede epiteta „narkomanska“ koji je Putin dao bandi, on najvjerojatnije proizlazi i iz osobne mržnje prema američkom predsjedniku, a koja nadilazi mržnju prema predsjedniku neprijateljske države. Radi se o aluziji na probleme s drogom Bidenova sina Huntera i na njegovu, nikad do kraja istraženu, povezanost s „ukrajinskom bandom“ optuženom za krađu prihoda od plina. Hladna mržnja se razvila prije 2014. i Majdana, tijekom njihova susreta 10. ožujka 2011. Tada je Joe Biden, u funkciji potpredsjednika SAD-a, službeno posjetio tadašnjeg ruskog premijera Vladimira Putina. Odlučio je svome sugovorniku dati lekciju iz demokracije, savjetovati mu da se ne kandidira za treći mandat kao predsjednik Rusije, jer to nije dobro ni za njega, niti za Rusiju. Nakon čega se između dvojice muškaraca razvio dijalog između gluhih. “Možete misliti da vi i ja imamo isti način razmišljanja jer imamo istu boju kože. Ali to nije slučaj”, odgovorio mu je ruski čelnik. “Gospodine premijeru, gledam vas ravno u oči i mislim da nemate dušu”, replicirao je Biden. “Vi i ja se razumijemo”, odvratio mu je Putin s ledenim smiješkom. Bideni danas, kad prepričava tu scenu, izražava zapanjenost. Vjerojatno jer se, prije Putina, ni jedan strani državnik nije usudio s njime razgovarati na ravnoj nozi.

Neonacizam i bojna Azov

Glede neonacista u ukrajinskoj vlasti, Zapad je s gnušanjem odbacio takve insinuacije, jer je ukrajinski predsjednik židovske vjere. Što ne objašnjava problem. Npr., najveće iznenađenje francuskih predsjedničkih izbora 2022. Je kandidatura poznatog esejista Érica Zemmoura, Francuza židovske vjere, koji je nedavno osnovao radikalno desnu stranku koju odlikuje nacionalizam zbog kojeg ga je lijevi i desni politički spektar okvalificirao nacistom, a od čega se i on branio pozivajući se na svoju vjersku pripadnost. Nacionalizam „ukrajinskog proljeća“ (Majdan) prvobitno je poslužilo kao instrument emancipacije Ukrajine od Rusije, poglavito ukrajinske buržoazije od one ruske. Međutim, s obzirom na bliske veze između ukrajinskih i američkih ekonomskih i političkih elita koje zajedno djeluju protiv onih ruskih, ubrzo se transformirao u agresivni nacionalizam. Taj nacionalizam nije samo instrument umanjivanja ruske moći u Ukrajini, nego je i američki instrument za provociranje Rusije. Nacisti su u Ukrajini, kao i drugdje u Europi, minorna, iako glasna i agresivna skupina. Međutim, dok su u ostatku Europe stavljeni na društvenu marginu i pod kontrolom, u Ukrajini su uključeni u vrh vlasti, što nije kompatibilno s demokratskim aspiracijama Zelenskog. Ne radi se samo o podizanju spomenika nacističkom kolaboratoru Stepanu Banderi, nego o uključivanju dviju nacističkih bojni u redovnu ukrajinsku vojsku. Prema Masha-i Cerovic, predavačici na EHESS-u i članici Centra za proučavanje ruskog, kavkaskog i srednjoeuropskog svijeta (Cercec), pukovnija Azov je paravojna skupina koja je dobila ime po Azovskom moru koje oplakuje Ukrajinu, Rusiju i Krim – koji je pripojen Moskvi 2014. U početku je to bila bojna sastavljena od dragovoljaca, Ukrajinaca i stranaca, koja je odigrala ključnu ulogu u oslobađanju Mariupolja, u proljeće 2014., kada se taj veliki grad Donbasa zatekao u rukama proruskih separatista. Bataljun je u studenom iste godine stekao status pukovnije, a odlukom Ministarstva unutarnjih poslova integriran je u Nacionalnu gardu Ukrajine i otad je dio institucionaliziranih ukrajinskih snaga. Povijesna jezgra puka Azov povezuje se s radikalnom neonacističkom ekstremnom desnicom koja brani teze o “bijeloj rasi”. Osnivač te oružane skupine, Andriy Biletsky, bio je zastupnik u ukrajinskom parlamentu između 2014. i 2019. Godine 2007. – tada kao član ultranacionalističke paravojne organizacije Patriots of Ukraine, objavio je tekst pod naslovom “Ukrajinski rasni socijalni nacionalizam”. Bojna se na frontu koristi nacističkim obilježjima: simbolom Trećeg Reicha, ezoteričnim simbolom “Crnog Sunca”, ili obrnutog “Vučjeg anđela”, simbola 2. SS Panzer divizije “Das Reich”. Smatra se da je, prije ruske „specijalne operacije u Ukrajini“, brojila oko 4000 pripadnika. Međutim njezin se broj uvišestručio nakon ruske invazije, priljevom ultranacionalista iz cijelog svijeta.

Upravo se u Mariupolju vode najkrvavije bitke. Do javnosti dopiru samo slike nevinih žrtava tog sumanutog rata između „ustaša“ i „partizana“. Jer u Ukrajini, kao u Hrvatskoj, Drugi svjetski rat još nije završio.

Ruska ksenofobija, trenutno stanje na zapadu, a to i podržavaju naši poltroni, mislim stvarno, plijeniti imovinu ljudi samo zato jer su Rusi. Sramota. Znači čovjek je uspješan, bogat, ma može biti i potencijalni svetac, ali samo zato jer je Rus mu se treba sve oduzeti, staviti ga na stup srama, i zabraniti mu izlazak iz zemlje. Toliko o demokratskom zapadu i njihovom “zapadnim ” vrijednostima. Bljak.

Nakon što su zapadni luđaci ozbiljno naštetili karijeri Novaka Đokovića, i nakon skoro 7 godina uspjeli ga ukloniti sa pozicije broj 1 na ATP ljestvici, zbog njegovih stavova o zdravlju, sad se okomljuju na novog broja 1 – Danila Medvedeva, i to samo zato – jer je Rus.​

Britanska vlada želi da se Daniil Medvedev javno odrekne Putina kako bi izbjegao zabranu Wimbledona. Osim toga, svi ruski igrači koji participiraju u profesionalnom tenisu moraju igrati bez zastave, kao „neutralni“ igrači, čime su se praktično morali odreći svoje zemlje. Ali zapadnim woke luđacima ni to nije dovoljno. Jer na „demokratskom“ zapadu sloboda razmišljanja nije dozvoljena. Ne smijete biti anti-vax ili pro-rus. Morate biti kako režim zapovjeda, a to je pro-vax i anti-rus. Bilo kakvo odstupanje od dogme, strogo se kažnjava.

Prvi tenisač svijeta, Rus Daniil Medvedev, još nije javno osudio ruskog predsjednika Vladimira Putina u vezi s invazijom na Ukrajinu. Nakon ruske invazije koja je započela krajem veljače, Medvedev je govorio na Mexican Openu rekavši da želi “promicati mir”. Međutim, to nije bilo dovoljno i nije se smatralo zauzimanjem stava protiv Putinovih postupaka.

Medvedevov stav (ili ne-stav) pojavio se u raspravi ovog tjedna u britanskom parlamentu u vezi s njegovom mogućnošću igranja u Wimbledonu ovog ljeta. Britanski ministar sporta Nigel Huddleston rekao je da će Medvedev morati izraziti da ne podržava Putina kako bi igrao na glavnom turniru Ujedinjenog Kraljevstva.

“Apsolutno nikome ne smije biti dopušteno ili omogućeno da vijori zastavu Rusije”, rekao je Huddleston. “Trebamo neka potencijalna jamstva da oni nisu pristaše Putina i razmatramo koji nam zahtjevi mogu biti potrebni da pokušamo dobiti neka jamstva u tom smislu.”
Od srijede poslijepodne nije donesena nikakva odluka u vezi s Medvedevom i Wimbledonom.

Čelnik WTA-e Steve Simon također je govorio o situaciji, rekavši da ne želi da igračima bude zabranjen pristup turnirima zbog njihove pripadnosti zemljama ili političkih uvjerenja.

“Čvrsto osjećam da ovi pojedinačni sportaši ne bi trebali biti ti koji su kažnjeni odlukama autoritarnog vodstva koje očito čini užasne, prijekorne stvari”, rekao je Simon.

Niti jedan ruski ili bjeloruski igrač nije kažnjen na ATP ili WTA turnirima. Međutim, igrači iz tih zemalja smatraju se neutralnim sportašima dok se natječu u natjecanjima otkako su međunarodna upravljačka tijela tenisa osudila invaziju Rusije i Bjelorusije. Osim toga, Rusiji i Bjelorusiji nije dopušteno igrati u timskim natjecanjima kao što su Davis Cup i Billie Jean King Cup.
 
Stanovnici Donbasa: Rusi tjeraju civile na bojište. Prijete da će ih ubiti ako odbiju

RUSKE trupe u regiji Donbas muškarce bez dana vojne obuke šalju na prvu crtu bojišnice. Jedna stanovnica Donbasa po imenu Anastasia, čijeg su muža također prisilno regrutirali, rekla je da su civili iz Donbasa prisiljeni služiti na položajima na prvoj crti bojišnice, a ruske snage prijete da će ih ubiti ako to ne učine, piše Kyiv Independent.

"Ti ljudi nikada nisu držali pušku u rukama", kazao je za Kyiv Independent 24-godišnji stanovnik Hrestivka Oleksii (24). Nitko od njih nije prije služio vojsku, kaže.

Sam Oleksij je uspio izbjeći mobilizaciju. Kad je kampanja počela, bio je u Vinici, regionalnoj prijestolnici u središnjoj Ukrajini. Tamo je došao polagati ispite. Sveučilište se preselilo iz Donjecka nakon što ga je Rusija okupirala 2014. godine.

Njegove bivše kolege iz rudnika ugljena Komsomolets Donbasu, međutim, dočekala je drugačija sudbina. Oleksij kaže da su ih oteli militanti koje podržava Rusija izravno s njihovih radnih mjesta i da su raspoređeni na južni front u Mariupolju, gradu u Donjeckoj oblasti u kojem se događaju neke od najtežih borbi.

"Hodaju okolo, kucaju na vrata, traže muškarce"
Jedini Oleksijev prijatelj, kako kaže, koji još nije prisilno regrutiran u rusku vojsku je 27-godišnji Serhij. Rudnik ugljena Komsomolets Donbasu naveo ga je kao "osnovnog radnika" i omogućio mu izuzeće od mobilizacije. Izuzeće istječe u travnju.

U razgovoru s Oleksijem, Serhij je potvrdio da su mnogi njegovi suradnici iz rudnika, civili bez prethodnog vojnog iskustva, bili prisilno mobilizirani u rusku vojsku, a većina njih sudjeluje u borbama u Ukrajini uz ruske trupe.

Ivan, 25-godišnji rudar, dva tjedna se skriva u kući u strahu od ruske vojske, piše Kyiv Independent. Kaže da militanti svugdje zaustavljaju muškarce i traže ih iskaznicu. Ako muškarac nema osobnu iskaznicu, militanti ga odvode u "policijsku postaju" na identifikaciju i nakon toga šalju na mobilizacijsko mjesto.

"Hodaju okolo, kucaju na vrata, traže muškarce", ispričao je Ivan.

Стигли ослободиоци
Ne seri.
:hahaha:
 
cq5dam.thumbnail.cropped.750.422.jpeg

Taj tvoj NWO Papa JEZUITA je inicijator krvoprolica u Ukrajini !!!
2013. izabran (pored zivog Pape...) -> i odmah je krenuo Majdan u Ukrajini...

BTW
Taj njegov krst na okovratniku...gde ga jos vidjamo ovih dana:

16475951540651.png
 

Рајфајзен банка неће из Русије – могу ли се други одупрети притиску Запада

22:07 19.03.2022

Мира Канкараш Тркља

Највећи број иностраних компанија које још нису отишле из Русије, упркос санкцијама Запада Русији због војне операције у Украјини, највероватније ће ту и остати, сматра консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија. Одлуку о останку јавно је обелоданила Рајфајзен банка.


На став о томе хоће ли дефинитивно напустити Русију сигурно би утицала и евентуална одлука да се на 10 година забрани рад страним компанијама које су напустиле Русију и не врате се до 1. маја. Такав предлог је управо изнесен пред руском Думом и прослеђен Министарству за економски развој.

Рајфајзен банка Русија наставља рад​

Само дан пре тога огласила се Рајфајзен банка Русија саопштивши да намерава да настави са пословањем каква год била одлука аустријске банкарске групе Рајафајзен Банк Интернешенал (РБИ) о њеном учешћу у капиталу подружнице у Русији. Та подружница једна је од највећих у оквиру РБИ и у Русији послује од 1996. године. Дeсети је највећи кредитор по обиму активе међу руским кредитним организацијама.
У хистеричној антируској реторици Запада чије санкције нису поштеделе ни највеће мртве руске писце и композиторе, супротстављању санкцијама до сада готово да није било места иако је оцењено да су оне двосекли мач који ће коштати и оне који су их увели. Да ли су ипак сви спремни да плате њихову високу цену, каква посебно чека европске компаније?
Само у Москви, по речима њеног градоначелника Сергеја Собјанина, има их доста – неколико хиљада, од којих је 300 јуче најавило да ће обуставити рад.


Бушатлија верује да има још страних банака које ће проценити да због свог пословања не могу да напусте тај терен. Сбербанка је, како подсећа, 51 посто у власништву руске државе, остало је приватни капитал у коме је заступљен и амерички. Ако се повуку из банке нормално да ће им Русија то национализовати уз њихову огромну штету, оцена је Бушатлије.

Већина оних који још нису отишли ће остати​

Организација за заштиту права потрошача „Јавна потрошачка иницијатива” послала је раније Генералном тужилаштву и влади списак предузећа која би убудуће могла да буду национализована на коме је 60 организација које су најавиле обустављање пословања у Русији. Међу њима су Фолксваген, Епл, ИКЕА, Мајкрософт, ИБМ, Шел, Мекдоналдс, Порше, Тојота, Х&М...

„Верујем да ће комапније које нису до сада отишле из Русије, у великом броју остати, а оне које су је напустиле не могу у том кратком року, до 1. маја, да се врате. Неки ће можда и моћи, али свакако то може да буде један преломни моменат уколико Руси донесу тај закон. Онда ће они који су у иностраним компанијама одговорни својим акционарима почети мало озбиљније да размишљају“, каже он за Спутњик.
То су, како напомиње, велика предузећа којима неко упарвља и за то одговарају великом броју акционара којим треба да оправдају потез због кога ће изгубити велике паре. То би, сматра он, требало да релативизује ставове ервопских држава које највише сарађују са Русијом, пре свега Немачка и Аустрија.
„Нормално је да Рајфајзен не напушта Русију зато што има велики интерес, зато што највећи део промета са немачком индустријом иде преко њих. Они имају доста пласираних пара у руску економију корз кредите тако да би свако затезање у односу на стране инвеститоре у Русији јако погодило ту банку. И нормално је да су они бити први који ће рећи - не можемо да изађемо“, истиче наш саговорник.


Одлазак не значи и престанак фирми са радом

Он објашњава и зашто је скептичан да би оне компаније које су већ напустиле Русију до 1. маја могле да се врате како не би ризиковале деценијску немогућност пословања на руском тржишту.
„Када се покидају ти производни ланци између Русије и Европе њих није лако поново саставити, а ја нисам сигуран да онај ко је данас прекинуо односе, изашао из предузећа и вратио се у Немачку, може и технички да се врати за месец и по, два месеца. То није једноставно, има доста неразрешених проблема који настану када неко преко ноћи напусти један пројекат“, каже наш саговорник.
Истиче, међутим, да те фирме тиме неће престати да раде. Оне ће просто постати руске и производ који буду изабцивали биће руски и тако ће се и звати.
Он подсећа да јапанска аутоиндустрија и добар део јужнокорејске нису престали да раде у Русији.
Лако је рећи ајмо да их санкионишемо, али када треба одредити како на којим секторима то учинити, онда се дође до озбиљних проблема, каже наш саговорник. Али Американци не сагледавају туђе проблеме, него само своје, па чак ни њих не сагледавају како треба, напомиње овај консултант. Он подсећа да су САД санкционисале Кину да би смањиле трговински дефицит који имају са њом, па су након годину дана имали дупло већи дефицит, а да Кина њима још није узвратила својим мерама.

Освешћивање Европе​

Бушатлија сматра да ће државе које имају јако политичко вођство и овога пута успети да наметну своје потребе изнад америчких.
Он подсећа да се када је Немачка 2014. због Крима увела санкције Русији одмах побунила ауто-индустрија. После тога се ућутало и практично је нађен начин да све остане онако како јесте без обзира шта су Американци рекли.
„Мислим да на неки начин има и неког позитивног дејства од целог тог притиска Америке на Европу. То ће, можда освестити један део европских држава да бране своје интересе, као што то чине Мађари који имају владу која се једино обраћа свом интересу и Аустријанци који имају добре односе са Русима и траже начин како да не прихвате све санкције које им се намећу“, истиче наш саговорник.
Он је уверен да ће доћи до озбиљног раслојавања, јер је већ дошло не само у друштвима унутар европских држава, него и у односу држава према ЕУ.

Темељна промена света​

Свет се из темеља мења, али Европа као да то уопште не види и ради у корист своје штете, каже Бушатлија. Запад ову ситуацију приказује као зли Руси на једној страни, а читав свет на другој, што просто није истина, додаје он.

Чињеница је да Русија иза себе има далеко више људи него Америка, што се не види лако. Захтеви Американаца пренети су на ЕУ и на њихове сателите- Британију, Канаду, Јапан и Аустралију и ту се, каже, прича завршава, а то је мање од милијарду људи. Са друге стране је више од шест милијарди и државе које су моћне светске привреде које нису спремне да санкционишу Русију и да ремете своје интересе, напомиње наш саговорник.
Већ је видно да ће Европа и њене компаније бити подједнако погођене санкцијама које је увела Русији и Европа не може на другом месту да надомести то што изгуби у Русији, уверен је саговорник Спутњика.
„Нормално је да ће Русија имати период од неколико година тешког прилагођавања као што се прилагођавате и на било какву индустријску и технолошку промену. А Русија је показала да се лакше прилагођава него било која економија, европска или америчка“, оценио је саговорник Спутњика.
 
Руси нису НАТО, крстарећих имају мало, почели да користе и Кинжале од 15 милиона долара за нека складишта. Ходају на зубном месу.


Хахахаха


A cime su unistili Javorov NATO bazu i ovu kasarnu u Nikolajevu?

Sto se mene tice ako su i prskalicama...alal im vera...

U dva napada 300-400 bojovnika izbacili iz stroja...+ ranjeni...

...
 

Рајфајзен банка неће из Русије – могу ли се други одупрети притиску Запада

22:07 19.03.2022

Мира Канкараш Тркља

Највећи број иностраних компанија које још нису отишле из Русије, упркос санкцијама Запада Русији због војне операције у Украјини, највероватније ће ту и остати, сматра консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија. Одлуку о останку јавно је обелоданила Рајфајзен банка.


На став о томе хоће ли дефинитивно напустити Русију сигурно би утицала и евентуална одлука да се на 10 година забрани рад страним компанијама које су напустиле Русију и не врате се до 1. маја. Такав предлог је управо изнесен пред руском Думом и прослеђен Министарству за економски развој.

Рајфајзен банка Русија наставља рад​

Само дан пре тога огласила се Рајфајзен банка Русија саопштивши да намерава да настави са пословањем каква год била одлука аустријске банкарске групе Рајафајзен Банк Интернешенал (РБИ) о њеном учешћу у капиталу подружнице у Русији. Та подружница једна је од највећих у оквиру РБИ и у Русији послује од 1996. године. Дeсети је највећи кредитор по обиму активе међу руским кредитним организацијама.
У хистеричној антируској реторици Запада чије санкције нису поштеделе ни највеће мртве руске писце и композиторе, супротстављању санкцијама до сада готово да није било места иако је оцењено да су оне двосекли мач који ће коштати и оне који су их увели. Да ли су ипак сви спремни да плате њихову високу цену, каква посебно чека европске компаније?
Само у Москви, по речима њеног градоначелника Сергеја Собјанина, има их доста – неколико хиљада, од којих је 300 јуче најавило да ће обуставити рад.


Бушатлија верује да има још страних банака које ће проценити да због свог пословања не могу да напусте тај терен. Сбербанка је, како подсећа, 51 посто у власништву руске државе, остало је приватни капитал у коме је заступљен и амерички. Ако се повуку из банке нормално да ће им Русија то национализовати уз њихову огромну штету, оцена је Бушатлије.

Већина оних који још нису отишли ће остати​

Организација за заштиту права потрошача „Јавна потрошачка иницијатива” послала је раније Генералном тужилаштву и влади списак предузећа која би убудуће могла да буду национализована на коме је 60 организација које су најавиле обустављање пословања у Русији. Међу њима су Фолксваген, Епл, ИКЕА, Мајкрософт, ИБМ, Шел, Мекдоналдс, Порше, Тојота, Х&М...

„Верујем да ће комапније које нису до сада отишле из Русије, у великом броју остати, а оне које су је напустиле не могу у том кратком року, до 1. маја, да се врате. Неки ће можда и моћи, али свакако то може да буде један преломни моменат уколико Руси донесу тај закон. Онда ће они који су у иностраним компанијама одговорни својим акционарима почети мало озбиљније да размишљају“, каже он за Спутњик.
То су, како напомиње, велика предузећа којима неко упарвља и за то одговарају великом броју акционара којим треба да оправдају потез због кога ће изгубити велике паре. То би, сматра он, требало да релативизује ставове ервопских држава које највише сарађују са Русијом, пре свега Немачка и Аустрија.
„Нормално је да Рајфајзен не напушта Русију зато што има велики интерес, зато што највећи део промета са немачком индустријом иде преко њих. Они имају доста пласираних пара у руску економију корз кредите тако да би свако затезање у односу на стране инвеститоре у Русији јако погодило ту банку. И нормално је да су они бити први који ће рећи - не можемо да изађемо“, истиче наш саговорник.


Одлазак не значи и престанак фирми са радом

Он објашњава и зашто је скептичан да би оне компаније које су већ напустиле Русију до 1. маја могле да се врате како не би ризиковале деценијску немогућност пословања на руском тржишту.
„Када се покидају ти производни ланци између Русије и Европе њих није лако поново саставити, а ја нисам сигуран да онај ко је данас прекинуо односе, изашао из предузећа и вратио се у Немачку, може и технички да се врати за месец и по, два месеца. То није једноставно, има доста неразрешених проблема који настану када неко преко ноћи напусти један пројекат“, каже наш саговорник.
Истиче, међутим, да те фирме тиме неће престати да раде. Оне ће просто постати руске и производ који буду изабцивали биће руски и тако ће се и звати.
Он подсећа да јапанска аутоиндустрија и добар део јужнокорејске нису престали да раде у Русији.
Лако је рећи ајмо да их санкионишемо, али када треба одредити како на којим секторима то учинити, онда се дође до озбиљних проблема, каже наш саговорник. Али Американци не сагледавају туђе проблеме, него само своје, па чак ни њих не сагледавају како треба, напомиње овај консултант. Он подсећа да су САД санкционисале Кину да би смањиле трговински дефицит који имају са њом, па су након годину дана имали дупло већи дефицит, а да Кина њима још није узвратила својим мерама.

Освешћивање Европе​

Бушатлија сматра да ће државе које имају јако политичко вођство и овога пута успети да наметну своје потребе изнад америчких.
Он подсећа да се када је Немачка 2014. због Крима увела санкције Русији одмах побунила ауто-индустрија. После тога се ућутало и практично је нађен начин да све остане онако како јесте без обзира шта су Американци рекли.
„Мислим да на неки начин има и неког позитивног дејства од целог тог притиска Америке на Европу. То ће, можда освестити један део европских држава да бране своје интересе, као што то чине Мађари који имају владу која се једино обраћа свом интересу и Аустријанци који имају добре односе са Русима и траже начин како да не прихвате све санкције које им се намећу“, истиче наш саговорник.
Он је уверен да ће доћи до озбиљног раслојавања, јер је већ дошло не само у друштвима унутар европских држава, него и у односу држава према ЕУ.

Темељна промена света​

Свет се из темеља мења, али Европа као да то уопште не види и ради у корист своје штете, каже Бушатлија. Запад ову ситуацију приказује као зли Руси на једној страни, а читав свет на другој, што просто није истина, додаје он.

Чињеница је да Русија иза себе има далеко више људи него Америка, што се не види лако. Захтеви Американаца пренети су на ЕУ и на њихове сателите- Британију, Канаду, Јапан и Аустралију и ту се, каже, прича завршава, а то је мање од милијарду људи. Са друге стране је више од шест милијарди и државе које су моћне светске привреде које нису спремне да санкционишу Русију и да ремете своје интересе, напомиње наш саговорник.
Већ је видно да ће Европа и њене компаније бити подједнако погођене санкцијама које је увела Русији и Европа не може на другом месту да надомести то што изгуби у Русији, уверен је саговорник Спутњика.
„Нормално је да ће Русија имати период од неколико година тешког прилагођавања као што се прилагођавате и на било какву индустријску и технолошку промену. А Русија је показала да се лакше прилагођава него било која економија, европска или америчка“, оценио је саговорник Спутњика.
nije lako kao onom koji čitav život ima profit kao mjerilo svega da se zbog tkz. loših rusa odrekne istog...
 
Stanovnici Donbasa: Rusi tjeraju civile na bojište. Prijete da će ih ubiti ako odbiju

RUSKE trupe u regiji Donbas muškarce bez dana vojne obuke šalju na prvu crtu bojišnice. Jedna stanovnica Donbasa po imenu Anastasia, čijeg su muža također prisilno regrutirali, rekla je da su civili iz Donbasa prisiljeni služiti na položajima na prvoj crti bojišnice, a ruske snage prijete da će ih ubiti ako to ne učine, piše Kyiv Independent.

"Ti ljudi nikada nisu držali pušku u rukama", kazao je za Kyiv Independent 24-godišnji stanovnik Hrestivka Oleksii (24). Nitko od njih nije prije služio vojsku, kaže.

Sam Oleksij je uspio izbjeći mobilizaciju. Kad je kampanja počela, bio je u Vinici, regionalnoj prijestolnici u središnjoj Ukrajini. Tamo je došao polagati ispite. Sveučilište se preselilo iz Donjecka nakon što ga je Rusija okupirala 2014. godine.

Njegove bivše kolege iz rudnika ugljena Komsomolets Donbasu, međutim, dočekala je drugačija sudbina. Oleksij kaže da su ih oteli militanti koje podržava Rusija izravno s njihovih radnih mjesta i da su raspoređeni na južni front u Mariupolju, gradu u Donjeckoj oblasti u kojem se događaju neke od najtežih borbi.

"Hodaju okolo, kucaju na vrata, traže muškarce"
Jedini Oleksijev prijatelj, kako kaže, koji još nije prisilno regrutiran u rusku vojsku je 27-godišnji Serhij. Rudnik ugljena Komsomolets Donbasu naveo ga je kao "osnovnog radnika" i omogućio mu izuzeće od mobilizacije. Izuzeće istječe u travnju.

U razgovoru s Oleksijem, Serhij je potvrdio da su mnogi njegovi suradnici iz rudnika, civili bez prethodnog vojnog iskustva, bili prisilno mobilizirani u rusku vojsku, a većina njih sudjeluje u borbama u Ukrajini uz ruske trupe.

Ivan, 25-godišnji rudar, dva tjedna se skriva u kući u strahu od ruske vojske, piše Kyiv Independent. Kaže da militanti svugdje zaustavljaju muškarce i traže ih iskaznicu. Ako muškarac nema osobnu iskaznicu, militanti ga odvode u "policijsku postaju" na identifikaciju i nakon toga šalju na mobilizacijsko mjesto.

"Hodaju okolo, kucaju na vrata, traže muškarce", ispričao je Ivan.

Стигли ослободиоци


A od 40 miliona Ukrajinaca, NATO spao na tebe i Fahrudina u Lvovu...
Dakle Ukrajincima (sem nacista iz Lvova) se ocigledno ne ratuje protivu Rusa...
Jer da im se ratuje od 40 miliona bi mobilisali bar milion i zavrsili sa 100 000 Rusa na vezbi...

Ali ocigledno je NATO balon od sapunice pukao i pokazala se sva istina...
Ti i Fahrudin iz Avganistana na braniku Lvova...
Tuzna prica...


...
 
I zvuk deluje studijski, u odnosu na toliki otvoreni prostor trebalo bi da se 'rasipa', i jos recimo, Glumac ti King prebrzo ulazi u kadar ispred kamere jer ne postoji sinhronizacija izmedju tolikog prostora na slici trga i realnim uslovima prostora u studiju.

E zato i imas Oskar i za montazu i scenografiju i zvuk, nije tako lako studijsku sliku i zvuk sinhronizovati tako da to izgleda prirodno i kao u realnosti i kao da nije snimljeno u studiju.

Aliens 2

Pogledaj od 1.24,30 kada pada letelica i kako izgleda studijska scena i taj tkz.zeleni ekran, e to ti je ovde i sa Glumcem.


Zelenski znaci vec formirao vladu u egzilu...sto bi rekli Sirijsku Opservatoriju za ljuCka prava sa sedistem u Londonu...:lol:


...

ovo kao da je snimak iz Simanovaca iz Pinkovog studija :D


Nije nemoguce da je Zelenski izbegao kod kolege šmrkača Pink Zelenskog Mitrovića...


...
 
Stanovnici Donbasa: Rusi tjeraju civile na bojište. Prijete da će ih ubiti ako odbiju

RUSKE trupe u regiji Donbas muškarce bez dana vojne obuke šalju na prvu crtu bojišnice. Jedna stanovnica Donbasa po imenu Anastasia, čijeg su muža također prisilno regrutirali, rekla je da su civili iz Donbasa prisiljeni služiti na položajima na prvoj crti bojišnice, a ruske snage prijete da će ih ubiti ako to ne učine, piše Kyiv Independent.

"Ti ljudi nikada nisu držali pušku u rukama", kazao je za Kyiv Independent 24-godišnji stanovnik Hrestivka Oleksii (24). Nitko od njih nije prije služio vojsku, kaže.

Sam Oleksij je uspio izbjeći mobilizaciju. Kad je kampanja počela, bio je u Vinici, regionalnoj prijestolnici u središnjoj Ukrajini. Tamo je došao polagati ispite. Sveučilište se preselilo iz Donjecka nakon što ga je Rusija okupirala 2014. godine.

Njegove bivše kolege iz rudnika ugljena Komsomolets Donbasu, međutim, dočekala je drugačija sudbina. Oleksij kaže da su ih oteli militanti koje podržava Rusija izravno s njihovih radnih mjesta i da su raspoređeni na južni front u Mariupolju, gradu u Donjeckoj oblasti u kojem se događaju neke od najtežih borbi.

"Hodaju okolo, kucaju na vrata, traže muškarce"
Jedini Oleksijev prijatelj, kako kaže, koji još nije prisilno regrutiran u rusku vojsku je 27-godišnji Serhij. Rudnik ugljena Komsomolets Donbasu naveo ga je kao "osnovnog radnika" i omogućio mu izuzeće od mobilizacije. Izuzeće istječe u travnju.

U razgovoru s Oleksijem, Serhij je potvrdio da su mnogi njegovi suradnici iz rudnika, civili bez prethodnog vojnog iskustva, bili prisilno mobilizirani u rusku vojsku, a većina njih sudjeluje u borbama u Ukrajini uz ruske trupe.

Ivan, 25-godišnji rudar, dva tjedna se skriva u kući u strahu od ruske vojske, piše Kyiv Independent. Kaže da militanti svugdje zaustavljaju muškarce i traže ih iskaznicu. Ako muškarac nema osobnu iskaznicu, militanti ga odvode u "policijsku postaju" na identifikaciju i nakon toga šalju na mobilizacijsko mjesto.

"Hodaju okolo, kucaju na vrata, traže muškarce", ispričao je Ivan.

Стигли ослободиоци
Ајде искрено, чиме храниш ту твоју болесну мржњу према Русима па упорно качиш невиђене бесмислице?
То што си ти у стању да надробиш ни цењени длугомир не би смислио.
 
Ајде искрено, чиме храниш ту твоју болесну мржњу према Русима па упорно качиш невиђене бесмислице?
То што си ти у стању да надробиш ни цењени длугомир не би смислио.
Колега а што уопште се обазиреш на тролове.Немају они толико мржњу колико су на задатку минирања истине на овој теми. Ток теме је толико брз да ми је луксус још се и обазирати на њихове неистине .Једноставно отиђи на њихово име и кликни дугме "игноришите". Тако сам урадио на много њих и све је лепше. Не губи време на њих правдајући се.
 
С једне стране, постоје информације да се Минск спрема да ступи у непријатељства, белоруске дипломате су данас напустиле територију Украјине, а током целог дана је забележено кретање технике из Дрогичина у правцу Бреста, као и између градови Иваново и Дрогичин – насеља на граници у Западној Украјини. Белоруска опрема је означена црвеним квадратом. Такође у овом правцу виђене су руске колоне са већ познатом ознаком „В“.

С друге стране, секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Данилов рекао је данас да ће прва серија помоћи у виду наоружања из Сједињених Држава, коју је Бајден најавио пре неколико дана, стићи у блиској будућности. И управо сада, на аеродром Жешов (Пољска) слеће необележени транспортни авион АН-124-100, а слетање прати и Сикорски УХ-60М Блацкхавк америчког ратног ваздухопловства. Можда је то управо товар који је Данилов раније пријавио.

Вероватно, ако Белорусија заиста ступи у непријатељства, онда ће њене оружане снаге покушати да пресеку западну границу Украјине и паралишу логистику наоружања са Запада у Украјину
Пристисак на Украјину, игрице, а можда и најава акције. У сваком случају, нова брига за укре јер се морају организовати и на том правцу, а хравстких враговољаца нема у довољном броју. :maramica:
 
Пристисак на Украјину, игрице, а можда и најава акције. У сваком случају, нова брига за укре јер се морају организовати и на том правцу, а хравстких враговољаца нема у довољном броју. :maramica:
pobio ih bacuska

Ајде искрено, чиме храниш ту твоју болесну мржњу према Русима па упорно качиш невиђене бесмислице?
То што си ти у стању да надробиш ни цењени длугомир не би смислио.
naso si muslimana da pitas zasto mrzi ruse?
 
pobio ih bacuska


naso si muslimana da pitas zasto mrzi ruse?
bosanski muslimani imaju razloga da mrze ruse;valja znati da su se oni u vojsci osmanskog carstva borili od moldavije do grčke protiv rusa za svoje privilegije i izgubili...gubitak imovine i utjecaja i begovanja oni rusima nikada neće zaboraviti za razliku od bugara i rumunja koji su izgubili zahvalnost rusima za svoju slobodu od turskog jarma..
 
ББЦ позивајући се на британске обавештајне изворе свакодневно тврди да Руси губе на свим фронтовима, да немају уопште премоћ у ваздуху, и да су им губици у људству и техници стравични.
Док Украјинци немају практично никаквих губитака и успешно врше контраофанзиву на свим фронтовима (дижући иза себе мостове у ваздух)
Све то сваки дан преносе усташки медији.
Остаје нам само да се надамо да Украјинци скупа са британским плаћеницима и усташама из Мариупоља неће тако брзо освојити Москву.
Британски плаћеници и усташки драговољци у Мариупољу?? Oh wait...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top