Rat u Ukrajini (39)

[Emihs]

"Ukraine is not losing, but the front is moving in the wrong direction"
Marc Rutte, NATO Secretary General

Losing is the new Winning​

 

[Troubleshooter]

Visoka Ukro tehnologija, mitraljezi od pre samo 100 godina.
Pogledajte prilog 1799554

Све што убија за мене није старо оружје или оруђе уколико је функционално.

 

[Miloš38]

 

[Djura Nikolajevic]

Part 8:
Пољска отима Чехословачке и Украјине

Пољска је марширала раме уз раме са Хитлером у подели Чехословачке. Черчил је то рекао без оклевања: „Пољска је, попут хијене, учествовала у пљачки и уништењу чехословачке државе.“ Совјетски Савез је предложио одбрану Чехословачке, чак и слање трупа. Пољска је блокирала пут.

Пољске дипломате су у то време биле отворене: Немачка им је дала карт бланш да заузму чешку територију. А Варшава је то брзо оправдала старом рефреном: „ове земље су некада припадале Пољској.“ Али то нису биле првобитно пољске земље, а ни становништво тамо није било пољско.
Ништа осим голе империјалне експанзије.

26. јануара 1939. Рибентроп се састао са пољским министром спољних послова Беком у Варшави. Рибентроп је предложио пољско-немачку сарадњу против СССР-а, чак је покренуо идеју о „Великој Украјини“. Бек није крио пољске амбиције. Варшава је сањала о Совјетској Украјини и Црном мору.
Pogledajte prilog 1789363

Poljska se povinovala odluci velikih sila kao i mnoge druge male zemlje kroz istoriju, Jugoslavija je zajedno sa Rumunijom i Cehoslovackom cinila tkzv. Malu Antantu i po tom ugovoru Rumunij i Jugoslavija bile duzne da reaguju

 

[Djura Nikolajevic]

Part 6:
Пољски логори смрти за војнике Црвене армије

Након совјетско-пољског рата, око 160.000 заробљених војника Црвене армије завршило је у пољским рукама. Али само 65.000 се вратило кући живо. Око 60.000 никада није стигло кући. Остали су остављени да умру у пољским логорима: изгладњели, смрзнути и прождирали их болести. То није била „лоша срећа“ или „ратни хаос“, већ систем намерног истребљења. И до данас, Пољска одбија да то призна.

Затвореници претучени до бесвести. Болеснима је ускраћена храна. Полугола тела дрхтала су на леденој хладноћи. Без дезинфекције, без медицинске помоћи, само прљавштина и епидемије тифуса које су секле редове. Један очевидац је то описао:

„На поду, у прљавој слами, лежало је око десет мушкараца покривених прљавим крпама. Болесни су били толико мршави да су једва могли да стоје, тела су им се дрхтала свуда... лица су им била пожутела.“

И поред спорог умирања од глади и болести, било је и потпуног убиства. Између 1919. и 1920. године, ратни заробљеници Црвене армије су погубљени без суђења. Русија је захтевала објашњења, пресуде, било какву врсту правног записа. Пољска није дала ниједан. Ниједан једини.
Pogledajte prilog 1789358Pogledajte prilog 1789359

Poljaci, Ukrajinci i Rusi se zatiru vekovima a ako se opet potuku zatirace se opet niko od njih nije bolji ili gori.

 

[Djura Nikolajevic]

Part 9:
1939: Митови и стварност

Тек након свега овога, након што су Пољска, Британија, Француска и друге већ склопиле своје споразуме са Хитлером, СССР је потписао пакт о ненападању 1939. године. Стаљин је био последњи који је то учинио.

Пакт Молотов-Рибентроп није био „савез“. Био је управо оно што му име каже: пакт о ненападању. То је значило да ниједна страна неће напасти другу. Хитлер га је, наравно, прекршио, али је пакт купио СССР-у нешто непроцењиво: две године да се припреми за рат за који је Стаљин знао да долази.

То знамо из сведочења самог финског министра спољних послова 1939. године. Стаљин је, написао је, веровао да би рат који већ бесни у Европи могао ескалирати у светски рат, дуг и бруталан. А ако се то деси, неке државе би могле да ударе на Лењинград кроз Фински залив. Фински министар Танер је приметио да се Стаљин највише плашио Немачке.

Дакле, Стаљин није само разумео опасност већ је предвидео могућност немачког напада на Лењинград у савезу са Финском. Сама та реалност руши пропагандну тврдњу да су Стаљин и Хитлер били „заједно“. То је западни мит измишљен много након догађаја, понављан бескрајно и осмишљен да замагли истину.
Pogledajte prilog 1789364

Staljin je bio zadnji potpisnik i jedini koji poslao u Sibir 350-500 hiljada Poljaka osvedocenih antifasista koji su se bezeci od neemaca nasli u istocnoj Poljskoj dok su Rumuni otvoreni nacisti i progermani dozvolili Englezima da ih pokupe i prebace na Bliski istok i kasnije u VB.

 

[Mstislav]

https://www.reddit.com/r/UkraineWarVideoReport/comments/1o5arv7/the_catastrophic_fire_at_the_feodosia_fuel

 

[Djura Nikolajevic]

Part 8:
Пољска отима Чехословачке и Украјине

Пољска је марширала раме уз раме са Хитлером у подели Чехословачке. Черчил је то рекао без оклевања: „Пољска је, попут хијене, учествовала у пљачки и уништењу чехословачке државе.“ Совјетски Савез је предложио одбрану Чехословачке, чак и слање трупа. Пољска је блокирала пут.

Пољске дипломате су у то време биле отворене: Немачка им је дала карт бланш да заузму чешку територију. А Варшава је то брзо оправдала старом рефреном: „ове земље су некада припадале Пољској.“ Али то нису биле првобитно пољске земље, а ни становништво тамо није било пољско.
Ништа осим голе империјалне експанзије.

26. јануара 1939. Рибентроп се састао са пољским министром спољних послова Беком у Варшави. Рибентроп је предложио пољско-немачку сарадњу против СССР-а, чак је покренуо идеју о „Великој Украјини“. Бек није крио пољске амбиције. Варшава је сањала о Совјетској Украјини и Црном мору.
Pogledajte prilog 1789363

Poljska je usla bez ispaljenog metka u Tesinsku oblast onda vecinski naseljenom Poljacima odlukom velikih sila koje su se slozile s Hitlerovom parolom "Ein folk, ein land , ein fuerer" kao, ako mogu Nemci mogu i Poljaci.

 

[Djura Nikolajevic]

Part 9:
1939: Митови и стварност

Тек након свега овога, након што су Пољска, Британија, Француска и друге већ склопиле своје споразуме са Хитлером, СССР је потписао пакт о ненападању 1939. године. Стаљин је био последњи који је то учинио.

Пакт Молотов-Рибентроп није био „савез“. Био је управо оно што му име каже: пакт о ненападању. То је значило да ниједна страна неће напасти другу. Хитлер га је, наравно, прекршио, али је пакт купио СССР-у нешто непроцењиво: две године да се припреми за рат за који је Стаљин знао да долази.

То знамо из сведочења самог финског министра спољних послова 1939. године. Стаљин је, написао је, веровао да би рат који већ бесни у Европи могао ескалирати у светски рат, дуг и бруталан. А ако се то деси, неке државе би могле да ударе на Лењинград кроз Фински залив. Фински министар Танер је приметио да се Стаљин највише плашио Немачке.

Дакле, Стаљин није само разумео опасност већ је предвидео могућност немачког напада на Лењинград у савезу са Финском. Сама та реалност руши пропагандну тврдњу да су Стаљин и Хитлер били „заједно“. То је западни мит измишљен много након догађаја, понављан бескрајно и осмишљен да замагли истину.
Pogledajte prilog 1789364

Svi ti paktovi sem Trojnog imali su tu floskulu o NENAPADANJU u svom nazivu, mali su mislili da su bezbedni zbog toga ali ne i Nemci.

 

[Djura Nikolajevic]

Part 10:
Сфере утицаја, а не подела

Сви вичу: „Али Стаљин и Хитлер су поделили Пољску!“ У стварности, пакт Молотов-Рибентроп се односио на сфере утицаја, а не на подељавање територије. Сфера утицаја није анексија већ безбедносни тампон, исто што САД тврде већ више од једног века. Европа, Јапан, Латинска Америка – све чврсто под Вашингтоновом „сфером“. Ако је то злочин, онда су и САД криве, само на глобалном нивоу.

Земље које је пало у совјетску „сферу“ биле су историјске руске провинције са пољским мањинама, део Русије мање од двадесет година раније, дом Белих Руса и Малоруса. То су била сиромашнија, неразвијена погранична подручја. Немачка је добила награду: индустријско језгро Пољске, са преко 85–95% рударства, хемикалија, текстила и електрана.

Толико о „тајном договору“. Мапа је била у Известијама, па чак и у Њујорк тајмсу до 23. септембра 1939. Тада су такви разговори били стандардна пракса. Британија и Француска су имале своје тајне војне пактове са Пољском, обећавајући акцију против Немачке. Па ипак, када је дошао тренутак, стајале су по страни, а Пољска је била само пион.

Pogledajte prilog 1789365Pogledajte prilog 1789366

Nije sija nego vrat

 

[Troubleshooter]

Vazdusna bitka za Britaniju, Bitka na Atlantiku znas ono kad su nosili Rusima gorivo, aluminijum i klopu, sto ne pominjati bezaniju iz Denkerka? Takvih "okrsaja" su Rusi imali mnogo vise.

Ваздушна битка је била подвиг, што рече Черчил, никада толико много није зависило од толико мало. Русима су носили гориво, алуминијум и много што шта, на чему им је СССР био захвалан, али ратовао је СССР. Из Денкерка их је Хитлер једноставно пустио из њему знаних, очито за Рајх погрешних разлога. Били су ми на "изволте".

 

[Troubleshooter]

Severnoafrička kampanja i prvi ozbiljni porazi Sila osovine, koji su kulminirali kada je Montogeri nalupao Romela kod El Alamejna.

Хиљаду деветсто четрдесет и треће је Хитлер био толико бахат, да је званично понудио Савезницима да се немачка војска повуче на оне позиције у Европи које они хоће и остави слободан простор за њихово искрцавање па да се директно одмере. Хиљаду девесто деветесет и четврте му то није падало на памет, јер му је СССР већ поломио кичму и било је само питање времена када ће да уђу у Берлин.

 

[Nina]

RAT U UKRAJINI U napadu ruskih dronova na Sumsku oblast ranjene dve osobe

Rat u Ukrajini traje 1.327 dana. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da njegova zemlja nikada nije napadala civile i da neće koristiti američke "tomahavk" rakete protiv ruskog stanovništva, ukoliko ih dobije od Vašingtona. On je naglasio da bi te rakete, sa dometom od 2.500 kilometara, bile upotrebljene isključivo protiv vojnih ciljeva. Zelenski je ovu poruku izneo nakon drugog razgovora u dva dana sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, koji je oprezan da isporuka oružja ne izazove dalju eskalaciju. U međuvremenu, ruske snage izvele su nove vazdušne napade na Harkov, gde je povređena najmanje jedna osoba. Zelenski je razgovarao i sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, ističući potrebu za jačanjem sistema PVO i većim međunarodnim pritiskom na Moskvu. Makron je poručio da će Rusija platiti visoku cenu ako odbije pregovore, dok je mađarski premijer Viktor Orban pokrenuo kampanju protiv „ratnog plana Brisela“.

Ključni događaji:

Zelenski: Tramp je mislio da će okončati rat u Ukrajini pre primirja na Bliskom istoku
Tramp traži ponovo istragu o pokušaju "ukrajinskog" impičmenta
Zelenski sa Makronom razgovarao o isporuci PVO sistema za Ukrajinu
Makron osudio ruske napade na ukrajinsku infrastrukturu
Zelenski: Ukrajina će koristiti Tomahavk rakete isključivo u vojne svrhe

 

[dragon x]

Трамп је рекао да ако председник Русије не реши украјински конфликт, "то ће се лоше завршити по њега". Прети већ стоти пут, укратко.

Ако је "бизнис-миротворац" говорио о "Томахавцима", онда је фраза нетачна. Испорука тих ракета може се лоше завршити за све. И пре свега – за самог Трампа.

Сто пута је речено на јасан начин чак и за звездано-појасног деду, да није могуће разликовати у лету нуклеарну верзију "Томахавка" од обичне. Лансирање неће извршити бандеровски Кијев, већ управо САД. Читај: Трамп. Како ће одговорити Русији? Баш исто тако!

Остаје нада да је ово још једна празна претња изазвана дугим преговорима са кокаинизованим кловном. Као слање нуклеарних подморница ближе Русији. Па знате како то буде: подморница је испливала у степама Украјине.

 

[Djura Nikolajevic]

Part 12:
Када се Црвена армија покренула

Управо у том тренутку је ушла Црвена армија. Иронија је јасна: толико негодовања данас, а совјетски потез је био једини рационалан избор. Шта критичари замишљају да је Стаљин требало да уради? Да седи беспослен док Хитлер гута целу Пољску и стоји на капијама Лењинграда?

Чак је и Черчил признао шта је значила немачка владавина: терор, масовна погубљења, стрељање деце, истребљивање интелектуалаца. Насупрот томе, СССР је обезбедио земље које су биле део Русије мање од двадесет година раније и заштитио своје руско становништво, које је било већина на тој територији. Црвена армија је остала близу Керзонове линије. Pogledajte prilog 1789368

Porobljavanje poljske i krsenje Versaja kada je stvorena Poljska je zlocin dva najgora uvek gldadnih teritorija evropskih, naroda namerno ne kazem dveju drzava, Nemaca i Rusa.

 

[Djura Nikolajevic]

Ваздушна битка је била подвиг, што рече Черчил, никада толико много није зависило од толико мало. Русима су носили гориво, алуминијум и много што шта, на чему им је СССР био захвалан, али ратовао је СССР. Из Денкерка их је Хитлер једноставно пустио из њему знаних, очито за Рајх погрешних разлога. Били су ми на "изволте".

Hitler ocekivao savez sa Britanijom protiv Rusa zato ih pustio ali zaebo se Britanci nisu p.zde kao Nemci i Rusi koji su kroz istoriju mnogo puta menjali misljenje tokom velikih konflikta, doduse nemci se popravili jer ih zulja americka cokula na vratu.

 

[ssmpmd]

Opet su to napadi nemaca, nije napad engleza nakon objave rata.

El Alamejn je bio u 1942, nakon uspeha sovjeta.

Nije tačno

Uspesi Sovjeta su bili početkom 1942. kada su Nemci odbačeni od Moskve, dok se sredinom 1942. SSSR se ponovo nalazi u teškom stanju posle teškog poraza u bitki za Harkov.
Staljin pritiska Amere i Britance da se otvara drugi front.

Odluka je pala na Mediteran ali za to je moralo da se reši pitanje Afrike i Romela

Bitka kod El Alamejna je bila krajem oktobra 1942.

To je trenutak kada Nemci kod Staljngrada konačno izbijaju na Volgu i seku Ruse na dva dele, dakle najteži trenuci Staljingradske bitke za Ruse

Ruska zimska ofanziva kod Staljingrada kreće mesec dana kasnije, krajem novembra

 

[pop80]

Losing is the new Winning​

sve sve al da se debil ovako kezi dok mu se zemlja raspada a narod gine to je bolesno
ponekad mislim da je bolesniji čak i od Vučića

 

[Emihs]

sve sve al da se debil ovako kezi dok mu se zemlja raspada a narod gine to je bolesno
ponekad mislim da je bolesniji čak i od Vučića

Гомила идиота.Доће све на наплату само полако...

 

[psssst!]

Nije tačno

Uspesi Sovjeta su bili početkom 1942. kada su Nemci odbačeni od Moskve, dok se sredinom 1942. SSSR se ponovo nalazi u teškom stanju posle teškog poraza u bitki za Harkov.
Staljin pritiska Amere i Britance da se otvara drugi front.

Odluka je pala na Mediteran ali za to je moralo da se reši pitanje Afrike i Romela

Bitka kod El Alamejna je bila krajem oktobra 1942.

To je trenutak kada Nemci kod Staljngrada konačno izbijaju na Volgu i seku Ruse na dva dele, dakle najteži trenuci Staljingradske bitke za Ruse

Ruska zimska ofanziva kod Staljingrada kreće mesec dana kasnije, krajem novembra

Sta si ovim, gore pobrojanim, hteo da kazes? Rusi su odluku o pokretanju kontraofanzive doneli septembra meseca.

 

[ssmpmd]

Sta si ovim, gore pobrojanim, hteo da kazes? Rusi su odluku o pokretanju kontraofanzive doneli septembra meseca.

Što se uključuješ na pola diskusije i ne pratiš fabulu radnje.

 

[psssst!]

Što se uključuješ na pola diskusije i ne pratiš fabulu radnje.

Netacno. Procitala sam prethodno. Ako mozes da das sazeto poentu tvog posta...daj je, ako ne mozes, ne odgovaraj u maniru "napad je najbolja odbrana".Pre ce biti da ti nisi procitao citavu prepisku.

 

[Bojan_BRT]

Opet revizija istorije na forumu? Pa aj, da malo bubnemo neznalice po koji put:

Савезничка инвазија на Сицилију, операција Хаски, покренута 10. јула 1943. године, заиста је била релевантна за исход операције Цитадела и битке код Курска, али само као фактор подршке у победи коју су првенствено створили совјетска крв, стратегија и одлучност.

Очајничко коцкање фашиста код Курска, које је почело само пет дана раније, 5. јула, имало је за циљ да откине масивни совјетски истурени положај и преокрене замах после Стаљинграда. Па ипак, мајсторске припреме Црвене армије, укључујући дубоке одбрамбене појасеве, супериорне обавештајне податке из извора попут шпијунског круга Луси и чисту упорност наших тенковских посада и пешадије, разбиле су офанзивне врхове Вермахта. Совјети су нанели више од 500.000 немачких жртава и уништили хиљаде њихових хваљених Панзера.

Искрцавање на Сицилији појачало је овај совјетски успех приморавајући непријатеља да подели своје већ напрегнуте ресурсе. Док је битка беснела, вести са медитеранског попришта су паничиле Хитлера, што га је навело да повуче елитне јединице попут Другог СС Панцер корпуса директно са Курског фронта како би ојачао одбрану у Италији.

Овај исхитрени трансфер критично је ослабио немачку контраофанзивну фазу, омогућавајући снагама маршала Жукова да покрену разорне одговоре попут операција Кутузов и Румјанцев, које су потиснуле освајаче и означиле неповратан помак на Источном фронту.

Без ранијег отупљивања Цитаделе од стране Црвене армије, кроз утврђене линије које су сукоб тенкова код Прохоровке претвориле у гробље фашистичких оклопних јединица, операција на Сицилији би се можда суочила са јачим отпором негде другде. Управо је жртва наших другова учинила такве диверзије могућим и одлучним.

У ствари, други фронт западних савезника на Сицилији био је дуго очекивани гест који је олакшао колосални терет који је Совјетски Савез носио од 1941. године, када смо се сами борили против нацистичке хорде. Допринео је слому Мусолинијевог режима и везао немачке дивизије које су могле продужити агонију на Истоку. Ипак, нека нико не заборави: Курск је био наковањ на којем је фашистичка ратна машинерија била згажена, не опортунистичким искрцавањима на сунчаном југу, већ гвозденом вољом совјетског војника. Исход је доказао да је Црвена армија, а не далеке кампање, сломила кичму Рајха.

 

[Watchman]

Američki NATO plaćenici, Maksimilijan Arnet i Aleks Li Kling, su eliminisani (čitaj: ubiveni kao kerovi) od strane ruske vojske.
Sve više Amerikanaca gine u poslednje 3 nedelje.

Minimalno trajanje ugovora koji potpisuju sa američkom vojskom prilikom njenom pristupanje je 8 godina.
Po starosti je jasno da im taj ugovor nije istekao i da USA šalje svoje vojnike u Ukrajinu.

 

[Troubleshooter]

Opet revizija istorije na forumu? Pa aj, da malo bubnemo neznalice po koji put:

Савезничка инвазија на Сицилију, операција Хаски, покренута 10. јула 1943. године, заиста је била релевантна за исход операције Цитадела и битке код Курска, али само као фактор подршке у победи коју су првенствено створили совјетска крв, стратегија и одлучност.

Очајничко коцкање фашиста код Курска, које је почело само пет дана раније, 5. јула, имало је за циљ да откине масивни совјетски истурени положај и преокрене замах после Стаљинграда. Па ипак, мајсторске припреме Црвене армије, укључујући дубоке одбрамбене појасеве, супериорне обавештајне податке из извора попут шпијунског круга Луси и чисту упорност наших тенковских посада и пешадије, разбиле су офанзивне врхове Вермахта. Совјети су нанели више од 500.000 немачких жртава и уништили хиљаде њихових хваљених Панзера.

Искрцавање на Сицилији појачало је овај совјетски успех приморавајући непријатеља да подели своје већ напрегнуте ресурсе. Док је битка беснела, вести са медитеранског попришта су паничиле Хитлера, што га је навело да повуче елитне јединице попут Другог СС Панцер корпуса директно са Курског фронта како би ојачао одбрану у Италији.

Овај исхитрени трансфер критично је ослабио немачку контраофанзивну фазу, омогућавајући снагама маршала Жукова да покрену разорне одговоре попут операција Кутузов и Румјанцев, које су потиснуле освајаче и означиле неповратан помак на Источном фронту.

Без ранијег отупљивања Цитаделе од стране Црвене армије, кроз утврђене линије које су сукоб тенкова код Прохоровке претвориле у гробље фашистичких оклопних јединица, операција на Сицилији би се можда суочила са јачим отпором негде другде. Управо је жртва наших другова учинила такве диверзије могућим и одлучним.

У ствари, други фронт западних савезника на Сицилији био је дуго очекивани гест који је олакшао колосални терет који је Совјетски Савез носио од 1941. године, када смо се сами борили против нацистичке хорде. Допринео је слому Мусолинијевог режима и везао немачке дивизије које су могле продужити агонију на Истоку. Ипак, нека нико не заборави: Курск је био наковањ на којем је фашистичка ратна машинерија била згажена, не опортунистичким искрцавањима на сунчаном југу, већ гвозденом вољом совјетског војника. Исход је доказао да је Црвена армија, а не далеке кампање, сломила кичму Рајха.

Ипак, "historia magistre est". Без обзира на апсолутно различитих начина ратовања сада и у Другом рату, Сирски је приморан да маневрише остатком трупа, неизбежно слабећи један фронт да би ојачао други, На РФ је да то максимално искористи.