Dok SAD razmatraju slanje Tomahavk raketa Ukrajini, evo kako bi se mogli koristiti protiv Rusije
S. D.danas 22:02
Foto: EPA PHOTO MOD/MOD/pbz-ms
U onome što bi predstavljalo značajan podsticaj za ofanzivne vatrene kapacitete Ukrajine, potpredsednik SAD Džej Di Vens potvrdio je 28. septembra da Sjedinjene Države „razmatraju“ isporuku Tomahavk raketa Kijevu.
„To je nešto o čemu će konačnu odluku doneti predsednik. Predsednik će uraditi ono što je u najboljem interesu Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je Vens u intervjuu za Foks njuz.
Dodao je da upravo sada „vodimo razgovore o toj temi“, podseća
Kijev Independent.
Prema pisanju Telegrafa od 26. septembra, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je zatražio od Donalda Trampa isporuku Tomahavk raketa dugog dometa tokom sastanka na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
„Tomahavk rakete bi svakako predstavljale značajnu nadogradnju ukrajinskog arsenala, posebno u pogledu kapaciteta za napade dugog dometa“, izjavio je Federiko Borsari, istraživač u Centru za analizu evropske politike (CEPA) za Kijev independent ranije ove godine.
To bi, dodao je on, omogućilo Ukrajini da isporuči mnogo teži eksplozivni teret na ciljeve u poređenju sa onim što trenutno koristi“
Šta je Tomahavk raketa?
Tomahavk (Tomahawk) je krstareća raketa dugog dometa, namenjena za precizne udare na kopnene ciljeve. Ima operativni domet između 1.600 i 2.500 kilometara, iako Borsari napominje da bi verzija za Ukrajinu mogla biti ograničena na 1.700 kilometara.
Prvi put su upotrebljene u borbi tokom operacije Pustinjska oluja (1991.) i i dalje su ključni deo američkog arsenala za napade na daljinu.
Svaka raketa košta oko dva miliona dolara i proizvodi je kompanija Raytheon.
„Trenutno je to glavno američko sredstvo za udare na udaljene kopnene ciljeve, a uglavnom se lansira sa pomorskih platformi, uključujući podmornice i ratne brodove“, rekao je Borsari.
Tomahavk može da leti na niskim visinama i izvoditi izbegavajuće manevre kako bi umanjio šansu da bude presretnut. Najnovije verzije mogu biti reprogramirane tokom leta, pa čak i kružiti iznad cilja pre udara.
„To je vrlo brza, iako podzvučna, krstareća raketa. Koristi kombinaciju različitih navigacionih sistema da bi bila veoma precizna“, ukazuje Borsari, navodeći da može pogoditi cilj sa preciznošću od oko 30 metara, ako ne i manje.
Tomahavk takođe nosi veoma snažnu bojevu glavu težine između 400 i 450 kilograma, u zavisnosti od konfiguracije.
Zašto Ukrajina želi Tomahavk rakete?
Tomahavk rakete se već duže vreme nalaze na listi željenog naoružanja Ukrajine i bile su uključene u „Plan pobede“ predsednika Zelenskog, koji je predstavljen prethodnom američkom predsedniku Džozefu Bajdenu u oktobru 2024. godine.
Rusija ima ogromnu prednost u pogledu raketnog naoružanja i redovno koristi svoje krstareće rakete Kalibr za napade na ukrajinske gradove, kao i balističke sisteme Iskander.
Kada je reč o krstarećim raketama, Ukrajina trenutno zavisi od zapadnog oružja poput „Storm Shadow“, koje su se pokazale efikasnima, ali imaju domet od samo oko 250 kilometara.
Za udare na većim daljinama, Ukrajina se trenutno oslanja na dronove i dronovima slične projektile poput Palianytsia.
„Dronovi nanose štetu – mogu da udare u prozore u fabrikama za odbranu duboko u ruskom zaleđu“, rekao je Ivan Stupak, bivši službenik SBU i bivši ukrajinski poslanik, za Kijev independent ranije ovog meseca.
Ako oni napadaju nas, dodao je, mi ćemo im odgovoriti.
„Ali, budimo iskreni, 50 kilograma eksploziva je samo 50 kilograma – 500 kilograma u raketi može napraviti razliku“, ističe Stupak.
Ukrajina poseduje i sopstvenu domaću krstareću raketu, Flamingo, za koju se tvrdi da ima domet od 3.000 km i da može nositi bojevu glavu od 1.150 kg.
Međutim, serijska proizvodnja se ne očekuje pre sledeće godine, tako da trenutno nije dostupna u značajnom broju, iako je izveštavano da je korišćena u nedavnom napadu na okupirani Krim.
Šta bi Ukrajina mogla da pogodi Tomahavk raketama?
Domet Tomahavka otvorio bi velike delove Rusije za ukrajinske udare krstarećim raketama dugog dometa, najprimetnije Moskvu i Sankt Peterburg.
Ukrajina trenutno redovno cilja rusku prestonicu dronovima, i iako oni retko prouzrokuju materijalnu štetu, imaju psihološki efekat na rusko stanovništvo i izazivaju široke poremećaje, posebno zatvaranjem ruskih aerodroma.
„Ovi poremećaji nisu slučajni. Oni su deo kampanje pritiska na logistiku, sisteme protivvazdušne odbrane i javni moral“, rekao je ranije za Kijev independet Serhij Bračuk, portparol Južnog komandovanja armije.
Naveo je da rusko stanovništvo mora da plati za ovaj rat.
„Spavanje u šatorima na aerodromu nije najviša cena, ali utiče na moral“, naveo je Bračuk.
Tomahavk rakete bi omogućile mnogo preciznije i razornije udare na Moskvu, što je Zelenski aludirao u nedavnom intervjuu.
„Biće im potrebno da znaju gde su skloništa. Moraju znati da ćemo mi u Ukrajini odgovoriti. Ako nas napadnu, odgovorićemo“, rekao je Zelenski misleći na zvaničnike Kremlja.
Druga meta koja bi verovatno bila visoko na ukrajinskoj listi su vazdušne baze sa kojih Rusija lansira masovne raketne napade na ukrajinske gradove.
Ukrajina se dugo mučila da ih pogodi jer je Moskva držala svoje vazduhoplovstvo izvan dometa oružja koja je Kijev razvio domaće, kao i onih koje su mu isporučile zapadne zemlje.
To se promenilo Operacijom Spiderweb, u kojoj su smelo korišćeni FPV dronovi raspoređeni u Rusiji da ciljaju i unište veliki broj ruskih aviona.
Ali operacija je planirana pola druge godine i čini se, bar za sada, da je bila jedinstvena.
Tomahavk rakete bi mogle redovno da gađaju vazdušnu bazu Olenja u Murmanskoj oblasti Rusije, jednu od glavnih polaznih tačaka za ruske masovne raketne napade na Ukrajinu.
I možda najvažnije u trenutnoj fazi rata, Tomahavk bi značajno pojačao već uspešnu ukrajinsku kampanju protiv ruske naftne i gasne infrastrukture, ključnog izvora prihoda Moskve koji pomaže finansiranju njene pune invazije na Ukrajinu.
„Najefikasnije sankcije – one koje deluju najbrže – su požari u ruskim rafinerijama, na terminalima, naftnim depovima“, rekao je Zelenski 14. septembra.
Ukrajina je u poslednjim nedeljama izazivala toliko tih požara da su ruski izvoz dizela pao na nivoe neviđene od 2020. godine, pogoršavajući tešku krizu goriva i to koristeći uglavnom samo dronove.
„Čak i sa samo dronovima – koji imaju relativno mali korisni teret u poređenju sa Tomahavkom – govorimo o ruskim rafinerijama koje su nedeljama van funkcije“, smatra Skot Lukas, politički naučnik i profesor američkih studija i međunarodne politike na Clinton institutu Univerziteta Kolidž Dublin.
Ostaje jedno veliko pitanje
Čak i ako SAD odobre Tomahavk rakete za Ukrajinu, ostaje jedno veliko pitanje.
Vadim Skibitski, zamenik šefa Ukrajinske vojne obaveštajne službe (HUR), rekao je za Gardijan da te rakete nisu lake za upotrebu.
„Glavne platforme za lansiranje su borbeni brodovi ili strateški bombarderi. Mi nemamo strateške bombardere“, naveo je Skibitski.
Odsustvo platforme za lansiranje značilo bi da bi SAD morale da obezbede i takvu platformu.
„Pretpostavljam da bi morale da dođu sa Tajfun sistemima za lansiranje“, navodi Fabian Hofman, doktorand i istraživač na Univerzitetu u Oslu specijalizovan za raketnu tehnologiju, za Kijev independent.
Tajfun (Typhon), koji proizvodi Lockheed Martin, je mobilni lanser namenjen za ispaljivanje više različitih tipova raketa, uključujući i Tomahavk.
Alternative Tomahavku
Dok se vode razgovori o zapadnom oružju dugog dometa, drugi sistemi mogu biti izvodljiviji za Ukrajinu u bližoj budućnosti.
„Kada razmišljamo o potencijalnom oružju koje bi SAD mogle da obezbede Ukrajini, a koje ima veći domet od ATACMS‑a, treba razmotriti, na primer, Joint Air‑to‑Surface Standoff Missile (JASSM). Ima domet od oko 1.000 kilometara, veoma je snažan i mogao bi biti dobro rešenje za Ukrajinu i mnogo lakše ga je integrisati na ukrajinske avione u poređenju sa Tomahavkom“, rekao je Borsari.
Postoji i druga opcija na horizontu – Nemačka će uskoro obezbediti Ukrajini nove rakete dugog dometa, „veoma uskoro, vrlo brzo“, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc 17. jula, ne navodeći ime oružja koje će biti isporučeno.
️ Озлоглашени Славутич
вечерњег удара по енергетским објектима у Славутичу Кијевске области.
машинска сала;
