Dе Sisti
Stara legenda
- Poruka
- 91.455
Да ти објасним нешто:
„Узгред“ је српска реч, и то не било каква — него са родословом дужим од већине породичних стабала на Балкану. Етимолошки, долази од:
- „уз“ — као „поред“, „дуж“, „крај“
- „гред“ — старословенска именица од глагола грѧдити (грјадити), што значи „ићи“, „кренути“, „ходити“
Дакле, „узгред“ = „уз пут“, „успут“, „поред главног тока кретања“. Није то нека хрватска новотарија, него реч која вуче корене из старословенског, па преко црквенословенског, све до савременог српског. Ако ти „гред“ звучи хрватски, онда ти и „греда“, „гредом“ и „напрегнути“ вероватно делују као усташки заговор — што је, признаћеш, мало превише и за форумску машту.
А ако ти је „грјадујушчи“ непознат, то је зато што се не користи у коментарима испод YouTube клипова или глупавим руским Телеграм каналима.
Да мало идеш у цркву, ту реч би приметио у литургијским текстовима (кад се пева "Свет, свет, свет Господ Саваот, исполн небо и земља слави Твојеја, Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње" и старим рукописима.
Значи: „онај који иде“, „долазећи“.
И шта мислиш, кад неко нешто каже узгред, зар не долази „уз пут“ главне мисли?
Тако да, драги форумски филологу, пре него што следећи пут оптужиш српски и српскословенски језик за хрватство, пробај да „узгред“ прошеташ до речника. Или бар до Википедије. Или бар до краја сопствене реченице.
С поштовањем, али и са дозом граматичке милости — нека ти „узгред“ буде први корак ка „греду“ знања.
Константин де Систи
