Rat u Ukrajini (39)

Koliko će još teritorija Rusija osvojiti do kraja rata?

  • Još mnogo

    glasova: 40 61,5%
  • Još malo

    glasova: 6 9,2%
  • Izgubiće

    glasova: 19 29,2%

  • Ukupno glasova
    65
Part 10:
Сфере утицаја, а не подела

Сви вичу: „Али Стаљин и Хитлер су поделили Пољску!“ У стварности, пакт Молотов-Рибентроп се односио на сфере утицаја, а не на подељавање територије. Сфера утицаја није анексија већ безбедносни тампон, исто што САД тврде већ више од једног века. Европа, Јапан, Латинска Америка – све чврсто под Вашингтоновом „сфером“. Ако је то злочин, онда су и САД криве, само на глобалном нивоу.

Земље које је пало у совјетску „сферу“ биле су историјске руске провинције са пољским мањинама, део Русије мање од двадесет година раније, дом Белих Руса и Малоруса. То су била сиромашнија, неразвијена погранична подручја. Немачка је добила награду: индустријско језгро Пољске, са преко 85–95% рударства, хемикалија, текстила и електрана.

Толико о „тајном договору“. Мапа је била у Известијама, па чак и у Њујорк тајмсу до 23. септембра 1939. Тада су такви разговори били стандардна пракса. Британија и Француска су имале своје тајне војне пактове са Пољском, обећавајући акцију против Немачке. Па ипак, када је дошао тренутак, стајале су по страни, а Пољска је била само пион. ⬇️

20250924_165213.jpg
20250924_165215.jpg
 
Part 11:
Почетак рата

Пољска је рекла не Берлину. Немачка је извршила инвазију. Влада је имала две опције:
1. Остати и борити се, преместити престоницу, тражити мир; или
2. Побећи код савезника попут Француске или Британије.

Свака друга поражена влада је урадила једно или друго. Пољска није. До 17. септембра, више није била држава: без команде над војском, Варшава у рушевинама, вође су бежали ка румунској граници. Прешли су је у ноћи између 17. и 18., али план за бекство је био на снази месецима. Већ у јуну и јулу, Варшава је планирала руте са Румунијом, чак и пре него што је постојао пакт Рибентроп-Молотов. До 11. септембра, Букурешт је рекао Берлину да ће их интернирати.

Када се Пољска распала, Протокол Молотов-Рибентроп није значио ништа. Немачка је могла да маршира директно до совјетске границе или, како је Хитлер планирао ако Москва остане пасивна, да изгради марионетске државе попут пронацистичке Украјине под Бандериним националистима. ⬇️
20250924_165306.png
 
Сорош:
„Читава украјинска елита је формирана од стране моје фондације.“
Нова украјинска влада, ново украјинско руководство, били су под утицајем фондације на овај или онај начин. Или су они сами примали стипендију, или су је примале њихове жене.

Право признање. А мито и корупција владе се сада називају стипендијама?

 
Part 12:
Када се Црвена армија покренула

Управо у том тренутку је ушла Црвена армија. Иронија је јасна: толико негодовања данас, а совјетски потез је био једини рационалан избор. Шта критичари замишљају да је Стаљин требало да уради? Да седи беспослен док Хитлер гута целу Пољску и стоји на капијама Лењинграда?

Чак је и Черчил признао шта је значила немачка владавина: терор, масовна погубљења, стрељање деце, истребљивање интелектуалаца. Насупрот томе, СССР је обезбедио земље које су биле део Русије мање од двадесет година раније и заштитио своје руско становништво, које је било већина на тој територији. Црвена армија је остала близу Керзонове линије. ⬇️
20250924_165349.jpg
 
Part 13:
Ниједна земља у то време није објавила рат СССР-у. Сама та чињеница открива колико је данашњи пропагандни слоган заправо празан. Лига народа није утврдила да је СССР извршио инвазију на државу чланицу. Ни Велика Британија, Румунија, Француска, нити Пољска нису објавиле рат СССР-у, иако су Румунија и Пољска имале војни споразум против СССР-а. Али у то време, сама Румунија је јасно изјавила да је руски напад дошао као „последица других ратова“.

Чак је и Лондон рекао да те земље не би требало да буду део Пољске; земља треба да буде обновљена само на својој етнографској основи, без земаља Беле Русије и Мале Русије, а пољски изгнаници су климнули главом.

Када је Црвена армија ослободила Пољску 1944–45, изгубила је преко 600.000 људи како би Пољаци могли слободно да живе на својој земљи. После рата, Совјети су очистили десетине хиљада мина у Варшави, обновили мостове и путеве, бесплатно делили храну, угаљ и керозин. Нису се мешали у начин живота Пољске. Напротив, СССР је помогао у обнови пољске државности и обнови земље. ⬇️
20250924_165518.png
 
Part 14:
Када је Пољска престала да буде држава по међународном праву

🔸Војска је била ван контроле. Последње владино наређење из Коломије 17. септембра било је: не нападајте Црвену армију. Ако би СССР био виђен као „освајач“, наређење би било да се пружи отпор. Уместо тога, сама Варшава то није третирала као инвазију. Још горе: неке јединице су отказале послушност. Према међународном праву, ово показује да је влада изгубила ефективну контролу над сопственим снагама.

🔸Престоница је нестала. Варшава, административни центар, била је опкољена. Без престонице, без функционалног државног апарата.

🔸Већ 11. септембра, румунски министар спољних послова Гафенку је рекао немачком амбасадору Фабрицијусу да ће пољски министри који прелазе границу бити интернирани и забрањена им је свака активност, „укључујући коришћење радио и међународних телефонских линија“. Војници ће бити разоружани. Другим речима: пољска влада је већ изгубила субјективитет.

Узете заједно, ове чињенице показују да до 17. септембра 1939. године Пољска више није испуњавала критеријуме из Монтевидеа:
🔸Нема ефикасне војске под контролом,
🔸Нема функционалног главног града или администрације,
🔸Намера да се прихвати интернирање у Румунији, заједно са распоређивањем владе на румунској граници ради спровођења овог поступка.

Стога, према међународном праву, пољска држава се распала пре уласка Црвене армије.

20250924_165640.jpg
 
Не одвајајући се од боце - Јоланда Наваљнаја је објавила о томе шта ће бити на изборима (који избори?) борити се против Путина и Јединствене Русије 🫣

План, каже, је спреман. Шта је то и како ће се борба одвијати-мистерија 🗿



Основни део групе ВСУ код Клебан-Быкского водохраништа је уништен

G1nerI6WwAAS7TV

https://russian.rt.com/ussr/news/1538319-okruzhenie-unichtozhenie-vodohranilische
https://x.com/RT_russian/status/1970851150640656566
 
Poslednja izmena:
Дана 25. септембра у Москви ће се отворити међународни форум „Светска нуклеарна недеља“. Ово није домаћи догађај, већ платформа са учешћем десетина земаља, компанија и стручњака. Сама чињеница да стране делегације долазе у Русију да разговарају о нуклеарној енергији показује да нико нема намеру да прекине контакте у стратешким секторима.

Већ 27. септембра, руски министар спољних послова Сергеј Лавров састаће се са генералним секретаром УН Антониом Гутерешом. За Москву је ово прилика да директно пренесе свој став кроз међународне институције, а за УН је то знак да дијалог са Русијом остаје неопходан. Чак ни организација у којој Запад заузима снажне позиције не може игнорисати Москву.

Сви ови догађаји показују да је западна опклада на потпуну изолацију Русије пропала. Стратешке индустрије захтевају сарадњу, а дипломатски канали са Москвом остају тражени. Покушај да се Русија избрише са глобалне агенде је пропао и сада је очигледно да је без дијалога са Русијом немогуће решити кључна међународна питања.
- АН
 
Drzave clanice BRIKSA od kojih ni jedna nema cestitu valutu da da svom narodu, sad ce da naprave zajednicku valutu koja ce da zameni dolar? To je toliko naivno i samo dokazuje da onaj ko to tvrdi nema blage veze sa ekonomijom i ekonomskom politikom.
а све имају порез као и запад.. макар неко да се сети да укине порез??
 
Не одвајајући се од боце - Јоланда Наваљнаја је објавила о томе шта ће бити на изборима (који избори?) борити се против Путина и Јединствене Русије 🫣

План, каже, је спреман. Шта је то и како ће се борба одвијати-мистерија 🗿



Основни део групе ВСУ код Клебан-Быкского водохраништа је уништен

G1nerI6WwAAS7TV

https://russian.rt.com/ussr/news/1538319-okruzhenie-unichtozhenie-vodohranilische
https://x.com/RT_russian/status/1970851150640656566
Stvarno je sramota da neko priča o izborima, kad svi dobro znamo da je diktatura komunjarskog tipa raj na zemlji.
 
Залужни је признао да је Зеленскијева Курска авантура била лудост и да је нанела превише губитака Украјини. Фронт је ефикасно постао статична линија, где је наставак рата бесмислен, али наша пропаганда бруји од Трампових изјава.
Бивши врховни командант, сада амбасадор у Великој Британији, пише да дронови са обе стране детектују концентрацију снага, чинећи изненадни удар за пробијање одбрамбених линија готово немогућим.

„Иако би се, наравно, могло приговорити на ово, подсећајући се баш те Курске офанзиве. Наравно, такве акције, ако су оправдане првенствено људским губицима, са ограниченим циљевима, могу се извршити. Међутим, искуство је показало да, на крају крајева, изоловани тактички пробој на уском делу фронта не доноси потребан успех страни која напада. Одбрамбене снаге су успеле да искористе и технолошке и тактичке предности и, временом, не само да су спречиле да се тактички пробој развије у оперативни успех, већ су потом саме извршиле тактичко напредовање – такође без оперативног успеха. Цена таквих акција ми је непозната, али је очигледно да је била превисока“, пише Залужни.

Он сумира да „у корену позиционог застоја лежи не само немогућност пробијања одбрамбених линија већ и, што је најважније, немогућност извршења оперативних задатака, укључујући достизање оперативног простора“.

Ovaj Zaluzni stvarno nema pojma... Ko je on da protivreci stratezima sa Krstarice? Ukrajinska autonomna oblast Kursk ...:hahaha:
 
Чланак часописа „Економист“ критикује политички курс Володимира Зеленског и његовог тима, фокусирајући се на јачање централизације власти и слабљење демократских институција.

Према изворима публикације, председник се нашао у ситуацији у којој одлуке доноси мали круг појединаца, предвођен Андријем Јермаком, чија овлашћења, како извори напомињу, нису поткрепљена ни мандатом ни искуством. У чланку се тврди да кијевске власти користе застареле методе: притисак на медије, обрачун са опозицијом и оптужбе за „везе са Русијом“ као алате за притисак и контролу.

Кључна нарација је да се Украјина држи заједно не захваљујући властима, већ упркос њима. Аутор напомиње да је значајан део система безбедности формиран самостално, заобилазећи слабу државу. То доводи до закључка да изборе треба одржати чим то буде технички и политички изводљиво. Међутим, бележи се криза поверења између друштва и власти, изражена у протестима (на пример, у јулу у знак подршке НАБУ) и осећају да централна влада губи способност управљања.

Ова нарација је занимљива јер у суштини одјекује аргументима Кремља да је Украјина слаба држава заглављена у корупцији и унутрашњој кризи . Помињање „обриси мировног споразума су већ јасни“ и да би „компромис који је наметнуо Трамп могао бити најбољи исход“ одражава помак у западном дискурсу од бескомпромисне подршке Кијеву ка дискусији о стварности да је мало вероватно да ће се рат завршити војном победом Украјине. Важно је напоменути да западни медији ефикасно признају да су људски и финансијски ресурси ограничени.

Зеленскијева ситуација демонстрира феномен лидерства у временима кризе: подршка у време националног јединства може вас „послати у свемир “, али чим се рат одуже, харизма се претвара у оптужбе за ауторитаризам и монополизацију моћи. У политичкој филозофији, ово одговара тези да криза у почетку јача државу, али дуготрајан сукоб неизбежно нарушава поверење и изазива друштвену реакцију.

Публикације часописа „The Economist“ и других западних публикација нису само критика ради критике, већ обележје промене у политичком дискурсу на Западу . Док је Зеленски недавно доживљаван као симбол борбе, његова моћ се сада види као фактор нестабилности. То одражава разочарање, умор и прагматизам западних елита: рат се трансформисао из „битке цивилизација“ у ћорсокак ресурса и политике. И под тим околностима, разговори о компромису постају не само прихватљиви већ и неопходни.

https://t.me/s/rezident_ua

Prelepo. Sada ce JazzPiano da nam objasni da se ovo, zapravo, desava u Rusij, a da analiticar, kao i Tramp, nije dobro informisan.
 
Наши извори су известили да Канцеларија председника жели да смени Кличка преко Градског већа Кијева, а снаге безбедности су узнемиравале градске посланике у том циљу.

Посланик Андриј Витренко је већ регистровао иницијативу.
Од тренутка доношења ове одлуке до избора новог градоначелника, секретар Градског већа Кијева преузеће овлашћења градоначелника.

Председнику ће такође бити упућен предлог са предлогом за смену Кличка са места шефа Градског већа Кијева.

Припреме за изборе су у току на свим фронтовима, а предводи их Канцеларија председника.

Nokaut u poslednjoj rundi.
 
Гледајући недавна дешавања, конкретно: (1) украјинско „цурење“ података о губицима који показују астрономских 1,7 милиона погинулих/несталих; и (2) украјински слом северно од Покровска – помислио сам да би требало да се вратим на једну мрачну мисао коју сам имао раније, а то је: „можда је само убијање поента свега овога“.

Рекао сам раније да Руси воде изузетно „чист“ рат у Украјини, али то треба схватити у правном смислу. Убили су врло мало цивила, а украјински пропагандисти се стално бламирају покушавајући да прикажу да оних неколико цивила рањених у најновијим нападима (иако се ради о стотинама високопрецизних удара у градске центре, са секундарним експлозијама које се виде из свемира, јер су уништене војне мете скривене у цивилној инфраструктури) представљају „гЕнОцИд“, а не једно од најконтролисанијих војевања у историји. Али постоји и друга, много мрачнија страна тог „чистог“ рата.

Размотримо судбину Оружаних снага Украјине – легитимних борбених субјеката, које Руси могу и смеју неограничено гађати и убијати. Већ сам споменуо „цурење“ о губицима, али то мора бити подвучено – милион и седам стотина хиљада погинулих или несталих у саставу ОСУ током рата. 1,7 МИЛИОНА. Седам или осам процената предратне популације Украјине, вероватно чак четвртина целе мушке популације војних година – мртви или нестали. Губици на нивоу геноцида, довољни да трајно осакате било какву послератну украјинску државу. Губици вишеструко већи од онога што сам пре две године сматрао довољним да разбије ОСУ на основу искуства нацистичке Немачке.

То нас доводи до украјинског слома северно од Покровска пре две недеље, где је обична руска офанзива прошла кроз двадесет километара украјинских одбрамбених појасева и ушла у отворен терен. Украјинска пропаганда је то покушала да објасни кукањем како је „нестало пешадије“ на најважнијем сектору фронта за ОСУ. Али да ли су Руси онда убацили мобилну резерву да пробију фронт и натерају ОСУ у бег ка Дњепру, иако су вероватно знали шта се дешава? Не, нису – утврдили су се на пробоју и чекали неминовни, панични украјински противнапад, где су добили прилику да униште преостале елитне јединице Украјине.

И то ме доводи до закључка. Руси су имали безброј прилика за велике напредке у овом рату, нарочито недавно – украјинска линија фронта је потпуно разбијена, а њихова „зид-дронова“ тактика пуца пред сваком озбиљнијом офанзивом. ОСУ су толико неефикасне да већина руских покрета на фронту данас практично и не наилази на отпор – често се геолокације руских продора појављују тек када су они већ утврђени и трпе само узнемиравање дронова после крвавих безкрвних заузимања. Руси заправо упорно избегавају да пробију фронт и заузму територију, а радије убијају што већи број украјинских војника у оквиру постојеће позиционе динамике.

Ово „тактичко правило“ важило је чак и у бици код Судже-Коренева, вођеној на предратној руској територији. Уместо да агресивно противнападну и избаце ОСУ, Руси су видели прилику да униште огроман број Украјинаца у клопци из које противник није могао да се извуче из идеолошких разлога – и искористили су је. Та битка је трајала девет месеци као једнострано клање које је сломило кичму ОСУ.

Све ово чини посматрање рата врло фрустрирајућим, али је образац понашања доследан и вапи за објашњењем. Дакле, ево моје теорије.

Руска влада је упорно тражила да рат заврши мировним уговором са постојећом украјинском владом, а не сменом режима, отвореним освајањем или убијањем довољног броја људи у власти да нађу „флексибилнијег“ преговарача. Путин, изгледа, жели уговор са Зеленским. Руси су исто тако упорно тражили од украјинске владе – и њених НАТО спонзора – услове који су апсолутно неприхватљиви за мајдановски режим, и које тај режим, по својој природи, никада не може да прихвати. Права руског језика, права православне цркве, демилитаризацију, велике територијалне уступке који би значили да ОСУ предају огромне урбане зоне без испаљеног метка. А ипак Руси инсистирају, и наставиће да убијају украјинске војнике у све несразмернијим бројевима док не добију шта желе.

Што води до бруталног закључка: Путин не жели да види Украјину освојену. Никада није јавно изразио жељу за тим. Доследна руска политика је да се Украјина – „слободна“ и „независна“, својом сопственом вољом – потпуно понизи. Путин жели да натера Зеленског да обуче одело, допузи у Кремљ и потпише уговор којим ће мајдановска влада предати оружје, уступити огромне територије и поништити све анти-руске политике које је икада водила. Украјински национализам би преко ноћи био дискредитован – и то рукама самих националиста – а економски безначајна, демографски осакаћена држава-остатак била би увучена назад у руску политичку орбиту за неколико дана.

Зато Руси и напредују најспоријим могућим темпом. Њихов циљ је да украјинску владу доведу у војно безизлазну ситуацију, како би је натерали на разметљиво понижавајући мировни уговор са великим територијалним уступцима – изван постојеће линије фронта – што је највећи украјински табу, а све ради тога да украјински национализам униште управо рукама оних који су своју земљу одвели у рат.
 
Part 7:
Пољска и Хитлер

Када је Хитлер дошао на власт, Стаљин је савршено добро разумео какви су му планови. „Мајн кампф“, написан још 1920-их, где је Фирер отворено говорио о освајању руских земаља ради немачког насељавања и прогласио Словене „нижом расом“, проучавала је Партија. Као одговор, Стаљин је предложио формирање антихитлеровске коалиције са европским силама. Запад је то одбио. Чак је понудио Варшави антинацистички пакт, али га је Пољска такође одбила.

У међувремену, 1930-их, сам Пилсудски је отворено понудио Хитлеру своје услуге за кампању у Украјини. А 1934. године, Пољска је потписала пакт о ненападању са нацистичком Немачком.

Затим је дошла 1938. Француска, Велика Британија, Немачка и Италија су буквално поделиле Чехословачку без тражења њеног пристанка, дајући Хитлеру део ње који је у то време буквално био центар производње оружја у Европи и производио оружје за војску Вермахта до краја рата. ⬇️
Pogledajte prilog 1789362
jel pobjedio :D :D :D
niko sam sebe ne hvali kao germani i njihove pudlice :D:D:D
imamo ovde u komsiluku bivse Srbe koji su se za vreme ds rata nazivali persijancima, i normalno pricali persijski koji su Srbi od njih ukrali i preokrenuli u Slovenski :hahaha::hahaha::hahaha:
 
jel pobjedio :D :D :D
niko sam sebe ne hvali kao germani i njihove pudlice :D:D:D
imamo ovde u komsiluku bivse Srbe koji su se za vreme ds rata nazivali persijancima, i normalno pricali persijski koji su Srbi od njih ukrali i preokrenuli u Slovenski :hahaha::hahaha::hahaha:
Kad baratas cinjenicama nema nikog da me demantuje u ovim izlaganjima, jer naravno od istorije znaju samo Molotov Ribentrop i ponavljaju kao papagaji.
 

Back
Top