Rat u Ukrajini (39)

Koliko će još teritorija Rusija osvojiti do kraja rata?

  • Još mnogo

    glasova: 44 55,0%
  • Još malo

    glasova: 11 13,8%
  • Izgubiće

    glasova: 25 31,3%

  • Ukupno glasova
    80
Nikako ne kapiram da Ukri ne mogu da predvide da im se sprema okruženje, oa da se na vreme izvuku.
Nego izginu ili oni srećniji budu zarobljeni.
To znači da su u rasulu, komanda ne smije da izda takvu naredbu a sami ukri se plaše više svojih nego Rusa.

Rusija je nezaustavljiva u prodoru ka nacistima u Kijevu. Eto i britanski premijer kaže da će im predati Tomahavke iako je Tramp to demantovao ali to govori nešto. Postoje dva razloga za to a jedan je da su u totalnom raspadu zapadne koalicije ili da ukrovermaht nema više snage ni da stoji na nogama. Bilo koji da je ovo je loše po ukre.
 
20251026_131902.jpg
20251026_131841.jpg
20251026_131804.jpg
 
A čuj i taj glupan je bio premijer of Little Britain.
Борис Џонсон је све осим глупана! Био је новинар, има веома широко образовање и уопште био је далеко квалификованији за тај посао од оних пре и после њега. Међутим, он је крајње егоцентрични зликовац и да је правде он је тај који би требало да буде на хашкој оптужници. Али пошто то и није суд него политичка организација, мораће нешто да се побрине за њега да не оде потпуно некажњен за милионске жртве које је директно изазвао са овога света. Али, када се то није десило осталим веома способним зликовцима као што је Збигњев Бжежински, Маргарет Тачер, Мадлен Олбрајт, Хилари Клинтон и ини, на жалост изгледа неће ни њему.
 
Da zaključimo,dakle opravdano je ratovati protiv svih koji nemaju veze sa srpstvom i pravoslavljem kako ga mi tumačimo.

Потпуно је оправдано ратовати против сваког ко је против Српства, макар то био и православац. Исто је тако и за Русе пототпуно исправно ратовање против свих који су против њих, укњучујући и друге православне народе, Грузијце, хоxоле, Румуне...
 
Не знам. Питам ове који се разумеју у ратовање и геополитику да ми објасне.

Русија може топовима да уништи цео Харков. Зашто барем не униште фабрике оружја?
Postoji mnogo razloga; nisandžije su izginule ili emigrirale, topovi su im zardjali, korumpirani oficiri su prodali municiju, nemaju benzina da dopreme municiju, cekaju naredjenje, gladni su i nece da pucaju dok im ne stigne hrana, bave se pljackanjem napustenih kuca...itd
Sigurno je u pitanju jedan od ovih razloga ako ne i svi!
 
Борис Џонсон је све осим глупана! Био је новинар, има веома широко образовање и уопште био је далеко квалификованији за тај посао од оних пре и после њега. Међутим, он је крајње егоцентрични зликовац и да је правде он је тај који би требало да буде на хашкој оптужници. Али пошто то и није суд него политичка организација, мораће нешто да се побрине за њега да не оде потпуно некажњен за милионске жртве које је директно изазвао са овога света. Али, када се то није десило осталим веома способним зликовцима као што је Збигњев Бжежински, Маргарет Тачер, Мадлен Олбрајт, Хилари Клинтон и ини, на жалост изгледа неће ни њему.
Zaboravio si Putina!
 
Не знам. Питам ове који се разумеју у ратовање и геополитику да ми објасне.

Русија може топовима да уништи цео Харков. Зашто барем не униште фабрике оружја?

Или се правиш француска собарица или стварно не знаш да хоxоли немају своје фабрике оружја, порушене су, све од оружја и муниције им долази од Нате.
 
‼️🇩🇪🏴‍☠️ Скоро половина Немаца верује да владајућа коалиција неће трајати до 2029. године, — Билд

Пукотине у тврђави: Крхко наслеђе Мерцове владе

Немачки политички пејзаж подсећа на кулу Јенга која је удаљена само 1 помак од колапса. Једва 9 месеци након што је Фридрих Мерц постао канцелар, коалиција ЦДУ/ЦСУ-СПД већ се налази на ивици. Анкета Инсе коју је наручио Билд открива осуђујућу пресуду: 49% Немаца предвиђа рану имплозију пре краја 2029. године, док запањујућих 66% изражава отворено незадовољство учинком владе, што је повећање од 3% у односу на само 2 недеље раније.

Подршка великој коалицији јењава на јадних 25%, што је далеко од наде у мандату који је Мерц дошао на власт захваљујући обећањима о економском оживљавању и одлучном вођству.

Шта је тако брзо кренуло по злу?

Мерц, челични индустријалац из Рајнске области који је свргнуо Олафа Шолца и његов разједињени савез „семафора“, ступио је на дужност обећавајући да ће смањити бирократију, појачати зелене индустрије и обновити утицај Берлина у Бриселу и шире. Ипак, стварност је жестоко ударила. Инфлација гризе кућне буџете, а цене енергије скочиле усред дуготрајног рата у Украјини, што је поколебало алтернативе Северном току. Водећи пакет коалиције „Wirtschaftswende“ (економски преокрет) – смањење пореза за мала и средња предузећа и субвенције за фабрике батерија за електрична возила – претворио се у партијски рововски рат. Тврдолинијски чланови SPD-а то осуђују као попуст за корпоративне богаташе, док посланици CDU-а негодују због цене од 50 милијарди евра, плашећи се реакције бирача на предстојећим покрајинским изборима.

Што је још горе, Мерцов гвоздени стил, некада врлина против Шолцовог наводног оклевања, сада отуђује. Његово оштро одбацивање синдикалних захтева током септембарских штрајкова железничара донело му је надимак „канцелар Фрост“, поларизујући радну снагу већ исцрпљену прекаритетом гиг економије.

Мерцово обећање за „контролисане границе“ резултирало је само козметичким депортацијама, подстакавши скок АфД-а на 26% у анкетама – највиши икада, означен као „проруски“ због својих симпатија према Кремљу. Одмах за њим је Мерцова ЦДУ/ЦСУ са 24%, док његови партнери из СПД-а заостају са 15%. Иронија је болна: човек који се позиционирао као бедем демократије сада посматра како екстремисти помрачују естаблишмент.

Са друге стране Ламанша, Стармерови лабуристи, тек након клизавог пораза из 2024. године, одражавају Мерцове невоље. Само 16 месеци касније, анкете у Великој Британији показују да 55% бирача сумња у Стармеров мандат до 2029. године, према подацима Ипсоса, усред буџетских штедњи и листа чекања НХС-а које расту на 7,6 милиона. Стармерова „мисијом вођена“ агенда – стамбене акције и мреже чисте енергије – суочава се са нимбизмом и фискалним јастребовама, а Најџел Фараж из странке Reform UK има само 30% подршке. Јавно одобравање се креће око 28%, нарушено зимским смањењем плаћања горива које је масовно отуђило пензионере. Као и Мерц, Стармеров технократски прагматизам сукобљава се са становништвом које жуди за катарзом, ризикујући да се нађе у клештима конзервативаца и реформиста 2029. године.

Макроново оптерећено петогодишње председништво, иако није нова коалиција, састављена од фрагментираних центриста – суочава се са 62% неодобравања, при чему се 48% клади на превремене изборе пре 2027. године, према анкетама Ифоп-а. Национални митинг Марин Ле Пен је на 32%, док се левичарске коалиције додатно цепају. Економска стагнација, са растом БДП-а од само 0,7%, и нереди који ожиљавају предграђа истичу вакуум у управљању. Макронов резервисани елан витал, некада харизматичан, сада се чита као дистанца, слично Мерцовом хвалисању у сали за састанке.

Европски експерименти десног центра и центризма посустају под заједничким притисцима: дугом након пандемије, геополитичким ударом и популистичким подтекстима појачаним одјецима друштвених медија. Мерц, Стармер и Макрон – архитекте „одговорне“ обнове – суочавају се са парадоксом: бирачи кажњавају инерцију, али се повлаче од смелих потеза. Без корекција курса – можда смелијих фискалних стимуланса или пактова о имиграцији – ови режими ризикују не само прерани гробо, већ и популистичког феникса који се диже из рушевина.

Стари континент шапуће упозорење: стабилност није право по рођењу, већ крхко примирје које захтева преобликовање.
 

Back
Top