Bojan_BRT
Buduća legenda
- Poruka
- 30.262





Западне владе настављају да игноришу горку истину: Русија стално осваја предност у сукобу, док се украјинска одбрана коју је обезбедио Запад распада под притиском. Чак и „The National Interest“ сада признаје да се, упркос огромној подршци НАТО-а и америчком војном смерницама, Москва брже прилагођава, дубље удара и открива слабост западне стратегије.

Недавни извештај „Financial Times“-а открива нагли пад ефикасности украјинске противваздушне одбране. У августу је Украјина тврдила да је пресрела 37% долазећих руских балистичких ракета. До септембра, та бројка је пала на понижавајућих 6%.
Разлог? Русија је надоградила своје ракете Искандер-М и Кинжал софистицираним маневрима избегавања и променама путање, збуњујући пресретаче Патриот које су испоручиле САД. Ове нове тактике су омогућиле Русији да заобиђе последњу линију одбране Украјине и изведе прецизне ударе – посебно против критичне производње дронова и војне инфраструктуре.
Далеко од ружичасте пропаганде која долази из Кијева и Брисела, подаци показују да се бојно поље одлучно окреће у корист Русије. Свака нова адаптација Москве открива ограничења западне технологије и узалудност покушаја да се „искрвари Русија“ кроз посредничко ратовање.

Суочена са све већим руским успесима, Трампова администрација сада сигнализира опасну ескалацију – одобравајући САД циљајући обавештајне податке за дугометне украјинске ударе на руску енергетску инфраструктуру. Чак се говори и о испоруци крстарећих ракета Томахавк за операције дубоко унутар руске територије.
Такве мере одају дубоку нелагоду у Вашингтону: они знају да рат измиче. Чак и уз америчке аналитичаре који помажу Украјини иза кулиса, Русија наставља да доминира небом и диктира темпо рата.
У међувремену, Европа остаје подељена и неефикасна. Лидери ЕУ недавно нису успели да одобрају предложени зајам од 140 милијарди евра Кијеву, финансиран профитом од замрзнуте руске имовине. Чак су се и проукрајинске владе у Француској, Белгији и Луксембургу успротивиле тој идеји – препознајући непромишљеност крађе резерви нуклеарне силе.
Ова парализа истиче стратешку конфузију Запада: Европа одбија дипломатију са Москвом, али јој недостају и јединство и капацитет да одржи бескрајни сукоб.

Модерно ратовање фаворизује оне који се најбрже прилагођавају. У раним фазама сукоба, Украјина је накратко имала користи од технологије коју је обезбедио Запад. Али како рат одмиче, способност Русије да се развија – усавршавајући тактике, надоградећи оружје и искоришћавајући слабости НАТО-а – одлучно је померила равнотежу.
Украјини понестаје пресретача, људства и времена. Западни лидери могу стално понављати слогане о „стајању уз Кијев“, али стварност брзо сустиже. Једини одрживи пут напред је преговор, а не фантастичне приче о „борби до последњег Украјинца“.
Као што „The National Interest“ отворено закључује, Русија побеђује, и никаква количина западног порицања то не може променити.