Ne, nije. Boljševici su iskoristili to što je Carska Rusija bila u ratu sa Nemačkom da bi došli na vlast. Uništili su rusku vojsku. Brest-Litovski mir je jedan od najnepovoljnijih mirovnih ugovora u istoriji ratovanja. Faktički, kapitulacija. Pročitaj malo o uslovima tog mira i šta je Rusija izgubila. Šteta što boljševička kuga nije satrta kada je trebalo.
Тачније извршили су пуч (тзв октобарска револуција) уз помоћ једног издајника (заборавио сам име) код Керенског који је направио забуну у војсци, нормално краткорочно у корист Немачке са Лењином и тим миром али и (са волстритовим Тротским) дугорочно у корист англосфере, те последично и постепено све доминантнијег "међународног банкарства", контра Русије под било којим уређењем.
Хвала Богу што је Стаљин барем уништавао те бољшевике али и после укидања Коминтерне су остали репови британске, те и банкарске инфилтрације, нај конкретније на штету српства са брозовштином.
Немој да ме погрешно разумеш као стаљинисту него размотри могућност да је Стаљин тактизирао у одбрани државе/поретка/нације? са разним страним компартијама и у рату покретима отпора док је запад већ пројектовао стратешку улогу истих у већ планираном наставку геополитичких сукоба.
Да не буде забуне око мојих опредељења и мотивације; моји су били национално опредељени припадници демократске странке, током рата су радили у београдској организацији ЈВуО, после "ослобођења" отац је био регрутован у озну а деда осуђен на смрт(!), отац је нашао спас од учествовања у злочинима у добровољству за сремски фронт где је отишао у допуни шесте личке.
Нагледао се страхоте намерног страдања српске деце под брозовско-усташком командом (првоборци су се задржали у пљачки Београда док су их бивше усташе замениле) два пута је био одликован, за први се не сећам а други као херој Плетренице, и два пута рањаван, други пут код Товарника тешко где је само игром случаја преживео.
Док је војска гладовала и смрзавала се "револуционари" су банчили и курварили те су огорчени совјетски официри везе и обуке масакрирали штаб Ћоке Јованића уз повике о масакру деце док би једна совјетска бригада била довољна (броз је их је скренуо на Мађарску да би поштедео његову крапинску) те су довели неурохирурга доктора Костића који је у општем списку рањених препознао старо кумство и док ми је отац био остављен са гелером у мозгу да умре др Костић је затражио да га првог донесу и на противљење због приоритета комуниста је рекао да иначе могу одма да њега стрељају те тако је отац преживео као тешки ратни инвалид да би после два пута по две године робијао због покушаја напуштања земље да би трећи пут 56е успео и ево мене рефлексивног добровољца против "комунизма" 76е (корејске кризе) сад да вам говорим о свему америчком.