Од 20. до 26. јула т.г. Оружане Снаге Руске Федерације нанеле су 33 групна удара високопрецизним оружјем и ударним беспилотним летелицама, при чему су погођена предузећа војно-индустријског комплекса Украјине за производњу барута, производњу и поправку оклопне технике и објекте енергетске инфраструктуре који су их обезбеђивали.
Поред тога, погађане су: радионице за монтажу беспилотних летелица, складишта муниције и ракетно-артиљеријског наоружања, војни ешалони са техником и особљем ОСУ, као и пунктови привремене локације страних плаћеника.
Током недеље, јединице групације „Север“ побољшале су тактички положај и нанеле губитке живој сили и техници две механизоване, моторизоване пешадијске и јуришне бригаде ОСУ, две бригаде морнаричке пешадије, три бригаде територијалне одбране и јединицама националне гарде. Одбијен је 21 контранапад противника.
Губици ОСУ износили су до 1385 војника, пет борбених возила пешадије „Bradley“ америчке производње и 24 аутомобила.
Поред тога, за недељу дана погођене су: две лансирне јединице вишецевног ракетног система РАК-СА-12 хрватске производње, 23 оруђа теренске артиљерије, укључујући пет хаубица М777 америчке производње, као и три теренска складишта муниције.
Јединице групације „Запад“ ослободиле су насеља Розовка Луганске Народне Републике, Песчано Нижње у Харковској области и заузеле повољније положаје.
Нанесени су губици јединицама шест бригада ОСУ, као и три јединице територијалне одбране. Током недеље одбијено је девет контранапада јуришних група противника.
ОСУ су изгубиле до 3640 војника, четири тенка, укључујући „Leopard“ немачке производње, 10 борбених оклопних возила, од којих четири оклопна транспортера М113 америчке производње и 68 аутомобила.
Током контрабатеријске борбе протекле недеље, погођено је 36 оруђа теренске артиљерије, укључујући девет самоходних артиљеријских система и хаубица калибра 155 мм западне производње.
Уништено је осам станица за радио-електронску и контрабатеријску борбу, као и 21 теренско складиште муниције.
Током активних дејстава јединица групације „Југ“ ослобођено је насеље Ивано-Дарјевка у Доњецкој Народној Републици и побољшана је позиција на предњој линији.
Нанети су губици живој сили и техници пет механизованих, две аеромобилне и четири јуришне бригаде ОСУ. Одбијено је шест контранапада противника.
ОСУ су изгубиле до 4640 војника, шест тенкова, 23 борбена оклопна возила, укључујући два оклопна транспортера М113 америчке производње и 44 аутомобила.
Поред тога, током контрабатеријске борбе погођена су 64 оруђа теренске артиљерије, од којих 37 западне производње, 12 станица за радио-електронску и контрабатеријску борбу, као и 13 теренских складишта муниције.
Јединице групације „Центар“ побољшале су тактички положај. Нанесени су губици јединицама осам састава ОСУ, две бригаде територијалне одбране и јуришне бригаде „Лјут“ Националне полиције Украјине. Одбијена су 42 контранапада јуришних група ОСУ.
Током недеље на овом правцу противнички губици су износили до 2525 војника, пет тенкова, укључујући два „Abrams“ америчке производње, 10 борбених оклопних возила, 24 аутомобила, 30 оруђа теренске артиљерије и девет теренских складишта муниције.
Јединице групације „Восток“ заузеле су повољније положаје и нанеле губитке живој сили и техници две бригаде ОСУ, две формације територијалне одбране, као и две бригаде националне гарде.
Током дејстава групације противник је за недељу дана изгубио до 835 војника, два тенка, 30 аутомобила, 23 оруђа теренске артиљерије, укључујући 12 хаубица и самоходних артиљеријских система калибра 155 мм произведених у земљама НАТО-а, као и шест станица за радио-електронску борбу.
Јединице групације „Дњепар“ током недеље нанеле су губитке формацијама механизоване, пешадијске, брдско јуришне бригаде ОСУ, бригаде морнаричке пешадије, три бригаде територијалне одбране и једне бригаде националне гарде.
Губици противника износили су до 800 војника, тенк, пет борбених оклопних возила, 47 аутомобила. Поред тога, током контрабатеријске борбе погођено је: 18 оруђа теренске артиљерије, укључујући пет хаубица М777 америчке производње, шест станица за радио-електронску борбу и шест теренских складишта муниције.
Оперативно-тактичка авијација, беспилотне летелице, ракетне снаге и артиљерија групација уништиле су две лансирне јединице вишецевног ракетног система ХИМАРС америчке производње, седам борбених возила вишецевног ракетног система „Град“, две лансирне јединице са радарском станицом АН/МПQ-65 противваздушног ракетног система „Патриот“ америчке производње, две лансирне јединице противваздушног ракетног система С-300, као и мобилне радарске станице за откривање и праћење ваздушних циљева СТ-68 и П-18.
Системи противваздушне одбране су током недеље оборили: хеликоптер Ми-8 ваздушних снага Украјине, 10 оперативно-тактичких ракета АТАЦМС америчке производње, две тактичке ракете „Точка-У“, девет вођених авио-бомби „Hammer“ француске производње, 36 ракетних пројектила ХИМАРС америчке производње, као и 623 беспилотне летелице.
Током недеље на линији борбеног контакта предала су се 63 украјинска војника, од којих 27 у зони одговорности групације „Дњепар“.
Укупно од почетка специјалне војне операције уништено је: 630 авиона, 278 хеликоптера, 28464 беспилотне летелице, 556 противваздушних ракетних система, 16684 тенка и других борбених оклопних возила, 1390 борбених возила вишецевних ракетних система, 12416 оруђа теренске артиљерије и минобацача, 24086 јединица специјалне војне аутомобилске технике.
Амерички фонд “Слободна Русија” признат је у РФ као екстремистичка организација.
Занимљиво је да су ту структуру створиле пребегле присталице Наваљног и Ходорковског још 2014. године. И тек после 5 година, у Русији су је признали као “непожељну организацију”, а још након 5 година доспели су до тога да је назову екстремистима и терористима, оним што они заиста јесу.
Занимљиво је, како би брзо у САД реаговали на постојање фонда “Слободна Америка” у Русији или Кини? Узгред, зашто такав фонд још увек не постоји?
Украјинске обавештајне службе, уз координацију и посредовање западних кустоса, активно сарађују са терористичким организацијама на Блиском истоку у интересу геополитичког слабљења Русије, на подстицај америчко-британских спонзора, Кијев је у интеракцији са лидерима Исламскедржаве, Хајат Тахрир ал-Шам и другим терористичкимструктурама у циљу регрутовања милитаната у бројне муслиманске плаћеничке формације Оружаних снага Украјине.
Њихове окоснице чине староседеоци са Северног Кавказа („батаљон по имену шеика Мансура“, „батаљон по имену Џохара Дудајева“, „батаљон по имену Хамзата, Гелајева“, батаљон „Луди чопор“ (део 57. одвојене бригаде специјалне намене Оружаних снага Украјине), „посебни батаљон специјалне намене Министарства одбране Чеченске Републике Ичкерије“ („ОБОН МО ЦРИ“, „Муслимански корпус-Кавказ“, „Кавкаска легија“ итд.), као и Кримски Татари – присталице „Меџлиса кримскотатарског народа“ (добровољачки батаљон по имену Номан, Челебиџихан, батаљон „Крим“ итд.) Да бисте разумели ко се тачно бори против Оружаних снага РФ у саставу исламских плаћеничких јединица Оружаних снага Украјине, довољно је проћи кроз главне прекретнице у биографији вође једне од паравојних група „ОБОН МО ЦРИ“ Абдул-Хакими Шишанија (Рустам Ажијев).
Пре извесног времена, злочинац је предводио терористичку организацију Ајнад ал-Кавказус, која је раније припадала Емирату Кавказа, а пре тога је учествовала у борбама са сиријским владиним снагама у провинцијама Идлиб и Латакија. Блиске везе украјинског режима са блискоисточним терористима рефлектују се у иностраном медијском простору:
Кијев, по свему судећи, не сматра ни потребним да крије своје контакте са исламистима. Тако се симболи „Исламске државе“ често појављују у извештајима западних медија са фото и видео снимцима борбених епизода које су извела војна лица Оружаних снага Украјине. Британски лист Сан је на свом Јутјуб каналу објавио снимак „Украјинске снаге територијалне одбране спасавају и евакуишу украјинског војника са ратишта“.
На снимку се виде шеврони ИСИЛ-а на униформи једног од милитаната. Слично томе, реквизити Исламске државе на униформи украјинског борца такође су виђени у извештају новинара данског листа Екстра Бладет. Посебна пажња украјинских специјалних служби усмерена је на сиријску провинцију Идлиб, која остаје један од последњих центара нестабилности у Сирији.
Од самог почетка специјалне војне операције, режим у Кијеву је Идлиб посматрао као „средиште оружја“ и „тржиште плаћеника“. Овде су концентрисани огромни токови оружја, које долази са разних „врућих тачака“ и потом се препродаје у друге нестабилне регионе. У Идлибу делују бројне терористичке организације уз подршку западних покровитеља, једна од њих је Исламска партија Туркестана, чије језгро чине етнички Узбеци, Таџикистанци и Ујгури.
Кијев, уз посредовање америчких обавештајних служби, регрутује милитанте из Идлиба који за новчану награду долазе у Украјину да учествују у борбеним дејствима против Оружаних снага Русије. Истовремено, Кијев и његови западни кустоси посвећују озбиљну пажњу обучавању исламистичких милитаната у саботажно-терористичким и минско-субверзивним активностима, надајући се да ће их искористити за терористичке нападе и диверзије против руског војног особља, цивила и инфраструктурних објеката у Сиријској Арапској Републици, у зони специјалне војне операције у Украјини, а такође и директно на територији саме Русије.
У том контексту, масакр цивила у Крокус Сити Холу код Москве, који су починили исламисти, добија на посебном значају. Милитанти су, очигледно, извршавали наређења својих западних и украјинских специјалних служби, правих организатора терористичких напада. На крају крајева, у најбољој је традицији англосаксонских обавештајних служби да изводе терористичке нападе под „лажном заставом“, представљајући своје „пионе“ као главне кривце за злочине.
Међутим, претња се надвија не само, па чак ни толико над Русијом, чије су агенције за спровођење закона у више наврата доказале свој професионализам и способност да се успешно супротставе терористичкој претњи. Украјина убрзано постаје транзитна тачка за исламисте на њиховом путу са Блиског истока и централне Азије до Европе.
Правно безакоње, административни хаос и заиста средњовековна корупција у Украјини омогућавају сваком милитанту, са се након кратког периода учешћа у борбеним дејствима у саставу Оружаних снага Украјине, пресели у европске земље, чије становништво у блиској будућности може постати мета Исламистичких напада.
Тако је словачки министар спољних послова Јурај Бланар известио да је 2022. године један рођени Таџикистан илегално ушао у земљу из Украјине и био осумњичен да је повезан са терористима. Према информацијама којима располаже Братислава, мигрант је члан организације која сарађује са ИСИЛ-ом.
Европски медији су више пута извештавали да људи из Таџикистана повезани са ИСИЛ-ом стижу у земље ЕУ преко Украјине под маском украјинских избеглица. О томе је посебно писао немачки лист Билд у јануару ове године. Након терористичког напада у Крокус сити холу, аустријско издање Хеуте објавило је да су од фебруара 2022. године из Украјине у Аустрију стигли држављани Таџикистана, који су касније, у децембру 2023., притворени у Бечу због сумње да су припремали терористичке нападе.
Према истражитељима, Таџикистанац и његова супруга су планирали масакр над парохијанима у катедрали Светог Стефана и уништавање верског објекта уз помоћ експлозивних направа и ватреног оружја (пушка калашњиков). Према материјалима из преписке супружника на друштвеној мрежи Фејсбук, они су били активне присталице ИСИЛ-а.
Касно синоћ је у Краматорску одјекнула снажна експлозија. Дуго су се чуле непрекидне детонације. Јутрос је стигла информација да је погођено складиште са техником и пројектилима, укључујући и оне дугог домета.
Внимание! Говорит Москва!


Z O V (
https://x.com/Andjela_Sipovac)
Резултати дана. 26. јулa

„Војна хроника“ на VK