Tu se slažemo, da su brojke s jedne i druge strane totalna glupost. Što o procjeni broja mrtvih, do procjene uništene tehnike. Postoje nezavisne think tank grupe koje ne vrše procjene već isključivo broje uništenu tehniku za koju postoji vizualna potvrda. Cijeli ovaj rat Rusi su gubili puno više tehnike od Ukrajinaca,osim naravno sad kad Ukrajinci idu u kontraofenzivu. To nešto govori o ratu i ratnim nepisanim pravilima - da onaj koji napada puno više i gubi. Rusi su se potrošili, oni da mogu nešto da urade u ofanzivi to bi radili, ne bi se povlačili i pravili utvrde i stvarali minska polja ispred sebe koja je vrlo teško proći.
To ne znači da gube rat, i dalje drže velik dio teritorije države koja je druga najveća u Evropi.
Ali ne treba zanemariti ni činjenicu da su Ukrajinci zaustavili sva dalja ofanzivna djelovanja Rusa, oduzeli im čak i mogućnost osvajanja većih gradova, i sad je sve dalje na njima. Rusi se mogu dugo braniti, ali kad tad će doći pred zid, jer su Ukrajinci stvorili još veći broj brigada, na raspolaganju imaju više ljudstva nego što su ga imali na početku rata, redovno im se šalje i naoružanje i tehnika, plus su F-16 neminovni. Rat će potrajati, vidjet ćemo kroz par godina hoćemo li imati ishod kakav smo imali u Bosni da se država dijeli i cijepa ili je zapadu ipak u interesu da agresora izbaci iz Ukrajine
		
		
	 
Потпуно погрешно посматрање руског војног ангажовања.
Прво, Руси су обзнанили свој јавни циљ ове СВО, коју ми зовемо ратом, а то су:
- демилитаризација која у себи садржи и ванблоковско држање,
- денацификација Украјине као државе и као друштва која у себи садржи и дубоку русофобију.
Друго, Руси су имали и тајни и циљ, спајање копненом везом са Кримом јер је нетрпељивост и непријатељство било у сваком украјинском деловању према овом делу територије која себе никада није сматрала њиховом. То је најочигледније било код зидања бране за воду према Криму која је изграђена много пре тога, у Совјетско време. "Свој" су народ хтели да уморе жеђу.
Када су видели да је ђаво однео шалу и када су сазнали за њихове планове да у кратком року нападну и покоре бунтовни Донбас и да на дужи рок одузму Русима Крим на којем су ови држали врло значајан војни потенцијал па да га дају Американцима (НАТОу) на коришћење, схватили су да морају брзо да делују. Послали су 180.000 војника да ураде посао с тим што је подвучено да се то учини са што мање жртава 
на обе стране. Мање од 100.000 је било у акцији (што је, сматрам, безначајно) а остатак је служио за логистику. Успели су у кратком року да остваре тајни план бриљантном тактиком одвлачења пажње јер су послали неких 25.000 војника на север па, док се већи део украјинских снага бавио Кијевом, јер су мислили да је то руски главни циљ, јунаци су створили копнену везу са Кримом уз рушење бране за воду која је била благодет за све Кримљане уз минималне напоре и жртве. Ваљда се сећамо оне стокилометарске колоне руске (застареле) технике која је требала (и успела) да свет убеди да су Руси пошли да узму главни град који броји више од 5 милиона становника.
Када су Амери видели да су потпуно надиграни повукли су свој задњи адут, распиривање рата који је требао до тада да буде скоро бенигни. Распиривали су мржњу према Русима, уводили им санкције, наоружавали Украјину, забрањивали им да склопе договор и мирно окончају рат. Све то уз огромну пропагандну акцију уништења свега вредног у Русији.
Руси су били приморани на радикалније потезе и почели су она два своја јавно прокламована циља да остварују уз врло битан услов, што мање људских жртава. Најпре су водили рачуна и о Украјинцима али када су схватили да то, не да није поштовано са друге стране већ насупрот, били су изложени најбруталнијем одношењу (мисли се на однос, не на ношење) непријатеља који им је до јуче био брат, окренули су лист. И они су прихватили немилосрдни рат. Уз све то задржан је принцип очувања војника али сада само својих, руских. Тактика "миц по миц", прво артиљеријом и осталом техником нападати док се противник не изнури а онда се пушта пешадија да уђе и заврши посао. Познато је да се противник порази тек када га пешак згази. Овака тактика захтева много технике јер је то једини начин да се људи поштеде. Верујем да су Руси све на "ура" много брже могли да реше али су им за такав задатак биле потребне неограничене снаге у људству. Данас тога нема на овоме свету. Макар не у оном делу који ја (делимично) познајем. Губици у људству би било далеко, далеко већи што би био и потенцијални унутрашњи повод за нескалд и евентуална трвења.
Да не дужим, мислим да је ова руска тактика врло добра и врло успешна. Демилитаризација иде неким својим (на почетку нежељеним) током. Са крахом Украјине ће и други јавно прокламовани циљ бити остварен.
Територијалне претензије Русије су остварене и мислим да ће бити само још неких мањих корекција.
Сви имају право на своје мишљење па и ја.