РУСКА ИНТЕРВЕНЦИЈА ИДЕ ЈАКО ЛОШЕ И ОСТАЛИ МИТОВИ
Откако је почела 24. фебруара, специјална операција руске војске је у свету медија из минута у минут имала тектонске промене. Од "бриљантне победе за пар сати" до "потпуног неуспеха", па назад. И тако у круг, чак и по неколико пута дневно. Нико ко ишта зна о војним операцијама не верује ни у једно, ни у друго.
Пре свега, многи људи као да су преко ноћи у потпуности изгубили свест о величини Украјине. Дакле, ради се о земљи површине око 600,000 км², што је чини највећом земљом у Европи (уколико не рачунамо Русију). На територији под контролом марионетске владе у Кијеву је до почетка операције живело око 44 милиона људи, што Украјину такође чини једном од најмногољуднијих земаља у Европи. Поред тога, 8 година након обојене револуције и отворене агресије на руско-језично становништво широм Украјине, Украјина је била високо милитаризована земља са стотинама хиљада војника (најмање 250,000 војника само на стратешком правцу према ДНР и ЛНР). Руска војска је у почетку операције послала свега 40,000 војника, што је до сад већ нарасло на нешто мање од 100,000 људи. Уколико знамо да однос нападач-бранилац мора да буде најмање 3-1 у корист нападача, у овом случају, тај однос је буквално обрнут и то на украјинску корист. А руска војска је заузела најмање 30% територије Украјине.
Поређења ради, Американцима и њиховим савезницима је било потребно више од месец дана и преко 300,000 војника да окупирају Ирак 2003, иначе земљу која је приметно мања од Украјине, која је имала свега неколико урбаних центара, дупло мању популацију и која је скоро пуних 25 година непосредно пре америчке агресије провела у ратовима (ирачко-ирански, па Први заливски, па бомбардовање од стране западних снага), изолацији и под непрекидним санкцијама. Притом, Американци су имали неприкосновену подршку читавог Запада, док је остатак света немо посматрао. Дакле, Ирак је био потпуно сам.
С друге стране, Русија је у економском рату са Западом, Украјинци имају подршку Запада, док је Русија умногоме усамљена. Притом, Украјина је, и поред три деценије пропадања ипак сила у односу на Ирак. Украјинци су наследили око 30% огромне совјетске војске, далеко највеће и најмоћније оружане силе на свету у тренутку распада СССР-а, чиме је преко ноћи постала трећа војна сила света. Упркос деценијама страшне корупције и распродаје тог оружја широм света, Украјина је опет имала једну од највећих и најмоћнијих армија у Европи.
Непосредно пре руске интервенције, Украјинско ратно ваздухопловство је имало:
МиГ-29 - 70, од тога најмање 50 оперативних;
Су-27 - 51, од тога најмање 33 оперативна;
Су-24 - 16, од тога 12 Су-24М и 4 Су-24МР;
Су-25 - најмање 35.
Поред тога, Украјинци су имали готово хиљаду активних тенкова, као и на хиљаде тенкова у резерви. Такође, украјинска војска је наследила велики број различитих верзија ПВО система као што су С-300 и Бук, као и огроман број артиљеријског наоружања, укључујући ту и ВБР. Дакле, упркос деценијама пропадања и свеопште пљачке, не ради се о беспомоћној земљи, већ о једној од највећих војних сила у Европи. Такође, можемо закључити да су украјински војници далеко боље обучени од свих војски земаља на које су западне силе извршиле агресију у последњих 20 година. Такође, потребно је нагласити да је украјинска војска у последњих 8 година значајно модернизована и да је добила велику помоћ у финансирању и наоружању од готово читавог НАТО-а, па и шире. Уз то, уколико сте пратили последњих најмање годину дана, могли сте да видите сулуде најаве украјинске марионетске владе која је отворено говорила да ће набавити ни мање, ни више него нуклеарно оружје! Уз то, Русија је већ неколико година упозоравала да се на територији Украјине налазе бројне лабораторије којима је ефективно управљало америчко министарство одбране. Због чега би војска контролисала лабораторије? Да ли је можда у питању производња лекова? И ако јесте, зашто тај посао није добило министарство здравља? Сами можете доћи до закључака.
Поређења ради, САД и њихови сателити су Ирак напали уз доказано лажне тврдње да поседује хемијско, биолошко, па чак и нуклеарно оружје. Никада ништа од тога није пронађено у Ираку, земљи удаљеној 11,000 км од САД, а коју су САД прогласиле "претњом" по своју националну безбедност. А шта имамо у тренутној ситуацији? Марионетска влада земље која се граничи са Русијом, и која већ 8 година врши терор над руско-језичним становништвом, притом непрестаним гранатирањем убија то исто становништво у Донбасу, отворено најављује да ће набавити нуклеарно наоружање, а притом дозвољава развијање биолошког и/или хемијског оружја на својој територији. Зар је ико са пола функционалног мозга мислио да ће Русија немо посматрати и толерисати формирање такве претње, и то не 11,000 км удаљене, већ уз сопствену границу? Управо зато је и започела ова специјална операција.
Закључно са јучерашњим даном, украјинска војска је претрпела огромне губитке:
- 11.794 погинулих, несталих и у критичном стању. Заробљене су 793 особе.
Погођено је укупно 2119 циљева, од којих:
- 74 контролне тачке и комуникациони чворови;
- 176 ПВО и радарских станица;
- 233 тенка;
- 540 оклопних возила;
- 631 јединица специјалне опреме и возила;
- 86 ВБР јединица;
- 261 артиљеријско и минобацачко оруђе;
- 100 авиона и хеликоптера;
- 59 дронова.
Толико о "спором" напредовању руске војске.
А што се самог рата тиче, можда и највећи мит јесте да је рат почео 24. фебруара. Рат је почео пре 8 година, када су западне земље извршиле пуч који је на власт довео отворено неонацистичку владу која је извршила агресију на сопствене грађане на истоку Украјине, при чему је убијено и до 15,000 људи, највећим делом цивила, укључујући ту и огроман број деце. Русија није започела овај рат, али нека свако буде сигуран да ће га завршити.