Sukob saveznika: Izrael i SAD na suprotnim stranama u Siriji?
Forbes BiHdanas 20:00
Foto: EPA / MOHAMMED AL RIFAI
Izgleda da se Izrael i Sjedinjene Američke Države nalaze na različitim putevima kada je reč o Siriji.
Iako saveznici još nisu na ivici direktnog sukoba, trenutni i bivši arapski, američki i izraelski zvaničnici kažu da njihove razlike mogu zakomplikovati velike diplomatske planove Trampove administracije, piše
Forbes BiH.
U sredu je Izrael izveo snažne vazdušne napade na Damask, pri čemu je uništio deo zgrade Ministarstva odbrane i pogodio područje blizu predsedničke palate, predstavljajući napade kao pokušaj zaštite druzinske manjine u Siriji.
Napadi predstavljaju značajnu eskalaciju izraelskog delovanja protiv vlade predsednika Ahmeda al-Šaraa iako je on poslednjih meseci poboljšao odnose sa SAD i uspostavio bezbednosne kontakte sa Izraelom.
„Izrael i SAD definitivno nisu na istoj liniji,“ rekla je Daren Kalifa, viša savetnica u Međunarodnoj kriznoj grupi za Midl ist aj (MEE).
Izrael tvrdi da je napad bio odgovor na zahteve Druza iz Izraela za intervenciju, gde ta manjina broji oko 150.000 ljudi.
Istaknuti sirijski Druz, šeik Hikmat Salaman al-Hadžri, poznat po bliskosti sa Izraelom, zaista jeste tražio međunarodnu pomoć, navodeći da se ta manjina suočava sa „potpunim ratom istrebljenja“. Međutim, drugi vođe sirijskih Druza odbacili su izraelsku intervenciju.
„Definitivno postoji stvaran pritisak Druza unutar Izraela za intervenciju,“ rekao je američki diplomata u regionu koji prati situaciju.
„Bez obzira je li pritisak stvaran ili ne, rezultat je isti: izraelska zona uticaja u Siriji. To znači naređivati Sirijcima gde mogu, a gde ne mogu rasporediti tenkove.“
Kada su novinari pitali predsednika Donalda Trampa da iskomentariše izraelske napade i nestabilnost u Siriji on je odbio da odgovori i uputio ih na državnog sekretara Marka Rubija.
Rubio je ranije tog dana pokušao predstaviti napade i pogoršanje bezbednosne situacije kao običan „nesporazum“.
„Svi putevi vode u Damask“
Izraelska namera da se predstavi kao dominantna sila koja štiti Druze na jugu Sirije u suprotnosti je s vizijom Trampove administracije.
Ranije ove godine, SAD su odbile izraelske molbe da zadrži dodatne trupe na severoistoku Sirije, kako je otkrio MEE. Kurdske snage tamo traže veću autonomiju.
Administracija Donalda Trampa želi da smanji vojno prisustvo u Siriji i osigura da zemlja – mozaik hrišćana, muslimana, Druza i Kurda – ima jedan nesporni centar moći koji podržavaju američki saveznici poput Turske, Katara i Saudijske Arabije.
Tom Barak, milijarder i libansko-američki izaslanik za Siriju i ambasador u Turskoj, govorio je o Siriji prošle sedmice:
„Druzi žele da to bude njihova zemlja, isto žele i Alaviti, kao i Kurdi. Ali Damask poručuje da se to neće desiti – svi putevi vode u Damask.“
„Nema naznaka da će postojati odvojene države za Alavite ili Druze. Postoji samo Sirija,“ dodao je.
Sirija je teško pogođena sektaškim nasiljem otkako je Šaraa, bivši lider Tahrir al-Šama, a pre toga sirijske podružnice Al-Kaide, svrgnuo Bašara al-Asada prošle godine.
U martu su sirijske snage bezbednosti ubile stotine Alavita duž obale Mediterana.
U junu je najmanje 25 ljudi ubijeno u bombaškom napadu na grčku pravoslavnu crkvu Mar Elias. Šaraa je kritikovan zbog lošeg upravljanja krizom nakon napada.
Iako je Trampova administracija osudila napade, fokus joj je na brzom ukidanju sankcija i smanjenju sektaških tenzija. Barak je pohvalio ulaganja iz Zaliva u Siriju.
Ako postoji strana vojna sila kojoj SAD pokazuje naklonost u Siriji, to je Turska, kažu stručnjaci.
MEE je otkrio da je Vašington bio ključan u pritisku na Tursku i Izrael da ove godine uspostave liniju dekonflikta u Siriji.
„Povratak na početne postavke“
Za Trampa, investicije iz Zaliva i podrška Turske nadopunjuju proces normalizacije odnosa između Sirije i Izraela.
Kada se Tramp sastao sa Šaraom u Rijadu u maju, pozvao ga je da se pridruži Abrahamovim sporazumima – diplomatskoj inicijativi između Izraela, Maroka, Bahreina i UAE, koju Tramp vidi kao jedan od svojih ključnih spoljnopolitičkih uspeha.
Barak je za Njujork tajms rekao da su SAD podržavale tajne pregovore između Izraela i Šaraine vlade, koji su se navodno vodili u Bakuu, Azerbejdžanu – najbližem savezniku Turske. UAE su takođe posredovali u tim razgovorima, navodi Rojters.
Govori o mogućem dogovoru između Sirije i Izraela dosegli su vrhunac nakon završetka 12-dnevnog sukoba između Izraela i Irana. U Tel Avivu su se pojavili plakati s Trampom, Netanjahuom i Šaraom, kao i drugim arapskim liderima.
„Ovo baca senku na besmislice o normalizaciji,“ rekao je bivši izraelski diplomata Alon Pinkas za MEE.
„Za Netanjahua je podela Sirije daleko važnija od bilo kakve normalizacije.“
Diplomate u regionu kažu da izraelski napadi predstavljaju direktno odbacivanje Trampovih napora.
„Izraelci će pratiti Trampa dok priča o miru, ali više vole podeljenu Siriju,“ rekao je jedan arapski diplomata za MEE. „Čim su dobili priliku, vratili su se na početne postavke – razbijanje Sirije.“
Izraelska spremnost da bombarduje Damask dok istovremeno razgovara sa Sirijcima pokazuje stvarnu razliku u mišljenju između dva saveznika o Šarai, rekle su američke i arapske diplomate za MEE.
„Trampova administracija je spremnija da Šaari da šansu uz podršku Turske i Saudijske Arabije. Za Izraelce, Šaraa nije autentičan – on je džihadista,“ rekao je američki diplomata za MEE.
Nakon svrgavanja Asada, Izrael je pokrenuo brojne vazdušne napade u Siriji. Netanjahu je poslao vojnike da zauzmu deo jugozapadne Sirije koji uključuje tampon-zonu pod nadzorom UN na Golanskoj visoravni, koju je Izrael većinom osvojio u ratu 1967. godine.
Arapske i američke diplomate kažu da bi prvi korak ka normalizaciji odnosa bio povratak sporazumu o razdvajanju snaga iz 1974. godine, koji je stvorio tampon-zonu duž granice između dve zemlje.
Neki od najvećih zagovornika normalizacije sada kažu da je ona ozbiljno ugrožena.
„Izrael mora odmah da obustavi nepotrebne napade,“ izjavio je republikanski kongresmen Džo Vilson u sredu, nazvavši napade „samoubilačkim za Izrael“.
