luckywin
Domaćin
- Poruka
- 3.950
Malo detalja o Sarkoziju, koji objašnjavaju ovakvo ponašanje.
Sarkozijev život je zaista zanimljiv i buran. Mora se, uz to, priznati da je veoma talentovan za razne “životne kombinacije”. Rođen je 1955. godine u porodici emigranata. Otac, mađarski aristokrata, katolik, Pal Sarkosy (na mađarskom se čita Šarkoši) je došao u Francusku bežeći od Crvene armije, a porodica majke Andree Malah je iz Grčke došla nešto ranije. Majka je jevrejskog porekla, iz Soluna. Izrodili su troje dece i potom se razveli. Pal Šarkoši se potom oženio francuskom aristokratkinjom Kristin Deganaj sa kojom je imao dvoje dece. Nikola Sarkozi je, međutim, veliki deo vremena provodio u novoj porodici svoga oca, pa je tako postao i deo te porodice. Ali, Pal se 1977. godine razveo i od druge žene. Kristin potom odlazi u Ameriku i tamo se udaje za Frenka Viznera (mlađeg), uticajnog funkcionera američke administracije, uglavnom vezanog za “specijalne projekte” i akcije tajnih službi bezbednosti. Nikola Sarkozi je i dalje ostao blizak sa bivšom maćehom i često je boravio u Vašingtonu. Njen novi muž mu je obezbedio mnogo stipendija Stejt dipartmenta i on je pohađao mnoge kurseve. Ta veza je, po svemu sudeći, bila odlučujuća za dalju karijeru Nikole Sarkozija. Frenk Vizner (mlađi) je već tada od Sarkozija napravio “američki projekat”.
Logistiku tom “Sarkozi projektu” je u Francuskoj pružala stara američka tajna mreža koju je još u ratno vreme formirao Viznerov otac Frenk Vizner (stariji). Nikola Sarkozi je postao deo te mreže i na njenom tkanju je napravio karijeru. Stvaranje te mreže je počelo kada je Frenk Vizner (stariji) kao jedan od ključnih ljudi bezbednosnih službi Amerike toga vremena, kasnije je bio i direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA), dobio zadatak da organizuje ulogu mafijaškog vođe iz Njujorka Lakija Lućana u obezbeđenju američkih interesa u Italiji. Vizner (stariji) je bio šef tog plana. Kada je Lućano iz njujorškog zatvora prebačen na Siciliju, poslovi oko njegove uloge su vođeni sa Korzike gde je Vizner (stariji) formirao tajnu mrežu. Vremena su prolazila, Lućano je umro a među živima je nestao i Vizner (stariji), ali mreža se širila po celoj Francuskoj i do dan danas je jedna od ključnih instrumenata američke tajne politike u toj zemlji. U stvari, kontrolu je u velikoj meri preuzeo Viznerov sin, Frenk Vizner (mlađi). Finansijsku osnovu joj pruža Rotšild porodica čije interese, pored američkih, ta mreža i zastupa. Stubovi te tajne mreže su, od početka do danas, mahom Korzikanci sa sumnjivim dosijeima.
Iako su Amerikanci bili protiv francuskog lidera generala Degola, tačnije smatrali su ga neprijateljem, oni su, ipak, neke ključne ljude te svoje “korzikanske” mreže posle 1958. godine ubacili u njegovo najbliže okruženje. Najefikasnije je to urađeno preko neke vrste privatne milicije, poznate kao Civilna akcija (Civi Action Services), koja je navodno samoinicijativno štitila Degola od atentata, a bilo je najmanje 40 pokušaja njegovog ubistva. Degol je sve preživeo, a onda je sve lidere te milicije poslao na razne druge poslove. Među ključnim ljudima te mreže su bili Šarl Paska i Akil Pereti, Degolov telohranitelj, obojica Korzikanci, koji su kasnije imali odlučujući uticaj na karijeru Nikole Sarkozija. Tih ljudi se Degol oslobodio, ali kasnije pravi grešku promocijom Žorža Pompidua, čoveka tajne američke mreže i Rotšildovih bankarskih interesa.
Posle diplomiranja na pravnom fakultetu 1982. godine, Nikola Sarkozi se ženi nećakom Akila Peretija, a venčani kum mu je Šarl Paska. Već iduće godine postaje predsednik bogate pariske opštine Noeji sir Sen. Na to mesto ga je postavio rođak Pereti koji je do tada dugo bio na toj funkciji. Pereti je kasnije dogurao do predsednika francuskog Parlamenta, a Sarkozijeva majka Andrea mu je bila privatni sekretar.
Razveo se od te žene i oženio dugogodišnju ljubavnicu Sesiliju, koju je upoznao na njenom venčanju. U uzlaznoj lestvici Sarkozi postaje deo pariskog visokog društva i 1992. godine on je venčani kum ćerci Žaka Širaka, Klod. Ali, odmah po venčanju kum i kuma započinju ljubavnu aferu zbog koje je njen muž kasnije izvršio samoubistvo, a Nikola napušta Klod. Novi prelomni događaj je bio kada je predsednik Fransoa Miteran 1993. godine, socijalisti su tada izgubili parlamentarne izbore, za predsednika vlade postavio Eduara Baladira. Baladir je Jermenin katoličke veroispovesti, rođen u Izmiru, u Turskoj, a porodica mu je emigrirala u Francusku 1935. godine. On je jedan od prominentnih članova američke i mreže Rotšildove banke. Mnogi veruju da je to bila ključna Miteranova greška, ali da li je greška ili namera. Baladir tada postavlja za ministra unutrašnjih poslova Šarla Paskaa, Sarkozijevog prvog kuma, a u vladu ulazi i Sarkozi kao ministar za budžet i predstavnik vlade za javnost. To je otvorilo mogućnosti da mreža počne da preuzima i degolističku partiju.
.
