- Poruka
- 8.435
Kombi za Misuratu
Cik-cak putovanje pored tenkovskih zapreka i kontrolnih punktova koje može da postavi svako
Od našeg specijalnog izveštača
Misurata – Za Misuratu, grad na oko 200 kilometara istočno od Tripolija, krenuo sam u dva sata posle podne u konvoju stranih novinara sa dva kombija i jednim autobusom. Na čelu i na kraju konvoja bili su džipovi libijske vojne policije, koji su obezbeđivali brži prolazak preko kontrolnih punktova na putu.
U prvom kombiju pored mene su Adil i Marija iz Rojtersa, četvoročlana ekipa američke TV Si-Bi-Es. Novinarka je Elizabet, snimatelj je Ričard. Sa nama su i dva libijska pratioca.
Odmah po izlasku iz Tripolija put za Misuratu vodi uz morsku obalu. Sa desne strane je Tadžura, veliki vojni logor koji je bombardovan krstarećim raketama „tomahavk“. Gadafijevi vojnici razapeli su zelene šatore izvan logorskih zidova, tu su vreće sa peskom, a na pikapima protivavionski topovi od 23 mm.
S leve strane puta je gradilište nove luke. Prva veća benzinska pumpa i kilometarski red automobila. Vozači strpljivo stoje uz kola. Zasada nema znakova revolta. Ričard podiže kameru da snima iz kombija u pokretu, libijski pratilac ga preseče: „Šta je, pa niste Al Džazira?“
„Ne, mi smo britanski špijuni.“
Libijac se kiselo nasmejao. Al Džazira je ovde simbol neobjektivnosti. Između ostalog, ta TV je javila i da su pobunjenici ušli u grad Sirtu, a oni su tada bili na oko 150 km udaljeni od tog grada.
Veliki redovi za gorivo i na sledećoj benzinskoj pumpi. Od šest velikih libijskih terminala za naftu na obali, svih šest je sada u rukama pobunjenika: Tobruk, Adždabija, Brega i tri terminala kraj Ras Lanufa. Pobunjenicima gorivo stiže i iz Egipta po formuli „ako ste za demokratiju i protiv Gadafija imate gorivo, ako niste nema goriva“.
Ogromni kameni blokovi, visoki pet, a široki četiri metra, čine protivtenkovske zapreke na putu nekih 50 km od Tripolija. Ovakvu kamenu prepreku nijedan tenk ne može da pomeri iz mesta, u brzini tenk u sudaru sa tom gromadom može samo da strada.
Naš kombi ide polako, skoro kilometar u cikcak vožnji. Sa desne strane prolazimo pored Centra za obuku libijske PVO. Dim se vije iznad hangara. Čekpointi (kontrolni punktovi) sve su češći, zaustavljaju nas na svakih 20 kilometara. Ljudi na tim kontrolnim tačkama različito su obučeni: policajci, narodna milicija, dobrovoljci u zimskim kaputima i bosih nogu u papučama. Niko nema šlem, nigde regularne libijske vojske. Svi spavaju u šatorima, preko dana sede u belim plastičnim stolicama pored puta i kontrolišu saobraćaj.
Svako danas u Libiji može da napravi svoj privatni čekpoint. Dva klinca postave dva bureta sa peskom nasred puta, okače „kalašnjikove” o rame i zaustavljaju i pregledaju koga hoće. Vrte vaš pasoš i znatiželjno virkaju u vas, a prsti im na obaraču. Narodna vlast.
Promiču prizori kao iz filma, hiljade maslina u redovima kao po crti, limuni, obrađena polja, trava, šume, palme, poneki traktor u daljini. Ovaj deo Libije možda je i najlepši. Ovde ima uslova da se libijska vojska maskira i izbegne vazdušne udare NATO-a.
Pokušavam da uočim neke tragove improvizovanih puteljaka, koji bi od glavnog puta vodili ka vegetaciji prema morskoj obali. Nema tragova. Da li su to oficiri Gadafijeve vojske naučili lekcije iz nekih prethodnih ratova?
Nekoliko kilometara pre Misurate skrećemo na jug. Sa leve strane nam je veliki vojni aerodrom koji je stalna meta avijacije NATO-a. Antene starih ruskih radara P-12 nedirnute. Ostalo od pogleda skriva visoka betonska ograda.
Na ulazu u južni deo Misurate na malom skveru stoji tenk T-55, izložen kao meta za gađanje. Malo dalje, ispod balkona jedne zgrade, dva tenka T-72 i jedno oklopno vozilo BMP-1. Svi pod maskirnim mrežama, pokriveni i ćebadima koje vojnici stalno zalivaju vodom da bi se smanjio termalni odraz. Stara metoda.
Jedan potpuno nemaskiran top od 130 mm stoji na livadi između kuća usred grada. Lukavstvo? Pukovnika ne bi trebalo potcenjivati.
Stižemo na neka tri kilometra od centra grada. Dim na nekoliko strana, puškaranje, poneka jača detonacija. Ulice prepune srče, izvrnutog lima, izgorelih guma, crne od istopljene plastike, razrovane tenkovskim gusenicama. Fasade zgrada izbušene mecima, radnje zatvorene, na terasama snajperisti Gadafijeve vojske. Čim okrenem kameru prema njima, oni se sakriju.
Ovde su gadne ulične borbe, i zapadni novinari priznaju da su u Misurati prisutni borci Al Kaide iz Avganistana i da su se spojili sa lokalnim fundamentalistima. Gadafi je na početku pokušao da problem reši pregovorima, a kada nije u tome uspeo vojska je krenula da očisti grad.
Da li je pri tom bilo i prekomerne upotrebe sile? Verovatno jeste, ali u kojem to ratu toga nema, i kako precizno definisati šta je to uopšte prekomerna upotreba sile? Posebno u gradskim uslovima borbe.
Okupljeni stanovnici Misurate sa slikama pukovnika plešu oko nas, uzvikuju parole za Libiju i Gadafija, a protiv Sarkozija. Nijedne antiameričke parole. Libijska državna televizija sve to snima. Znamo da je sve detaljno isplanirano, ali sve to isto rade i pobunjenici sa stranim novinarima kod njih.
U centar grada ne možemo, očito ga još drže pobunjenici. Kao i gradsku luku. Spušta se mrak, pratioci nas požuruju, proglašen je vazdušni napad. Jedan preko drugog upadamo u kombi. Devojka, snimatelj Bi-Bi-Sija, doslovno se baca u otvoreni pikap sa kamerom uperenom u nebo.
Noć je. U mom kombiju rade satelitski telefoni minijaturnih dimenzija, dži-pi-si svetluca. Kolege materijal sa kamera prebacuju na laptope sa satelitskim Internetom i direktno šalju matičnoj TV kući.
Moj libijski mobilni u Misurati nema pokrivanje. O privatnom srpskom mobilnom da i ne govorim. Svakih 20 minuta Ričard u Tripoliju zove koordinatora svoje TV ekipe, saopštava mu našu trenutnu poziciju.
Mogu da odahnem, nema dakle „frendli fajer”. NATO nas neće gađati „prijateljskom vatrom“.
-------------------------------------
Potopljen libijski brod
Tripoli – Brodovi američke Šeste flote potopili su juče ispred Misurate jedan libijski ratni brod, jedan teško oštetili, a jedan je libijska posada navodno napustila.
Libijski brodovi bili su na zadatku blokade luke Misurata, dok američki izvori govore da su libijske pomorske snage pokušale da spreče dostavu humanitarne pomoći Misurati tako što je sa njih otvorena topovska vatra na jedan brod sa humanitarnom pomoći.
Gadafijeva vojska je od juče ujutru u novoj kontraofanzivi potisnula pobunjenike prema mestu Bendžavid, nekih 130 km od grada Sirte.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 30.03.2011.
Објављено сутра?
