RAK PANKREASA

[Rayela]

Draga Ivana, mom tati je pre mesec dana konstatovan rak pankreasa (tumor se nalazi u glavi pankreasa). U petak bi trebao da bude operisan. Kako je Vas otac sada?

Moguce je ( nadajmo se) da ce operacija biti uspesna jer se samo i vrsi ( operacija) ako je tumor u glavi pankreasa.

 

[Malou]

Moguce je ( nadajmo se) da ce operacija biti uspesna jer se samo i vrsi ( operacija) ako je tumor u glavi pankreasa.

Da, znam. Operacija je nazalost odgodjena do daljnjeg, jer je u medjuvremenu dobio neku infekciju, koja mora da se izleci pre operacije. To me jako plasi, jer znam da se rak pankreasa jako brzo siri na ostale organe. Srecom, ono sto je vidjeno na novom CT snimku NIJE metastaza na jetri, ali svejedno je svaki dan potencijalni rizik za sirenje celija raka na druge organe :'(

 

[Malou]

Kod mog tate je tumor na glavi pankreasa sa infiltracijom na venu i delom na jetru. Zuc i kanal do zuci je u redu. Koliko sam razumela, veci problem kod izvodjenja operacije je sto je na venu presao tumor. Sto se tice gubitka apetita, od kada je poceo IVC vratio mu se apetit i bolje jede. Ali, od kada je poceo ovaj problem ( krajem maja) , smrsao je 10kg.
Pozdrav.

Mozete li mi napisati da li je vasem ocu onkolog propisao IVC ili kako to ide? Moj tata ipak ima multiple metastaze u 7. segmentu jetre (od 3 do 6 mm) i nece biti operisan

 

[Slavica Zimonjić]

Čitam i plačem. Znam do detalja šta vam se dešava i nažalost sve sam prošla pre dve godine, i evo i dalje ne mogu da se pomirim s tim i da prihvatim da je tako moralo biti. Najpametnije savet koji sam tada dobila, a odbijala sam da ga prihvatim kao jedino moguće rešenje, bilo je to da se što bolje i što pre pripremite kako i na koji način da ublazite bolove. Drugog rešenja nema. Zao mi je sto je tako, moj tata je imao 55 godina samo a ja 27 kad se to desilo. Pomiriti se sa tim je teško, i još nisam, samo se preispitujem da li sam mogla još nešto da uradim da se ti bolovi smanje. Srećno i budite jaki

 

[Malou]

Čitam i plačem. Znam do detalja šta vam se dešava i nažalost sve sam prošla pre dve godine, i evo i dalje ne mogu da se pomirim s tim i da prihvatim da je tako moralo biti. Najpametnije savet koji sam tada dobila, a odbijala sam da ga prihvatim kao jedino moguće rešenje, bilo je to da se što bolje i što pre pripremite kako i na koji način da ublazite bolove. Drugog rešenja nema. Zao mi je sto je tako, moj tata je imao 55 godina samo a ja 27 kad se to desilo. Pomiriti se sa tim je teško, i još nisam, samo se preispitujem da li sam mogla još nešto da uradim da se ti bolovi smanje. Srećno i budite jaki

Hvala vam! Ja nikako ne mogu da prihvatim zasto je bas ovaj oblik karcinoma morao da zadesi mog tatu, tako agresivan i razoran. Nakon nesto vise od mesec i po od prvih simptoma i dijagnoze on je vec toliko razoren iznutra da ne postoji nista sto moze to da popravi. Ovde gde smo mi obicaj je da se u potpunosti pokriju potrebe za analgeticima, tako da me to tesi.
Jako mi je zao zbog vaseg oca i vas, sto ste tako rano ostali bez njega. Mnogo, mnogo je tesko...