Radoš Ljušić - istoričar : u Jasenovcu ubijeno 1000 puta više nego u Srebrenici, i još se hvali da je dobar matematičar !

[Nikita Kulganov]

Lukovic : Malo pre ste rekli u zanosu da je u Jasenovcu ubijeno 1000 puta vise ljudi nego Srebrenici. Moze malo oko matematike.
Ljusic : Moze, ali ja sam bolji matematicar od vas !
Lukovic : 8000 ljudi u Srebrenici puta 1000 koliko je to ?
Ljusic : Pa dobro
Lukovic : 8.000.000 miliona Srba je ubijeno u Jasenovcu ?
Ljusic onda brzo menja temu i vredja sagovornika da je idiot.

Kada se cita biografija od Ljusica :
https://sr.wikipedia.org/wiki/Радош_Љушић
Bio je predsednik drustva istoricara, direktor zavoda za udzbenike, napisao knjiga i knjiga, dobio nagrada i nagrada...Do skoro je redovan kod Marica, ali kako taj covek lupeta, iznosi kao istorijske cinjenice koje ne moze da dokaze i onda to spaja sa danasnjom situaciju.
Njegova cuvena recenica koju je izgovorio kada je izdao knjigu O Gavrilu Principu - Nije sramota klenuti pred mocnim. Kada su ga svi ispljuvali zbog tog kukavicluka, onda se on pravdao '' to je u prenesenom znacenju '' i da to ustvari znaci '' nesto drugo'' i onda zvrsi u alternativnoj istoriji, sta bi bilo kad bi bilo.....
Bio je u DSS, onda u nekom Srpskom pokretu, onda u SNS,,,
Ima ta prica kada je bio student i kada popije da se nabacivao nabildovanim tipovima, ali to je rekla kazala tako da je moguce i da je izmisljena, da bi se Rados ocrneo.
Kakvo je vase misljenje o istoricaru Radosu Ljusicu ?

Ljušić nije nastavnik već poslovni čovek​

https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/ljusic-nije-nastavnik-vec-poslovni-covek/
Udžbenik Radoša Ljušića kritikovan zbog širenja šovinizma
https://balkaninsight.com/2017/09/2...an-zbog-širenja-šovinizma-09-25-2017/?lang=sr

Radoš Ljušić sam sebi isplaćivao autorske honorare​

https://www.cins.rs/rados-ljusic-sam-sebi-isplacivao-autorske-honorare/

 

[Pumpaj Dinstanović]

Lukovic : Malo pre ste rekli u zanosu da je u Jasenovcu ubijeno 1000 puta vise ljudi nego Srebrenici. Moze malo oko matematike.
Ljusic : Moze, ali ja sam bolji matematicar od vas !
Lukovic : 8000 ljudi u Srebrenici puta 1000 koliko je to ?
Ljusic : Pa dobro
Lukovic : 8.000.000 miliona Srba je ubijeno u Jasenovcu ?
Ljusic onda brzo menja temu i vredja sagovornika da je idiot.

Kada se cita biografija od Ljusica :
https://sr.wikipedia.org/wiki/Радош_Љушић
Bio je predsednik drustva istoricara, direktor zavoda za udzbenike, napisao knjiga i knjiga, dobio nagrada i nagrada...Do skoro je redovan kod Marica, ali kako taj covek lupeta, iznosi kao istorijske cinjenice koje ne moze da dokaze i onda to spaja sa danasnjom situaciju.
Njegova cuvena recenica koju je izgovorio kada je izdao knjigu O Gavrilu Principu - Nije sramota klenuti pred mocnim. Kada su ga svi ispljuvali zbog tog kukavicluka, onda se on pravdao '' to je u prenesenom znacenju '' i da to ustvari znaci '' nesto drugo'' i onda zvrsi u alternativnoj istoriji, sta bi bilo kad bi bilo.....
Bio je u DSS, onda u nekom Srpskom pokretu, onda u SNS,,,
Ima ta prica kada je bio student i kada popije da se nabacivao nabildovanim tipovima, ali to je rekla kazala tako da je moguce i da je izmisljena, da bi se Rados ocrneo.
Kakvo je vase misljenje o istoricaru Radosu Ljusicu ?

Pogledajte prilog 957302​

Ljušić nije nastavnik već poslovni čovek​

https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/ljusic-nije-nastavnik-vec-poslovni-covek/
Udžbenik Radoša Ljušića kritikovan zbog širenja šovinizma
https://balkaninsight.com/2017/09/26/udžbenik-radoša-ljušic-a-kritikovan-zbog-širenja-šovinizma-09-25-2017/?lang=sr

Radoš Ljušić sam sebi isplaćivao autorske honorare​

https://www.cins.rs/rados-ljusic-sam-sebi-isplacivao-autorske-honorare/

Ljušić je rekao hiljadu puta više jerbo pre svega on ne smata da je 8000 muslimana stradalo u Srebrenici; mislim da je to vrlo očigledno, no cela je ova rasprava detinjasto igranje s brojkama. I sam Ljušić je spomenuo cifru od 700.000 jasenovačkih žrtava, što je svakako više nego sporno samo prema sebi, ali i realno delegitimiše da se neko drugi kritikuje za preuveličavanje svojih žrtava. A mogao je Ljušić govoriti u kontekstu hiperbole, u prenesenom značenju.

No bilo kako bilo, cela diskusija i svađa u emisije, ili da kažemo cela matematika, idiotska je, kad smo već kod idiotska.

Ovu temu nije trebalo otvoriti sa ovakvim snimkom, ali Ljušić je, svakako, više nego kontroverzna ličnost na sceni srpske istoriografije. Prilažem Šuletićev članak za Danas na temu Ljušića:

Ljušić nije nastavnik već poslovni čovek​

U članku pod naslovom „Neistine o progonima i mom radu“ Radoš Ljušić me je javno pozvao da se oglasim i navedem primere njegovog učešća u progonu članova Odeljenja za istoriju, „ali pouzdane i s dokazima“.

Pošto nemam volje da se s Ljušićem upuštam u lažna nadmudrivanja i ponovna dokazivanja stvari, koje su više puta dokazane i predočene akademskoj javnosti, ukazao bih ovom prilikom na tri pojave, kojima su Ljušić i interesna grupa čiji je on deo urušili ugled Odeljenja za istoriju i oduzeli mu identitet istoriografske škole.

Prva pojava su loši maniri u komunikaciji s članovima akademske zajednice. Ljušić je ilustrovao ovu pojavu kada je rekao da Mira Radojević nije „ugledan naučnik“, budući da je „zašla dobrano u 60. godinu (rođena 1959), a još je u zvanju vanrednog profesora“.

Ovakav vid javnog izražavanja nekada bi bio shvaćen kao posledica lošeg vaspitanja. Danas je, međutim, to deo uobičajenog ophođenja na Odeljenju za istoriju, gde su moje koleginice i kolege svakodnevno izložene sličnim, a neretko i gorim oblicima verbalnog zlostavljanja.

Druga pojava je neprofesionalan odnos pojedinih profesora prema nastavi i obrazovanju studenata i učenika srednjih škola.

Činjenica da Ljušić dugi niz godina ne drži časove na osnovnim studijama istorije nije navedena kao razlog da on bude otpušten s posla, već kao dokaz da njega obrazovanje mladih ljudi ne zanima. Tek se u svetlu ovoga saznanja mogu razumeti njegove izjave o tome da nastavnički poziv predstavlja „vlast“, „vladanje“ ili „unosno zanimanje“. Ljušićevi školski udžbenici su lošeg kvaliteta upravo zbog toga što ih nije pisao nastavnik, već poslovni čovek.

Motiv za bavljenje ovim poslom objasnio je u izjavi, koju je kao direktor Zavoda za udžbenike dao Politici 4. IX 2008. Primetio je tada da u Srbiji ima 650.000 osnovaca, a da komplet knjiga za jedan razred u proseku staje 100 evra.

„Kada odbijete troškove štampanja, autorskih prava, pomoćnih stručnjaka, poreza državi i drugih ‘krupnih sitnica’, dobijete lepu cifru koja vam daje motiv da i dogodine radite taj posao.“

Najlošija od svih Ljušićevih knjiga je udžbenik za treći razred gimnazije „Istorija 3“, koji se koristi kao osnovna literatura za pripremu prijemnog ispita na Filozofskom fakultetu. Prva dva izdanja Ljušić je objavio 2007. i 2008.

Time je prekršio Zakon o udžbenicima iz 2006, jer kao direktor Zavoda u razdoblju od 2004. do 2008. nije smeo da štampa knjigu u ovom javnom preduzeću. Potom je 2008. osnovao porodičnu firmu „Freska“, i tu objavio još pet ili šest izdanja sporne knjige.

Iako je „Istorija 3“ neuko napisana i sadrži obilje faktografskih grešaka i ozbiljnih metodoloških propusta, nadležno ministarstvo je na preporuku stručnog recenzenta Suzane Rajić odobrilo njenu upotrebu u nastavi. Na taj način je LJušićeva firma ostvarila znatnu materijalnu dobit, a generacijama đaka i sistemu obrazovanja u Srbiji nanesena je velika šteta.

Treća pojava je nesavesno vođenje kadrovske politike.

Na izbor nastavnika na Odeljenju za istoriju već izvesno vreme ne utiču ni potrebe nastavnog procesa ni pedagoški i naučni kvaliteti kandidata. Umesto toga, ključni činioci su odnos kandidata prema SANU (nužno je da bude negativan!) i lojalnost prema izvesnom broju nastavnika u zvanju redovnih profesora, kojima savest dopušta da hladnokrvno unište akademsku karijeru kandidata opstrukcijom izbornog procesa.

Kao nastavnici koji su spremni da unište karijere svojih kolega, na Odeljenju za istoriju su se do sada najviše istakli: Radoš Ljušić, Vlada Stanković, Nikola Samardžić, Siniša Mišić, Radivoj Radić, Suzana Rajić i Miloš Jagodić. NJihove dosadašnje žrtve bili su: Aleksandar Fotić, Đorđe Bubalo, Žarko Petković, Miloš Ković, Maja Nikolić i Mira Radojević.

S tim su u vezi i „aklamacije“ i „obaveštajne službe“, koje pominje Ljušić u navedenom članku. Prošle godine, naime, kada je vođena procedura za produženje radnog odnosa za desetak profesora koji su stekli pravo na starosnu penziju, Veće Filozofskog fakulteta je sprečeno da se izjasni o Ljušićevom slučaju.

To je učinjeno pod izgovorom da su se u proceduru umešale neke obaveštajne strukture, koje su ugrozile zakonitost rada fakulteta. Slučaj je, navodno, bio prijavljen policiji, a Veće je obavešteno da neke kolege uznemirava sumnjiva osoba po imenu Mladen.

Traženo je da se o Ljušićevom slučaju uopšte ne glasa, već da se odluka o produženju njegovog ugovora donese „aklamacijom“. Naposletku se o svim kandidatima glasalo „u paketu“, pa je Veću uskraćena mogućnost da se o Ljušiću izjasni negativno.

Po okončanju procedure ovaj uzbudljivi slučaj više nijednom nije pomenut na Veću, a priču o „Mladenu“ Ljušić je ovekovečio u gostovanju na TV Prva 4. V 2018. Tada je, između ostalog, izjavio da je Filozofski fakultet „pod kontrolom države“ i da „smeta državi“, jer su se njegovi studenti i nastavnici „uvek bunili protiv države“.

Da li je ovo zaista bio progon ili još jedno sramoćenje Filozofskog fakulteta u javnosti, neka čitaoci procene sami.

Doc. dr Nebojša Šuletić

https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/ljusic-nije-nastavnik-vec-poslovni-covek/

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kada se cita biografija od Ljusica :
https://sr.wikipedia.org/wiki/Радош_Љушић
Bio je predsednik drustva istoricara, direktor zavoda za udzbenike, napisao knjiga i knjiga, dobio nagrada i nagrada...Do skoro je redovan kod Marica, ali kako taj covek lupeta, iznosi kao istorijske cinjenice koje ne moze da dokaze i onda to spaja sa danasnjom situaciju.
Njegova cuvena recenica koju je izgovorio kada je izdao knjigu O Gavrilu Principu - Nije sramota klenuti pred mocnim. Kada su ga svi ispljuvali zbog tog kukavicluka, onda se on pravdao '' to je u prenesenom znacenju '' i da to ustvari znaci '' nesto drugo'' i onda zvrsi u alternativnoj istoriji, sta bi bilo kad bi bilo.....
Bio je u DSS, onda u nekom Srpskom pokretu, onda u SNS,,,
Ima ta prica kada je bio student i kada popije da se nabacivao nabildovanim tipovima, ali to je rekla kazala tako da je moguce i da je izmisljena, da bi se Rados ocrneo.
Kakvo je vase misljenje o istoricaru Radosu Ljusicu ?

Danas, kada nije u SNS i kad je jedan od potpisnika peticija, pokreta i protesta protiv režima Aleksandra Vučića, što je postao od kada se nije zborio da bude na čelu Službenog glasnika 2014. godine, ovako je Ljušić pisao ranije. I to kao istoričar, izjašnjavajući se o stranačkom kolegi, objavljujući iz sopstvene stranačke arhive fotografiju i bez ikakve distance. I, najgore od svega, što bi gospodin Ljušić danas itekako pojeo sve ove reči, ali ne može jerbo su zahvaljujući njemu ovekovečene na 954. stranici II toma Srpske enciklopedije (2013).

ВУЧИЋ, Александар, политичар, државник (Београд, 5. III 1970). Дипломирао на Правном факултету у Београду 1994. Био је стипендиста Фондације за развој младих научника, која га је послала на једногодишње усавршавање енглеског језика у Брајтон (Велика Британија). Приступио је Српској радикалној странци (СРС) 1993, када је изабран за посланика у Народној скупштини Републике Србије. Генерални секретар СРС био је 1995-2008. Као директор Спортско-пословног центра „Пинки” (1996-1998), реконструисао је ово запуштено здање и учинио га пословним и модерним. Три пута биран за посланика у Савезној скупштини СРЈ; у Већу република (1998, 2000) и на савезним изборима 2004. Именован је за министра информисања у влади националног јединства Мирка Марјановића (1998-2000). На првој Конвенцији Српске напредне странке (СНС), одржаној октобра 2008, изабран је за заменика председника СНС. Водио је изборне тимове на ванредним локалним изборима у београдским општинама Земуну и Вождовцу 2009, када је СНС остварила убедљиву победу и преузела власт на локалном нивоу. После парламентарних избора одржаних у мају, В. је 27. VII 2012. преузео функцију првог потпредседника Владе Републике Србије и министра одбране, задужен за борбу против корупције и криминала. После оставке Томислава Николића на место лидера СНС, 24. V 2012, В. је постао в.д. председника, а на Другом конгресу СНС 29. IX 2012. изабран је за председника странке. СНС је у међувремену израсла у најјачу и најутицајнију политичку странку у Србији. Коренит раскид с радикализмом и осмишљавање напредњачке идеологије учинили су га прихватљивим политичарем како у земљи тако и у иностранству. Борба против корупције, настојање да подигне пољуљани углед српске војске, истрајност и упорност, доследност и толерантност према другачијим мишљењима учинили су га водећим политичарем и државником у Србији.

Р. Љушић

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ni Ljušić se nije baš najbolje snašao kod Šukovića.

Iako nije ispao naravno ni izbliza tolika bruka i sramota kao Peđa Marković, ali svakako ga je Šuković na više mesta namudrio. Ispao je nespreman, u mnogo slučajeva bez odgovora, bez argumenata, a neke opaske su mu bile i jadne prilično (nešto je rekao u fazonu pustite nas da to tvrdimo i to je to).

 

[Боб]

бечко-берлински отпади

 

[Pumpaj Dinstanović]

бечко-берлински отпади

 

[Redmond]

Pisao je udžbenik za treći razred srednje, katastrofalno loše mogu reći... kad je došlo na red poglavlje o Prvom srpskom ustanku čovek na momente toliko nije mogao da sakrije svoj patriotski zanos da je delovalo kao da pokušava da napiše epsku pesmu a ne nastavni materijal.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jeste, sav udžbenik je napisan u jednom dosta značajnom romantičarskom zanosu. I preobiman. To nije srednjoškolski nivo; nenormalno je očekivati od gimnazijalca da uči svaki najmanji događaj iz čitavog Prvog srpskog ustanka.

A taj apsurd, da su se koristili stari udžbenici iz SRJ (tj. prilagođeni još iz SFRJ) jer nikako nije bilo konkursa sve dok Ljušić nije konačno napisao udbženik sam za treći razred gimnazija opšteg i društveno-jezičkog smera, samo po sebi dosta govori, takođe.

 

[Боб]

ова двојица су свакако одговарајући примери личности и стручности многих наших званичних историчара

 

[Mrkalj]

Ne znam zašto moderatori ne čitaju teme.

1. Tema je za sekciju WW2
2. Tamo već postoji tema o Jasenovcu
3. Sve Kuglagerove teme su političke i treba prvo da budu odobrene od moderatora, pa onda, eventualno, objavljene.

 

[Mrkalj]

U Srebrenici nisu ubijani "ljudi", nego vojnici, ratni zarobljenici.

 

[Лекизан]

Тема је историчар Радош Љушић па се њега и држите.

 

[Mrkalj]

Тема је историчар Радош Љушић па се њега и држите.

Onda ne bi bilo loše da sklonite Jasenovac iz naslova.

 

[Mrkalj]

Ljušić je rekao hiljadu puta više jerbo pre svega on ne smata da je 8000 muslimana stradalo u Srebrenici; mislim da je to vrlo očigledno, no cela je ova rasprava detinjasto igranje s brojkama. I sam Ljušić je spomenuo cifru od 700.000 jasenovačkih žrtava, što je svakako više nego sporno samo prema sebi, ali i realno delegitimiše da se neko drugi kritikuje za preuveličavanje svojih žrtava. A mogao je Ljušić govoriti u kontekstu hiperbole, u prenesenom značenju.

No bilo kako bilo, cela diskusija i svađa u emisije, ili da kažemo cela matematika, idiotska je, kad smo već kod idiotska.

Ovu temu nije trebalo otvoriti sa ovakvim snimkom, ali Ljušić je, svakako, više nego kontroverzna ličnost na sceni srpske istoriografije. Prilažem Šuletićev članak za Danas na temu Ljušića:

Ljušić nije nastavnik već poslovni čovek​

U članku pod naslovom „Neistine o progonima i mom radu“ Radoš Ljušić me je javno pozvao da se oglasim i navedem primere njegovog učešća u progonu članova Odeljenja za istoriju, „ali pouzdane i s dokazima“.

Pošto nemam volje da se s Ljušićem upuštam u lažna nadmudrivanja i ponovna dokazivanja stvari, koje su više puta dokazane i predočene akademskoj javnosti, ukazao bih ovom prilikom na tri pojave, kojima su Ljušić i interesna grupa čiji je on deo urušili ugled Odeljenja za istoriju i oduzeli mu identitet istoriografske škole.

Prva pojava su loši maniri u komunikaciji s članovima akademske zajednice. Ljušić je ilustrovao ovu pojavu kada je rekao da Mira Radojević nije „ugledan naučnik“, budući da je „zašla dobrano u 60. godinu (rođena 1959), a još je u zvanju vanrednog profesora“.

Ovakav vid javnog izražavanja nekada bi bio shvaćen kao posledica lošeg vaspitanja. Danas je, međutim, to deo uobičajenog ophođenja na Odeljenju za istoriju, gde su moje koleginice i kolege svakodnevno izložene sličnim, a neretko i gorim oblicima verbalnog zlostavljanja.

Druga pojava je neprofesionalan odnos pojedinih profesora prema nastavi i obrazovanju studenata i učenika srednjih škola.

Činjenica da Ljušić dugi niz godina ne drži časove na osnovnim studijama istorije nije navedena kao razlog da on bude otpušten s posla, već kao dokaz da njega obrazovanje mladih ljudi ne zanima. Tek se u svetlu ovoga saznanja mogu razumeti njegove izjave o tome da nastavnički poziv predstavlja „vlast“, „vladanje“ ili „unosno zanimanje“. Ljušićevi školski udžbenici su lošeg kvaliteta upravo zbog toga što ih nije pisao nastavnik, već poslovni čovek.

Motiv za bavljenje ovim poslom objasnio je u izjavi, koju je kao direktor Zavoda za udžbenike dao Politici 4. IX 2008. Primetio je tada da u Srbiji ima 650.000 osnovaca, a da komplet knjiga za jedan razred u proseku staje 100 evra.

„Kada odbijete troškove štampanja, autorskih prava, pomoćnih stručnjaka, poreza državi i drugih ‘krupnih sitnica’, dobijete lepu cifru koja vam daje motiv da i dogodine radite taj posao.“

Najlošija od svih Ljušićevih knjiga je udžbenik za treći razred gimnazije „Istorija 3“, koji se koristi kao osnovna literatura za pripremu prijemnog ispita na Filozofskom fakultetu. Prva dva izdanja Ljušić je objavio 2007. i 2008.

Time je prekršio Zakon o udžbenicima iz 2006, jer kao direktor Zavoda u razdoblju od 2004. do 2008. nije smeo da štampa knjigu u ovom javnom preduzeću. Potom je 2008. osnovao porodičnu firmu „Freska“, i tu objavio još pet ili šest izdanja sporne knjige.

Iako je „Istorija 3“ neuko napisana i sadrži obilje faktografskih grešaka i ozbiljnih metodoloških propusta, nadležno ministarstvo je na preporuku stručnog recenzenta Suzane Rajić odobrilo njenu upotrebu u nastavi. Na taj način je LJušićeva firma ostvarila znatnu materijalnu dobit, a generacijama đaka i sistemu obrazovanja u Srbiji nanesena je velika šteta.

Treća pojava je nesavesno vođenje kadrovske politike.

Na izbor nastavnika na Odeljenju za istoriju već izvesno vreme ne utiču ni potrebe nastavnog procesa ni pedagoški i naučni kvaliteti kandidata. Umesto toga, ključni činioci su odnos kandidata prema SANU (nužno je da bude negativan!) i lojalnost prema izvesnom broju nastavnika u zvanju redovnih profesora, kojima savest dopušta da hladnokrvno unište akademsku karijeru kandidata opstrukcijom izbornog procesa.

Kao nastavnici koji su spremni da unište karijere svojih kolega, na Odeljenju za istoriju su se do sada najviše istakli: Radoš Ljušić, Vlada Stanković, Nikola Samardžić, Siniša Mišić, Radivoj Radić, Suzana Rajić i Miloš Jagodić. NJihove dosadašnje žrtve bili su: Aleksandar Fotić, Đorđe Bubalo, Žarko Petković, Miloš Ković, Maja Nikolić i Mira Radojević.

S tim su u vezi i „aklamacije“ i „obaveštajne službe“, koje pominje Ljušić u navedenom članku. Prošle godine, naime, kada je vođena procedura za produženje radnog odnosa za desetak profesora koji su stekli pravo na starosnu penziju, Veće Filozofskog fakulteta je sprečeno da se izjasni o Ljušićevom slučaju.

To je učinjeno pod izgovorom da su se u proceduru umešale neke obaveštajne strukture, koje su ugrozile zakonitost rada fakulteta. Slučaj je, navodno, bio prijavljen policiji, a Veće je obavešteno da neke kolege uznemirava sumnjiva osoba po imenu Mladen.

Traženo je da se o Ljušićevom slučaju uopšte ne glasa, već da se odluka o produženju njegovog ugovora donese „aklamacijom“. Naposletku se o svim kandidatima glasalo „u paketu“, pa je Veću uskraćena mogućnost da se o Ljušiću izjasni negativno.

Po okončanju procedure ovaj uzbudljivi slučaj više nijednom nije pomenut na Veću, a priču o „Mladenu“ Ljušić je ovekovečio u gostovanju na TV Prva 4. V 2018. Tada je, između ostalog, izjavio da je Filozofski fakultet „pod kontrolom države“ i da „smeta državi“, jer su se njegovi studenti i nastavnici „uvek bunili protiv države“.

Da li je ovo zaista bio progon ili još jedno sramoćenje Filozofskog fakulteta u javnosti, neka čitaoci procene sami.

Doc. dr Nebojša Šuletić

https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/ljusic-nije-nastavnik-vec-poslovni-covek/

Eh...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Eh...

Ne slažeš se?

 

[Nikita Kulganov]

Onda ne bi bilo loše da sklonite Jasenovac iz naslova.

Hoces se sakrijes kako cuveni istoricar vandredni profesor u 60 - toj Ljusic ne zna tablicu mnozenja ?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Hoces se sakrijes kako cuveni istoricar vandredni profesor u 60 - toj Ljusic ne zna tablicu mnozenja ?

Adje be glupe su ti kritike.

 

[Nikita Kulganov]

Adje be glupe su ti kritike.

Kritike su realne, dodje u emisiju ne zna tablicu mnozenja,ubedjuje da je odlicna matematicar, lupeta neke brojke , kada vidi da se izblamirao onda menja temu i vredja sagovornika. Ljusic i Klasnic ko nebo i zemlja.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kritike su realne, dodje u emisiju ne zna tablicu mnozenja,ubedjuje da je odlicna matematicar, lupeta neke brojke , kada vidi da se izblamirao onda menja temu i vredja sagovornika. Ljusic i Klasnic ko nebo i zemlja.

Slažem se da ispao glup, glupi su ispali obojica jer se ovako oko nečeg prepucavaju, ali glupo je i isticati koliko su ipali glupi.

 

[brundoje]

Do ovakvih stvari uvek dolazi kad se istorija podredi ideologiji.

Nešto slično sam napisao na temi o Dubravki Stojanović. Ono što me boli je to što srpska patriotska strana redovno ispadne tuplja i jadnija i ne znam šta je tome uzrok.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Do ovakvih stvari uvek dolazi kad se istorija podredi ideologiji.

Nešto slično sam napisao na temi o Dubravki Stojanović. Ono što me boli je to što srpska patriotska strana redovno ispadne tuplja i jadnija i ne znam šta je tome uzrok.

Zato što je rodoljubivi patriotizam, vrlo često, linija manjeg otpora.

Ako si populista, ne moraš da se trudiš. Dovoljno je samo malo srbovanja (šta god da tvrdiš) i imaš TAKOEEEee.

 

[cronnin]

Hoces se sakrijes kako cuveni istoricar vandredni profesor u 60 - toj Ljusic ne zna tablicu mnozenja ?

Пре ће бити да се овај други, што је прозван идиотом, прави да не зна таблицу дељења. Када се 700.000 подели са хиљаду даје 700.

 

[Mrkalj]

Korisnik Kulganov zloupotrebljava potforum Istorija tako što formalno pod naslovom vodi istoričara, ali su teme gotovo uvek o Drugom svetskom ratu, a za to postoji poseban potforum.

Ovde je korisnik Kulganov, ustvari, ismeva stav Radoša Ljušića da je u Jasenovcu stradalo 700.000 ljudi. Naslov teme može da ostane, ali je tema svakako u domenu zločina u Jasenovcu - tema postoji na potforumu DSR.