Putovanje kroz vreme

Branimir76:
Evo paradoksa: Ja se vratim u prošlost i ubijem svog dedu dok je još bio dete.
1. Kako sam ja mogao da se vratim i ubijem svog dedu, ako nisam ni mogao biti rođen?
2. Ko je onda ubio dedu?
Kliknite za proširenje...

1. Ako si rođen i ako si mogao si da se vratš, onda bi mogao da ubiješ rođenog dedu, mada su za postavljanje "paradoksa" dovoljni i manje drastični potezi. Tada jedino ne bi imao gde da se vratiš, ustvari već samim izlaskom iz svog vremena povratak bi bio besmislen.

2. Ti, ko drugi?
 
Rođen si pre nego što si onemogućio uzrok svog postojanja. U ovoj rečenici sa pokazuje tobožnji kauzalni paradoks. Posledica iskače iz svog vremenskog toka, vraća se u vreme pre svog nastajanja i onemogčava uzrok. Vic je da ako posledica iskoči iz svog toka onda gubi svoj smisao. U tvom slučaju ti više ne bi bio unuk svog dede, čak i da ga nisi ubio. Bio bi ko zna šta i tvoje vreme bi teklo drugačije nego ono iz kog si iskočio. tako da svakako ne bi ubio sebe, time što onemogućiš dedu, da ima potomstvo, jer već postojiš Ovo poslednje "već", odnosi se na tvoje vreme. Ima tu još jedna kvaka sa tim iskakanjem, baš me interesuje hoće li neko da je uoči.
 
MPMcB:
Rođen si pre nego što si onemogućio uzrok svog postojanja. U ovoj rečenici sa pokazuje tobožnji kauzalni paradoks. Posledica iskače iz svog vremenskog toka, vraća se u vreme pre svog nastajanja i onemogčava uzrok. Vic je da ako posledica iskoči iz svog toka onda gubi svoj smisao. U tvom slučaju ti više ne bi bio unuk svog dede, čak i da ga nisi ubio. Bio bi ko zna šta i tvoje vreme bi teklo drugačije nego ono iz kog si iskočio. tako da svakako ne bi ubio sebe, time što onemogućiš dedu, da ima potomstvo, jer već postojiš Ovo poslednje "već", odnosi se na tvoje vreme. Ima tu još jedna kvaka sa tim iskakanjem, baš me interesuje hoće li neko da je uoči.
Kliknite za proširenje...

Pa kaži jednostavno da veruješ u beskonačno mnogo paralelnih vremenskih tokova. Ali to onda nije putovanje kroz vreme nego putovanje u različite paralelne svetove. Dajte malo logike.
 
Branimir76:
Pa kaži jednostavno da veruješ u beskonačno mnogo paralelnih vremenskih tokova. Ali to onda nije putovanje kroz vreme nego putovanje u različite paralelne svetove. Dajte malo logike.
Kliknite za proširenje...

Ne verujem u beskonačno mnogo paralelnih vremenskih tokova.
Ne verujem u beskonačnu mnogo isprepletenih vremenskih tokova (špageti vreme)
Držim da su ovo pomoćne metode, da bi se pojam vremena i dalje primenjivao u domenima gde je neprimenjiv u svom klasičnom obliku.
Mišljenja sam da bi pojam vremena van okvira važenja klasične definicije valjalo potpuno odbaciti.
Nemam problema da to sebi predstavim, ali sam se nadao da će neko da se oglasi u tom smislu
 
MPMcB:
Ne verujem u beskonačno mnogo paralelnih vremenskih tokova.
Ne verujem u beskonačnu mnogo isprepletenih vremenskih tokova (špageti vreme)
Držim da su ovo pomoćne metode, da bi se pojam vremena i dalje primenjivao u domenima gde je neprimenjiv u svom klasičnom obliku.
Mišljenja sam da bi pojam vremena van okvira važenja klasične definicije valjalo potpuno odbaciti.
Nemam problema da to sebi predstavim, ali sam se nadao da će neko da se oglasi u tom smislu
Kliknite za proširenje...

Ovo si napisao:
Rođen si pre nego što si onemogućio uzrok svog postojanja. U ovoj rečenici sa pokazuje tobožnji kauzalni paradoks. Posledica iskače iz svog vremenskog toka, vraća se u vreme pre svog nastajanja i onemogčava uzrok. Vic je da ako posledica iskoči iz svog toka onda gubi svoj smisao. U tvom slučaju ti više ne bi bio unuk svog dede, čak i da ga nisi ubio. Bio bi ko zna šta i tvoje vreme bi teklo drugačije nego ono iz kog si iskočio. tako da svakako ne bi ubio sebe, time što onemogućiš dedu, da ima potomstvo, jer već postojiš Ovo poslednje "već", odnosi se na tvoje vreme. Ima tu još jedna kvaka sa tim iskakanjem, baš me interesuje hoće li neko da je uoči.

Tvoje vreme, neko drugo vreme...a sad kažeš da ne veruješ u više paralelnih tokova.

Ili se još nisi odlučio u šta ćeš da veruješ, ili ne umeš da objasniš ono u šta veruješ.
 
Branimir76:
Ovo si napisao:
Rođen si pre nego što si onemogućio uzrok svog postojanja. U ovoj rečenici sa pokazuje tobožnji kauzalni paradoks. Posledica iskače iz svog vremenskog toka, vraća se u vreme pre svog nastajanja i onemogčava uzrok. Vic je da ako posledica iskoči iz svog toka onda gubi svoj smisao. U tvom slučaju ti više ne bi bio unuk svog dede, čak i da ga nisi ubio. Bio bi ko zna šta i tvoje vreme bi teklo drugačije nego ono iz kog si iskočio. tako da svakako ne bi ubio sebe, time što onemogućiš dedu, da ima potomstvo, jer već postojiš Ovo poslednje "već", odnosi se na tvoje vreme. Ima tu još jedna kvaka sa tim iskakanjem, baš me interesuje hoće li neko da je uoči.

Tvoje vreme, neko drugo vreme...a sad kažeš da ne veruješ u više paralelnih tokova.

Ili se još nisi odlučio u šta ćeš da veruješ, ili ne umeš da objasniš ono u šta veruješ.
Kliknite za proširenje...

Tačno tako sam napisao.
Trebalo bi malo temeljitije obratiti pažnju na ono što sam gore upravo podvukao. Nema uzročnosti, znači ne mora da ima ni vremena koje samo potrvrđuje uzrošnost, ništa više, ne samo pri iskoku nego uopšte, tj nikad.
Hteo sam da potaknem priču na pitanje da li je uopšte potrebno da svaki objekat ima svoje vreme, što bi u slučaju hipotetičnog iskakanja iz sveopšteg, klasično shvaćenog vremena dovodi do mnoštva raznih tokova (ne vidim zašto bi morali da budu paralelni).
Zbog toga sam pomenuo ta razna vremena. Uz pomoć takve predstave se lako rešava čuveni paradoks pametnih: 'šta ako upucam svog dedu', koji je ovde nejednom potegnut.
Čvrsto verovanje, a naročito njegova odbrana, kroz najčešće maliciozo unižavanje drugih, pri ovakvim temema uglavnom škodi razmeni ideja. Vodi u nesuvisle polemike, pogotovu što ova tema nema nikakve veze sa tim u šta ja ili neko drugi veruje.
 
MPMcB:
Tačno tako sam napisao.
Trebalo bi malo temeljitije obratiti pažnju na ono što sam gore upravo podvukao. Nema uzročnosti, znači ne mora da ima ni vremena koje samo potrvrđuje uzrošnost, ništa više, ne samo pri iskoku nego uopšte, tj nikad.
Hteo sam da potaknem priču na pitanje da li je uopšte potrebno da svaki objekat ima svoje vreme, što bi u slučaju hipotetičnog iskakanja iz sveopšteg, klasično shvaćenog vremena dovodi do mnoštva raznih tokova (ne vidim zašto bi morali da budu paralelni).
Zbog toga sam pomenuo ta razna vremena. Uz pomoć takve predstave se lako rešava čuveni paradoks pametnih: 'šta ako upucam svog dedu', koji je ovde nejednom potegnut.
Čvrsto verovanje, a naročito njegova odbrana, kroz najčešće maliciozo unižavanje drugih, pri ovakvim temema uglavnom škodi razmeni ideja. Vodi u nesuvisle polemike, pogotovu što ova tema nema nikakve veze sa tim u šta ja ili neko drugi veruje.
Kliknite za proširenje...

Časti mi, ja te ništa nisam razumeo. Mnogo pišeš, malo kažeš. Ja o ovoj temi i uopšte praktičnoj nauci čitam već 25 godina. Ni najveći doktori ne pišu na način na koji ti to radiš. Ako možeš, promeni način izražavanje da možemo da raspravljamo. Ako ne možeš, ništa ne postižemo ovde.
 
Da bi mogli da diskutujemo o putovanju kroz vrijeme moramo prvo znati šta je vrijeme. Pokušali ste da na to ukažete ali evo još jednom:

Vrijeme je mjera trajanja jednog doživljaja i postojeće je samo kao kontinium radnji u Razumu onoga koji doživljava taj doživljaj kao kontinium.
Vrijeme nije vezano za momenat doživljaja već za poziciju Bića unutar Razuma. Naime, vrijeme je moguće mjeriti jedino u memoriji. Bez memorije ne bi bilo moguće načiniti odnos između jednog i drugog momenta u tom nizu, kontiniumu. Razum je mehanizam koji razlaže tvorevine UMA, dakle razlaže sve ono što je u UMU sintetizovano u ODNOSE, te tim razlaganjem i ponovnim sintetikovanjem razloženog u cjelinu po Sebi, dakle proživljavanjem istog kroz individualnu PERCEPCIJU, postavlja te ODNOSE u kontinium. Kontinium doživljaja jedino možeš naći u memoriji, nigdje drugdje. U memoriji jedino i postoji 'prije i poslije' a uistinu sve je sada. Ono što je već jednom proživljeno ne može NIKADA da se ponovo doživi ISTIM. Ono što mislimo da je isto dok ponovo proživljavamo sačuvani doživljaj u memoriji jeste samo Iluzija istog. Sve je različito...počevši od nas koji smo sasvim različiti u tom datom momentu re-produkcije doživljaja. Da bi se nešto doživjelo ISTIM, to nešto mora da ima i sve komponente ISTE...dakle, kada izvučete jedan momenat iz konteksta u kojemu je nastao on već NIJE TAJ ISTI MOMENAT već sasvim neko drugo iskustvo koje u sebi ima i informaciju o Sebi kao već proživljenom.

Putovanje kroz vrijeme je 'putovanje' kroz memoriju...ništa više.

Ako bi i bilo moguće vratiti se u taj momenat u kojemu bi ste birali svog djedu ili roditelje...to bi značilo da bi ste vi stvorili nekog novog 'Sebe' KOJI NIJE ovaj koji ste.

Izbrišete li svog djeda iz tog datog, izvučenog momenta iz konteksta memorije, niste izbrisali stvarno postojanje koje je već stvoreno, već ste stvorili još jedan put, još jednu mogućnost izniklu iz postojeće. Tu postojeću NIKADA ne možete izbrisati. Brisanje je iluzija...uistinu 'brisanje' je samo novo iskustvo...

Dakle, bez obzira na to što po vama vaš djed više 'ne postoji' od momenta vašeg ulaska u prošlost, to nikako ne mijenja i vaše postojanje, niti postojanje iskustva vašeg djeda u njegovoj realnosti, u njegovoj memoriji...jer Vi ste posmatrač (onaj koji doživljava) koji mijenja nešto 'IZVAN' SEBE...a ne u Sebi. Dok se ne promijeni nešto u Sebi...promjena nije stvarna...a i tada, stvarna je samo onome koji je doživljava.

Samim 'brisanjem' informacije iz prošlosti...niste obrisali i informaciju iz memorije onog koji posmatra to brisanje...naprotiv, dodali ste još jednu informaciju: informaciju da ste se vraćali u prošlost i da ste brisali ono što mislite da jeste...a NISTE...vi ste samo modifikovali vaše SADA od momenta ulaska u 'prošlost' (memoriju)...i NIŠTA DRUGO. Stvorili ste ubjeđenje da ste nešto promijenili...i jeste, promijenili ste doživljaj svoje realnosti u SADA (kao što i inače činite dok postajete, jer postAjanje je uslovljeno konstantnom promjenom), ali 'povratkom' u momenat u vremenu iz kojega ste izašli (a ni u njega se nećete vratiti, jer ste već prešli određena iskustva, dakle trajanja, vi još uvijek postojite kao 'Vi' jer niste ništa od SEBE otkinuli...već ste 'Sebi' dodali još jedno iskustvo. Tom cjelokupnom skupu, toj cjelokupnoj memoriji...dodali ste iskustvo putovanja kroz vrijeme. Jedino samoubistvom u momentu putovanja 'kroz vrijeme' mogli biste izbrisati svoje postojanje (kao čovjeka) u našoj stvarnosti u SADA. A i to bi ostalo dio memorije onoga koji vaše samoubistvo SVJEDOČI. Ubistvom vašeg djeda to se neće desiti...desit' će se samo da ste postali ubica koji je došao iz 'budućnosti'. Te kada se vratite u ovu realnost, vratit' ćete se kao ubica svog djeda, koji je kreirao neki novi niz događaja (bez djeda i vas u njima)...a koji se uopšte ne tiču ovog SEBE koji JESTE u ovoj realnosti. Znači...ono što je već stvoreno ne može se mijenjati, ne može se uništiti ničim,...može se, ako za osnovu iskustva uzmemo bilo koju proživljenu situaciju kao bazičnu informaciju (kao početni materijal), na nju-njaga nadgraditi nešto DRUGO, na tu bazu sasvim nešto novo...to bi samo značilo da se ta jedna informacija razgranala u neku od svojih novih mogućnosti koja je iz nje proistekla ali to nikako ne znači da je i grana na kojoj ste vi, kao plod spstvenog iskustva, odsječena.

Dakle, ako vi kao 'čovjek' putujete 'kroz vrijeme' vi kao čovjek samo dodajete jedno iskustvo cjelokupnom sklopu sopstvenih iskustava Sebe-čovjeka...ako pak vi kao Biće KOJE JESTE (koje jedino i može, ukoliko hoće, da 'putuje' bez tijela, tj. bez memorije) da odlučite da se vratite u taj momenat, to onda vi kao čovjek nećete ni znati. To se već oduvijek dešava i zauvijek će se dešavati...primjer su snovi...ali kao što i snovi ne-mijenjaju tok kontiniuma vaše 'budne' realnosti tako ni ta putovanja ne bi...Istina je da kroz sva ta 'putovanja' Biće dozvoljava Sebi da manifestuje neke ne-manifestovane mogućnosti koje se stvaraju u POD-Svjesnom Razumu jedinke tokom projekcije jednog kontiniuma.
 
Poslednja izmena:
Branimir76:
Časti mi, ja te ništa nisam razumeo. Mnogo pišeš, malo kažeš. Ja o ovoj temi i uopšte praktičnoj nauci čitam već 25 godina. Ni najveći doktori ne pišu na način na koji ti to radiš. Ako možeš, promeni način izražavanje da možemo da raspravljamo. Ako ne možeš, ništa ne postižemo ovde.
Kliknite za proširenje...

Branimire,

način izražavanja ti neće pomoći da razumiješ išta...

Način RAZUMIJEVANJA da. :)
 
Da bi promijenio način razumijevanja...moraš da promijeniš i način POSMATRANJA.

Zašto mijenjati IZRAZE ljudi...izrazi su bogatstvo...pokušaj da promijeniš poziciju iz koje posmatraš 'pisanje'...bit' će ti lakše shvatiti i šta je napisano...i zašto.
 
Branimir76:
Časti mi, ja te ništa nisam razumeo. Mnogo pišeš, malo kažeš. Ja o ovoj temi i uopšte praktičnoj nauci čitam već 25 godina. Ni najveći doktori ne pišu na način na koji ti to radiš. Ako možeš, promeni način izražavanje da možemo da raspravljamo. Ako ne možeš, ništa ne postižemo ovde.
Kliknite za proširenje...
Naravno, ja nisam doktor, niti želim da pišem kao doktor i nije mi namera da pokažem koliko znam i dokažem da znam više i bolje nego neko drugi, kako bih bio u pravu.
Samo bih da potaknem na razmišljanje i ako je moguće da nešto naučim iz spekulacija koje ovde nastaju, a doktori neka se nadmudruju na svojim forumima, oni, nadam se, znaju gde im je mesto. Postoji razlika između razgovora u kom se dva "junaka" nadmudruju koji ima boljeg konja i slobodnog neobavezujućeg asociranja o temi. Ja preferiram ovom drugom, a "doktorima" široko polje. Zato možda i nije problem u tome, da li ja mogu da promenim način izražavanja, sa težeg na lakše uvek se može, nego bi možda još nešto, van mog domašaja valjalo promeniti da bismo nešto postigli.
 
JA KOJI JESAM:
Da bi mogli da diskutujemo o putovanju kroz vrijeme moramo prvo znati šta je vrijeme. Pokušali ste da na to ukažete ali evo još jednom:

Vrijeme je mjera trajanja jednog doživljaja i postojeće je samo kao kontinium radnji u Razumu onoga koji doživljava taj doživljaj kao kontinium.
....

Putovanje kroz vrijeme je 'putovanje' kroz memoriju...ništa više.

Ako bi i bilo moguće vratiti se u taj momenat u kojemu bi ste birali svog djedu ili roditelje...to bi značilo da bi ste vi stvorili nekog novog 'Sebe' KOJI NIJE ovaj koji ste.

Dakle, ako vi kao 'čovjek' putujete 'kroz vrijeme' vi kao čovjek samo dodajete jedno iskustvo cjelokupnom sklopu sopstvenih iskustava Sebe-čovjeka...ako pak vi kao Biće KOJE JESTE (koje jedino i može, ukoliko hoće, da 'putuje' bez tijela, tj. bez memorije) da odlučite da se vratite u taj momenat, to onda vi kao čovjek nećete ni znati. To se već oduvijek dešava i zauvijek će se dešavati...primjer su snovi...ali kao što i snovi ne-mijenjaju tok kontiniuma vaše 'budne' realnosti tako ni ta putovanja ne bi...Istina je da kroz sva ta 'putovanja' Biće dozvoljava Sebi da manifestuje neke ne-manifestovane mogućnosti koje se stvaraju u POD-Svjesnom Razumu jedinke tokom projekcije jednog kontiniuma.
Kliknite za proširenje...

Ovo je bilo vrlo interesantno čitati nemam šta da dodam
 
MPMcB:
Naravno, ja nisam doktor, niti želim da pišem kao doktor i nije mi namera da pokažem koliko znam i dokažem da znam više i bolje nego neko drugi, kako bih bio u pravu.
Samo bih da potaknem na razmišljanje i ako je moguće da nešto naučim iz spekulacija koje ovde nastaju, a doktori neka se nadmudruju na svojim forumima, oni, nadam se, znaju gde im je mesto. Postoji razlika između razgovora u kom se dva "junaka" nadmudruju koji ima boljeg konja i slobodnog neobavezujućeg asociranja o temi. Ja preferiram ovom drugom, a "doktorima" široko polje. Zato možda i nije problem u tome, da li ja mogu da promenim način izražavanja, sa težeg na lakše uvek se može, nego bi možda još nešto, van mog domašaja valjalo promeniti da bismo nešto postigli.
Kliknite za proširenje...

E sad te potpuno razumem. Trebalo je ovo odmah da napišeš. Ja sam pokušavao ozbiljno da te shvatim.
 
JA KOJI JESAM:
Da bi mogli da diskutujemo o putovanju kroz vrijeme moramo prvo znati šta je vrijeme. Pokušali ste da na to ukažete ali evo još jednom:

Vrijeme je mjera trajanja jednog doživljaja i postojeće je samo kao kontinium radnji u Razumu onoga koji doživljava taj doživljaj kao kontinium.
Vrijeme nije vezano za momenat doživljaja već za poziciju Bića unutar Razuma. Naime, vrijeme je moguće mjeriti jedino u memoriji. Bez memorije ne bi bilo moguće načiniti odnos između jednog i drugog momenta u tom nizu, kontiniumu. Razum je mehanizam koji razlaže tvorevine UMA, dakle razlaže sve ono što je u UMU sintetizovano u ODNOSE, te tim razlaganjem i ponovnim sintetikovanjem razloženog u cjelinu po Sebi, dakle proživljavanjem istog kroz individualnu PERCEPCIJU, postavlja te ODNOSE u kontinium. Kontinium doživljaja jedino možeš naći u memoriji, nigdje drugdje. U memoriji jedino i postoji 'prije i poslije' a uistinu sve je sada. Ono što je već jednom proživljeno ne može NIKADA da se ponovo doživi ISTIM. Ono što mislimo da je isto dok ponovo proživljavamo sačuvani doživljaj u memoriji jeste samo Iluzija istog. Sve je različito...počevši od nas koji smo sasvim različiti u tom datom momentu re-produkcije doživljaja. Da bi se nešto doživjelo ISTIM, to nešto mora da ima i sve komponente ISTE...dakle, kada izvučete jedan momenat iz konteksta u kojemu je nastao on već NIJE TAJ ISTI MOMENAT već sasvim neko drugo iskustvo koje u sebi ima i informaciju o Sebi kao već proživljenom.

Putovanje kroz vrijeme je 'putovanje' kroz memoriju...ništa više.

Ako bi i bilo moguće vratiti se u taj momenat u kojemu bi ste birali svog djedu ili roditelje...to bi značilo da bi ste vi stvorili nekog novog 'Sebe' KOJI NIJE ovaj koji ste.

Izbrišete li svog djeda iz tog datog, izvučenog momenta iz konteksta memorije, niste izbrisali stvarno postojanje koje je već stvoreno, već ste stvorili još jedan put, još jednu mogućnost izniklu iz postojeće. Tu postojeću NIKADA ne možete izbrisati. Brisanje je iluzija...uistinu 'brisanje' je samo novo iskustvo...

Dakle, bez obzira na to što po vama vaš djed više 'ne postoji' od momenta vašeg ulaska u prošlost, to nikako ne mijenja i vaše postojanje, niti postojanje iskustva vašeg djeda u njegovoj realnosti, u njegovoj memoriji...jer Vi ste posmatrač (onaj koji doživljava) koji mijenja nešto 'IZVAN' SEBE...a ne u Sebi. Dok se ne promijeni nešto u Sebi...promjena nije stvarna...a i tada, stvarna je samo onome koji je doživljava.

Samim 'brisanjem' informacije iz prošlosti...niste obrisali i informaciju iz memorije onog koji posmatra to brisanje...naprotiv, dodali ste još jednu informaciju: informaciju da ste se vraćali u prošlost i da ste brisali ono što mislite da jeste...a NISTE...vi ste samo modifikovali vaše SADA od momenta ulaska u 'prošlost' (memoriju)...i NIŠTA DRUGO. Stvorili ste ubjeđenje da ste nešto promijenili...i jeste, promijenili ste doživljaj svoje realnosti u SADA (kao što i inače činite dok postajete, jer postAjanje je uslovljeno konstantnom promjenom), ali 'povratkom' u momenat u vremenu iz kojega ste izašli (a ni u njega se nećete vratiti, jer ste već prešli određena iskustva, dakle trajanja, vi još uvijek postojite kao 'Vi' jer niste ništa od SEBE otkinuli...već ste 'Sebi' dodali još jedno iskustvo. Tom cjelokupnom skupu, toj cjelokupnoj memoriji...dodali ste iskustvo putovanja kroz vrijeme. Jedino samoubistvom u momentu putovanja 'kroz vrijeme' mogli biste izbrisati svoje postojanje (kao čovjeka) u našoj stvarnosti u SADA. A i to bi ostalo dio memorije onoga koji vaše samoubistvo SVJEDOČI. Ubistvom vašeg djeda to se neće desiti...desit' će se samo da ste postali ubica koji je došao iz 'budućnosti'. Te kada se vratite u ovu realnost, vratit' ćete se kao ubica svog djeda, koji je kreirao neki novi niz događaja (bez djeda i vas u njima)...a koji se uopšte ne tiču ovog SEBE koji JESTE u ovoj realnosti. Znači...ono što je već stvoreno ne može se mijenjati, ne može se uništiti ničim,...može se, ako za osnovu iskustva uzmemo bilo koju proživljenu situaciju kao bazičnu informaciju (kao početni materijal), na nju-njaga nadgraditi nešto DRUGO, na tu bazu sasvim nešto novo...to bi samo značilo da se ta jedna informacija razgranala u neku od svojih novih mogućnosti koja je iz nje proistekla ali to nikako ne znači da je i grana na kojoj ste vi, kao plod spstvenog iskustva, odsječena.

Dakle, ako vi kao 'čovjek' putujete 'kroz vrijeme' vi kao čovjek samo dodajete jedno iskustvo cjelokupnom sklopu sopstvenih iskustava Sebe-čovjeka...ako pak vi kao Biće KOJE JESTE (koje jedino i može, ukoliko hoće, da 'putuje' bez tijela, tj. bez memorije) da odlučite da se vratite u taj momenat, to onda vi kao čovjek nećete ni znati. To se već oduvijek dešava i zauvijek će se dešavati...primjer su snovi...ali kao što i snovi ne-mijenjaju tok kontiniuma vaše 'budne' realnosti tako ni ta putovanja ne bi...Istina je da kroz sva ta 'putovanja' Biće dozvoljava Sebi da manifestuje neke ne-manifestovane mogućnosti koje se stvaraju u POD-Svjesnom Razumu jedinke tokom projekcije jednog kontiniuma.
Kliknite za proširenje...

Ni pravopisa, ni interpunkcije. Konfuzne rečenice. Možda ti razumeš, ali ja nemam pojma o čemu se ovde radi.
 
Branimir76:
Evo paradoksa: Ja se vratim u prošlost i ubijem svog dedu dok je još bio dete.
1. Kako sam ja mogao da se vratim i ubijem svog dedu, ako nisam ni mogao biti rođen?
2. Ko je onda ubio dedu?
Kliknite za proširenje...

O čemu ti?

Zar ne shvataš da ti već JESI.

Ti si TAJ koji se vraća u svoju prošlost.

Ti (čovjek) dakle, postojiš, dakako da si rođen.

Kako možeš i pomisliti da PROŠLOST uopšte postoji ukoliko ne postojiš Ti u sadašnjosti, ako si nerođen???? Činjenica (pretpostavka) da se vraćaš u svoju prošlost znači da ti putuješ kroz svoju memoriju. U tvojoj memoriji nisu samo doživljaji koji su se desili od tvog rođenja do momenta putovanja, već su u tvojoj memoriji i svi događaji koji su se desili od početka 'drveta života' tvoje loze do sada. Tvoj djed, kao dijete, svakako postoji u tvojoj memoriji, naravno toga nisi svjestan ali koncentracijom na istoriju svog djeda postaješ svjestan i toga. Dakle, iako ti još nisi bio rođen kada je tvoj djed bio dijete, ti posjeduješ naslijeđenu memoriju u svojim genima. U NJOJ je tvoja PROŠLOST.

Branimir76:
1. Kako sam ja mogao da se vratim i ubijem svog dedu, ako nisam ni mogao biti rođen?
Kliknite za proširenje...

Ono što tebe zbunjuje je očito: Zamislio si da si svoje postojanje izbrisao samim povratkom u prošlost...a jesi li? Pa ako jesi kako onda možeš biti u momentu u kojemu se VRAĆAŠ u prošlost?
Budućnost, koju si izmijenio nije tvoja...već je to jedna od mogućih budućnosti tvoga djeda. Ubistvom svog djeda ti nisi promijenio čitavu prošlost, već si na taj postojeći momenat u prošlosti, u koji si se vratio, NADGRADIO neku drugu stvarnost..(u toj stvarnosti ti si ubica dječaka-svog djeda iz ove realnosti, koji se u tu realnost pojavio iz neke druge 'dimenzije'.) Stvaranje te 'nove' stvarnosti bi u prirodi izgledalo kao kad na jednoj grani nakalemiš novu...
Ubistvom tvog djeda nećeš izbrisati svoju prošlost u ovoj realnosti...naprotiv, i ubistvo tvog djeda koje si načinio kad si putovao u prošlost, će od tada postati TVOJA PROŠLOST...tvoja memorija.

Taj dio prošlosti, ako bi ga sagledao u nizu memorije, ne bi bio u istom dijelu niza gdje su sačuvana proživljena iskustva tvog djeda, već u dijelu niza koji je bliži tvom trenutnom sada u kojem JESI. 'Nakalemljena mogućnost' nebi imala ništa više sa tobom. U njoj si NE-postojeći...ne-rođen.
 
Poslednja izmena:
Opet teorija o više paralelnih vremenskih tokova. Sa dodatom memorijom kao pojmom. Kako je nekim ljudima teško da budu jednostavni.
Ako bih ja vama sad počeo da pišem o svemu onome što sam godinama proučavao, na način kako sam ga proučavao i razumeo, mislim da bi to bio zadnji post na ovoj temi. Ja se jako trudim da budem jednostavan da bismo se razumeli.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top