daxt
Elita
- Poruka
- 17.081
Zuti pacovi i izdajnici ce dobiti bolnu i otreznjujucu lekciju od Putina, zna on vrlo dobro sa kakvim lopovima, izdajnicima, kriminalcima i rasrbljenom stokom ima posla.Sreca pa Banja luka zna sta joj je ciniti.
-
- Popularno:
- Zasto je SPC toliko nema na proteste i...
- Policija intervenisala na mestu gde...
- Islamofobija u Evropi
- 1 milion na protestu protiv Vučića u...
- Vučić prelomio - biće izbori u Srbiji
- Dokle su stigli oni Vučićevi pešaci sa...
- Toplo - Hladno
- Шта ће рећи Трампов тим? Вучић оптужио...
- Subotica: Vrtić za hrvatsku manjinu u...
- Kada ste poslednji put pogledali neki...
ПУТИН ЋЕ ПОЗВАТИ СРБИЈУ У ЕВРОАЗИЈСКУ УНИЈУ!
- Začetnik teme Alekasandar3
- Datum pokretanja
Пријезда
Elita
- Poruka
- 15.306
Либијски сценарио за Украјину?
Тагови: Вести
13.04.2011, 18:38
У Украјини се припремају масовне акције протеста које се спонзоришу из иностранства. Како тврди лидер фракције Партије региона у Врховној Ради Александар Јефремов, он има податке а је Сорос издвојио одређена средства за припрему групе младих у Украјини која би могла преко интернета да покреће било које пројекте. Циљ је дестабилизација ситуације, као што је то било на Блиском Истоку и у Северној Африци. Парламентарац је позвао да се не допусти да се слични сценарио понови у Украјини.
Тагови: Вести
13.04.2011, 18:38
У Украјини се припремају масовне акције протеста које се спонзоришу из иностранства. Како тврди лидер фракције Партије региона у Врховној Ради Александар Јефремов, он има податке а је Сорос издвојио одређена средства за припрему групе младих у Украјини која би могла преко интернета да покреће било које пројекте. Циљ је дестабилизација ситуације, као што је то било на Блиском Истоку и у Северној Африци. Парламентарац је позвао да се не допусти да се слични сценарио понови у Украјини.
Konrad-19
Buduća legenda
- Poruka
- 36.068
Evroazijska unija, moneta je evroazijat.
Koliko je nova Lada ? - To Vam je 1100 evroazijata.
I naravno 1 evroazijat vredi 156 dolara posto je Amerika prsla i oko 100 evra, ovih sto ne vrede uopste.
Koliko je nova Lada ? - To Vam je 1100 evroazijata.
I naravno 1 evroazijat vredi 156 dolara posto je Amerika prsla i oko 100 evra, ovih sto ne vrede uopste.
Lepi Bora
Buduća legenda
- Poruka
- 38.422
Gresis - ruskih 500 milijardi dolara je ustvari 500 americkih dolara ....
Evo Kinezi - imaju 3 trilona dolara , al to je po svim evropskim standardima ustvari 3000 americkih dolara ...
Золотовалютные резервы Китая впервые превысили $3 трлн
14.04.2011, 11:55
© Фото: SXC.hu
Золотовалютные резервы Китая, являющиеся крупнейшими в мире, на конец марта 2011 года впервые в истории превысили 3 триллиона долларов и составили 3,04 триллиона долларов, сообщает агентство Bloomberg со ссылкой на Народный банк КНР. Аналитики прогнозировали этот показатель на уровне 2,98 триллиона долларов. На конец 2010 года валютные резервы КНР составляли 2,85 триллиона долларов.
Poslednja izmena:
manjan14
Primećen član
- Poruka
- 685
A na poziv ce Tadic odgovoriti "Imamo to u vidu.Sutra cemo razgovarati sa evropskim zvanicnicima u Briselu,pa cemo cuti i njihovo misljenje."
Lepi Bora
Buduća legenda
- Poruka
- 38.422
Evo Rusi naprimer .. imaju u steku preko 500 milijardi , al to je ustvari 5000 ... po svim evropskim vrednostima .. ... Za 7 dana skupili su 4 milijarde - Croasan , kako mi stojimo u prosloj sedmici .. imas neki podatak da uporedimo ???
Международные резервы РФ с 1 по 8 апреля выросли на $3,9 млрд
14.04.2011, 10:51
Фото: РИА Новости
Объем международных резервов РФ по состоянию на 8 апреля 2011 года составил 508,4 миллиарда долларов, говорится в материалах Банка России.
p.s. Lazu Rusi - samo zlato koje su izvadili iz Bajkala vredi duplo vise ...
Международные резервы РФ с 1 по 8 апреля выросли на $3,9 млрд
14.04.2011, 10:51
Фото: РИА Новости
Объем международных резервов РФ по состоянию на 8 апреля 2011 года составил 508,4 миллиарда долларов, говорится в материалах Банка России.
p.s. Lazu Rusi - samo zlato koje su izvadili iz Bajkala vredi duplo vise ...
Poslednja izmena:
Poznavalac stvari
Legenda
- Poruka
- 60.338
Pa kroasanu vi ste navikli na saginjanje još od kralja Kolomana.
Sad je na redu da se sagnete Caru.
Bar u tome imate iskustva!
Ne budite smesni koja euroaziska unija?? to ce biti sjebano kao *CCCP* savez tolika rAznovrsnost nacija i vera na jednom mestu...to se zove KATASTROFA.
Kristian.Bogdanovic
Ističe se
- Poruka
- 2.440
BRANKO ŽUJOVIĆ: ŠTA SRBIJA MOŽE DA NAUČI IZ UKRAJINSKOG PRIMERA
Vest iz Kijeva osvetljava potpuno nov koncept evropskih integracija i demonstrira zamorenoj Srbiji praktičan primer alternativnog modela saradnje u Evropi s početka 21. veka
Ako Ukrajina posle narandžaste avanture doživi renesansu ekonomije i političke stabilnosti, mogla bi da postane svetionik novih evropskih perspektiva za Srbiju i druge države Balkana. Opredeljenost za državu, proizvodnu ekonomiju i realnu politiku mogla bi da prevaziđe evroatlantski model kao jalov imperativ vlastite dužničke propasti.
Vest od prošle nedelje da bi Ukrajina već u julu mogla da se priključi Carinskom savezu Rusije, Belorusije i Kazahstana, u Srbiji je ostala neprimećena. Iako se radi o važnom Beogradu naklonjenom carinskom savezu i jednoj od najvećih država Evrope, koju od Srbije deli nepunih 400 kilometara, ovdašnji mediji najavi ove vrste evropske integracije nisu poklonili ni mrvicu pažnje.
U drugim prilikama, međutim, široko se govorilo o demokratskim promenama u Kijevu, narandžastoj revoluciji i pokušaju da se Ukrajina pošto-poto uključi u NATO pakt. Zapadne zemlje su čak politički posredovale i finansirale izvoz neorevolucionarnog iskustva iz Beograda u Kijev, 2005. i 2006. godine i mediji to nisu prećutkivali. Naprotiv.
A upravo je ova najnovija vest iz Kijeva za samu Srbiju veoma važna. Ona osvetljava potpuno nov koncept evropskih integracija i demonstrira zamorenoj Srbiji praktičan primer alternativnog modela saradnje u Evropi s početka 21. veka. Iščeznuće narandžaste boje sa ukrajinskog lakmus papira, za Srbiju bi značilo mogućnost konačnog nestajanja kiselih elemenata koji blokiraju ideju stvarnog razvoja države.
Prema rečima Valerija Muntijana, opunomoćenika vlade u Kijevu za saradnju sa Rusijom, Zajednicom Nezavisnih Država i Evroazijskom Ekonomskom Zajednicom, Ukrajina, uprkos stupanju u carinski savez, neće odustati od ideje slobodne trgovine sa Evropskom Unijom (EU).
Ako su upućenost na saradnju i vrlo izvesna geopolitička kompatibilnost EU i zajednice koja stasava na istoku Evrope nesporni, zašto Srbija ne bi mogla da postane jedan od evropskih izraza te kompatibilnosti?
SRBIJA SA ALTERNATIVOM Srbija bi svoje evropsko mesto mogla da potraži unutar globalnog interesa dve zajednice, umesto što ga traži u sterilnom sricanju neoliberalne ideologije i mazohističkom strpljenju za puku šetnju svojih aplikacija kroz beskonačni birokratski besmisao Brisela.
Srbija sa alternativom u portfelju svoje politike, konačno bi mogla da postane država sa ekonomijom, socijalnom staranjem i potezima koji se uvažavaju.
U naslovima iz štampe, izjavama zvaničnika i građana u Ukrajini od pre samo dve ili tri godine, možemo lako da prepoznamo današnju Srbiju. Duboki ekonomski problemi i posrnula proizvodnja, krupne reči kritike na račun nesporne nesposobnosti vlade i potpuna razočaranost u konačne efekte prozapadne revolucije.
Ukrajina je svojevremeno u zapadnim medijima bila opisivana kao lomljiva („fragilna"), nefunkcionalna demokratija sa slobodnim, ali korumpiranim medijima i pravosuđem podložnim političkim pritiscima i podmićivanju.
To je bila država u kojoj je samo tokom 2009. godine društveni bruto proizvod krahirao za 15 odsto, a broj stanovnika se za svega nekoliko godina smanjio sa 48 miliona na 45 miliona.
Uz to, zapadni mediji Ukrajinu su videli i kao državu slabih institucija i slabih političkih stranaka, baš kao što evropske institucije u svojim izveštajima definišu Srbiju, pre nego što joj isporuče setove dodatnih prepreka na njenom evropskom putu. S tom razlikom što je Ukrajina kao evroatlantski kandidat bila znatno potrebnija zapadnim partnerima nego što je to Srbija danas.
Baš u vreme kada je objavljeno da će Ukrajina postati novi član Carinskog saveza Rusije, Belorusije i Kazahstana, nastavljena su još dva veoma zanimljiva i značajna procesa, ali unutar EU.
NOVA KONCEPCIJA Poverenik EU za pitanja proširenja u Srbiji često citirani Štefan File najavio je skoro istoga dana da će EU, možda već u maju, pristupiti novoj politici susedstva.
Prema Fileu, nova koncepcija u prvom redu će se odnositi na države postsovjetskog prostora, a podrazumeva pooštravanje zahteva EU u zamenu za pružanje finansijske pomoći. Nova doktrina EU podrazumeva praktično napuštanje „uopštenih prilaza" politici susedstva i prelazak na princip „što više reformi, to više prednosti".
Iako to nije otvoreno saopšteno, iz Fileovog izlaganja provejava da bi se nova koncepcija politike susedsva mogla odnositi i na druge države van EU, a možda i na neke od večitih pripravnika za članstvo EU.
Zanimljivo je da je u Briselu, upravo sa Fileom, nedavno razgovarala i bivša premijerka Ukrajine Julija Timošenko, baš kao što evropske birokrate sve češće zvanično razgovaraju i sa šefovima srpske opozicije, slično kao i devedesetih godina.
Ako je nova doktrina EU oličena u principu „što više reformi, to više prednosti" nasledila doktrinu uopštenog prisutupa, drugi evropski proces jasno govori dokle tačno vode reforme evropskih integracija kakve poznajemo.
Lisabon je, naime, doslovno u isto vreme saopštio da od EU traži 114 milijardi dolara, kako bi se izbegao bankrot Portugalije. Vest je bila dugo očekivana, najavljivana i ispostavila se kao savršeno tačna. Viši životni standard u državama koje nisu tako davno stupile u EU, finansiran je zaduživanjem, a ne stvaranjem novih vrednosti.
Zato već u julu ove godine možemo očekivati vest o pristupu Ukrajine Carinskom savezu Rusije, Belorusije i Kazahstana i saopštenje, ovoga puta iz Madrida, kojim Španija od Brisela traži stotinak milijardi evra kako bi izbegla bankrot.
http://standard.rs/vesti/36-politik...bija-moe-da-naui-iz-ukrajinskog-primera-.html
Vest iz Kijeva osvetljava potpuno nov koncept evropskih integracija i demonstrira zamorenoj Srbiji praktičan primer alternativnog modela saradnje u Evropi s početka 21. veka
Ako Ukrajina posle narandžaste avanture doživi renesansu ekonomije i političke stabilnosti, mogla bi da postane svetionik novih evropskih perspektiva za Srbiju i druge države Balkana. Opredeljenost za državu, proizvodnu ekonomiju i realnu politiku mogla bi da prevaziđe evroatlantski model kao jalov imperativ vlastite dužničke propasti.
Vest od prošle nedelje da bi Ukrajina već u julu mogla da se priključi Carinskom savezu Rusije, Belorusije i Kazahstana, u Srbiji je ostala neprimećena. Iako se radi o važnom Beogradu naklonjenom carinskom savezu i jednoj od najvećih država Evrope, koju od Srbije deli nepunih 400 kilometara, ovdašnji mediji najavi ove vrste evropske integracije nisu poklonili ni mrvicu pažnje.
U drugim prilikama, međutim, široko se govorilo o demokratskim promenama u Kijevu, narandžastoj revoluciji i pokušaju da se Ukrajina pošto-poto uključi u NATO pakt. Zapadne zemlje su čak politički posredovale i finansirale izvoz neorevolucionarnog iskustva iz Beograda u Kijev, 2005. i 2006. godine i mediji to nisu prećutkivali. Naprotiv.
A upravo je ova najnovija vest iz Kijeva za samu Srbiju veoma važna. Ona osvetljava potpuno nov koncept evropskih integracija i demonstrira zamorenoj Srbiji praktičan primer alternativnog modela saradnje u Evropi s početka 21. veka. Iščeznuće narandžaste boje sa ukrajinskog lakmus papira, za Srbiju bi značilo mogućnost konačnog nestajanja kiselih elemenata koji blokiraju ideju stvarnog razvoja države.
Prema rečima Valerija Muntijana, opunomoćenika vlade u Kijevu za saradnju sa Rusijom, Zajednicom Nezavisnih Država i Evroazijskom Ekonomskom Zajednicom, Ukrajina, uprkos stupanju u carinski savez, neće odustati od ideje slobodne trgovine sa Evropskom Unijom (EU).
Ako su upućenost na saradnju i vrlo izvesna geopolitička kompatibilnost EU i zajednice koja stasava na istoku Evrope nesporni, zašto Srbija ne bi mogla da postane jedan od evropskih izraza te kompatibilnosti?
SRBIJA SA ALTERNATIVOM Srbija bi svoje evropsko mesto mogla da potraži unutar globalnog interesa dve zajednice, umesto što ga traži u sterilnom sricanju neoliberalne ideologije i mazohističkom strpljenju za puku šetnju svojih aplikacija kroz beskonačni birokratski besmisao Brisela.
Srbija sa alternativom u portfelju svoje politike, konačno bi mogla da postane država sa ekonomijom, socijalnom staranjem i potezima koji se uvažavaju.
U naslovima iz štampe, izjavama zvaničnika i građana u Ukrajini od pre samo dve ili tri godine, možemo lako da prepoznamo današnju Srbiju. Duboki ekonomski problemi i posrnula proizvodnja, krupne reči kritike na račun nesporne nesposobnosti vlade i potpuna razočaranost u konačne efekte prozapadne revolucije.
Ukrajina je svojevremeno u zapadnim medijima bila opisivana kao lomljiva („fragilna"), nefunkcionalna demokratija sa slobodnim, ali korumpiranim medijima i pravosuđem podložnim političkim pritiscima i podmićivanju.
To je bila država u kojoj je samo tokom 2009. godine društveni bruto proizvod krahirao za 15 odsto, a broj stanovnika se za svega nekoliko godina smanjio sa 48 miliona na 45 miliona.
Uz to, zapadni mediji Ukrajinu su videli i kao državu slabih institucija i slabih političkih stranaka, baš kao što evropske institucije u svojim izveštajima definišu Srbiju, pre nego što joj isporuče setove dodatnih prepreka na njenom evropskom putu. S tom razlikom što je Ukrajina kao evroatlantski kandidat bila znatno potrebnija zapadnim partnerima nego što je to Srbija danas.
Baš u vreme kada je objavljeno da će Ukrajina postati novi član Carinskog saveza Rusije, Belorusije i Kazahstana, nastavljena su još dva veoma zanimljiva i značajna procesa, ali unutar EU.
NOVA KONCEPCIJA Poverenik EU za pitanja proširenja u Srbiji često citirani Štefan File najavio je skoro istoga dana da će EU, možda već u maju, pristupiti novoj politici susedstva.
Prema Fileu, nova koncepcija u prvom redu će se odnositi na države postsovjetskog prostora, a podrazumeva pooštravanje zahteva EU u zamenu za pružanje finansijske pomoći. Nova doktrina EU podrazumeva praktično napuštanje „uopštenih prilaza" politici susedstva i prelazak na princip „što više reformi, to više prednosti".
Iako to nije otvoreno saopšteno, iz Fileovog izlaganja provejava da bi se nova koncepcija politike susedsva mogla odnositi i na druge države van EU, a možda i na neke od večitih pripravnika za članstvo EU.
Zanimljivo je da je u Briselu, upravo sa Fileom, nedavno razgovarala i bivša premijerka Ukrajine Julija Timošenko, baš kao što evropske birokrate sve češće zvanično razgovaraju i sa šefovima srpske opozicije, slično kao i devedesetih godina.
Ako je nova doktrina EU oličena u principu „što više reformi, to više prednosti" nasledila doktrinu uopštenog prisutupa, drugi evropski proces jasno govori dokle tačno vode reforme evropskih integracija kakve poznajemo.
Lisabon je, naime, doslovno u isto vreme saopštio da od EU traži 114 milijardi dolara, kako bi se izbegao bankrot Portugalije. Vest je bila dugo očekivana, najavljivana i ispostavila se kao savršeno tačna. Viši životni standard u državama koje nisu tako davno stupile u EU, finansiran je zaduživanjem, a ne stvaranjem novih vrednosti.
Zato već u julu ove godine možemo očekivati vest o pristupu Ukrajine Carinskom savezu Rusije, Belorusije i Kazahstana i saopštenje, ovoga puta iz Madrida, kojim Španija od Brisela traži stotinak milijardi evra kako bi izbegla bankrot.
http://standard.rs/vesti/36-politik...bija-moe-da-naui-iz-ukrajinskog-primera-.html
- Poruka
- 2.346
A EU i USA nisu takve? Toj uniji ce prvo svabe(a sve lici da ce tako biti) da pridju jer oni imaju resurse i niko im ih ne moze oteti.
nojkic_problem
Buduća legenda
- Poruka
- 26.329
Влажни снови о Ђунгли
Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
BRANKO ŽUJOVIĆ: ŠTA SRBIJA MOŽE DA NAUČI IZ UKRAJINSKOG PRIMERA
Цар ником не верује!
Пријезда
Elita
- Poruka
- 15.306
Пољски фактор интеграције Украјине у ЕУ?
Тагови: Царински савез, ЕУ, Украјина, Политика, Пољска, Русија, Бивши СССР, Доналд Туск , Владимир Путин, Европа, Коментари
14.04.2011, 20:49
Photo: EPA
Међународна сцена је политички театар. Само што је завршена посета премијера Русије Владимира Путина Кијеву, започео је други чин. Наредног дана овамо је стигао пољски премијер Доналд Туск. Подударност није случајна – убеђен је генерални директор Центра за политичку коњуктуру, познати публициста Александар Михејев.
Европа се уживела у мисао да је Украјина њена прћија. Путинова посета и мисао изречена за то време о придруживању Украјине Царинском савезу Русије, Белорусије и Казахстана по формули 3+1 изазвала је по мени праву панику у ЕУ. Другачије се не може објаснити тон изјаве пољској премијера на заједничкој конференцији за штампу. А он је посаветовао „поносним Украјинцима“ да не слушају Путинове добре савете. Ево како су дирнули душу руско-украјински преговори! Али ако ћемо о суштини, Украјина у Царинском савезу у контексту јединственог економског простора добија реалну могућност да оживи производњу уз примену науке, машиноградњу, индустрију уређаја, да обнови разорене технолошке ланце, да пружи шансу иновацијама. И да престане коначно да тргује сировинама и полуфабрикатима. Директна корист се процењује на 6,5 до 9 милијарди долара годишње. Али Украјину маме придруживањем ЕУ. Да, Кијев ће при томе добити неке олакшице у трговини сировинама. Али нада да ће европљани почети активно да купују украјинску робу наивна је. Без тржишта ЗНД украјинску индустрију очекује деградација, као што се то десило са балтичким земљама, сматра Сергеј Михејев.
Ипак, на завршној конференцији за штампу Доналд Туск је изјавио да су преговори Украјине и ЕУ о зони слободне трговине ушли у преломну фазу и да ће Пољска учинити све да се искористи повољни моменат. Очигледно као председавајућа у ЕУ, што ће ускоро постати. О пљоском факору европске интеграције Украјине размишља кијевски политиколог Михаил Погребински.
Како са претходном пољском влашћу, тако и са актуалном, имамо врло добре односе. Украјинска страна рачуна на подршку Пољске, сматра да она лобира њене интересе у европском правцу. Данас нема негативне позадине у украјинско-пољским односима који су ставарала раније антируски расположена руководства обе земље. Зато се у Украјини појавила могућност да се дружи са Пољском и Европом не против Русије. Да ли ће јој то поћи за руком, ево у чему је ствар. Како да се споји наизглед неспојиво? Тачније: наше зближавање са Царинским савезом и јединственим економским простором на истоку и зона слободне трговине са ЕУ. Путин је у Кијеву био категоричан. Он види у таквој конфигурацији претњу по руско тржиште, на које, наводно, могу да нагрне јефтина европска роба.
Енергетски аспекат посете Доналда Туска Кијеву тицао се нафтовода Одеса-Броди. Изграђен 2001. за транспорт каспијске нафте у Европу мимо Русије, њега Украјина користи у супротном режиму у страну Одесе. Пољски премијер је потврдио интресовање за изградњу огранка од Плоцка и Гдањска. Назвао је нафтовод важним елементом диверзификације истпрука енергената. Реч је о постављању 556 километара нафтовода. За то ће се, како самтрају наши експерти у Москви и Кијеву инвестиције данас тешко наћи.
Тагови: Царински савез, ЕУ, Украјина, Политика, Пољска, Русија, Бивши СССР, Доналд Туск , Владимир Путин, Европа, Коментари
14.04.2011, 20:49
Photo: EPA
Међународна сцена је политички театар. Само што је завршена посета премијера Русије Владимира Путина Кијеву, започео је други чин. Наредног дана овамо је стигао пољски премијер Доналд Туск. Подударност није случајна – убеђен је генерални директор Центра за политичку коњуктуру, познати публициста Александар Михејев.
Европа се уживела у мисао да је Украјина њена прћија. Путинова посета и мисао изречена за то време о придруживању Украјине Царинском савезу Русије, Белорусије и Казахстана по формули 3+1 изазвала је по мени праву панику у ЕУ. Другачије се не може објаснити тон изјаве пољској премијера на заједничкој конференцији за штампу. А он је посаветовао „поносним Украјинцима“ да не слушају Путинове добре савете. Ево како су дирнули душу руско-украјински преговори! Али ако ћемо о суштини, Украјина у Царинском савезу у контексту јединственог економског простора добија реалну могућност да оживи производњу уз примену науке, машиноградњу, индустрију уређаја, да обнови разорене технолошке ланце, да пружи шансу иновацијама. И да престане коначно да тргује сировинама и полуфабрикатима. Директна корист се процењује на 6,5 до 9 милијарди долара годишње. Али Украјину маме придруживањем ЕУ. Да, Кијев ће при томе добити неке олакшице у трговини сировинама. Али нада да ће европљани почети активно да купују украјинску робу наивна је. Без тржишта ЗНД украјинску индустрију очекује деградација, као што се то десило са балтичким земљама, сматра Сергеј Михејев.
Ипак, на завршној конференцији за штампу Доналд Туск је изјавио да су преговори Украјине и ЕУ о зони слободне трговине ушли у преломну фазу и да ће Пољска учинити све да се искористи повољни моменат. Очигледно као председавајућа у ЕУ, што ће ускоро постати. О пљоском факору европске интеграције Украјине размишља кијевски политиколог Михаил Погребински.
Како са претходном пољском влашћу, тако и са актуалном, имамо врло добре односе. Украјинска страна рачуна на подршку Пољске, сматра да она лобира њене интересе у европском правцу. Данас нема негативне позадине у украјинско-пољским односима који су ставарала раније антируски расположена руководства обе земље. Зато се у Украјини појавила могућност да се дружи са Пољском и Европом не против Русије. Да ли ће јој то поћи за руком, ево у чему је ствар. Како да се споји наизглед неспојиво? Тачније: наше зближавање са Царинским савезом и јединственим економским простором на истоку и зона слободне трговине са ЕУ. Путин је у Кијеву био категоричан. Он види у таквој конфигурацији претњу по руско тржиште, на које, наводно, могу да нагрне јефтина европска роба.
Енергетски аспекат посете Доналда Туска Кијеву тицао се нафтовода Одеса-Броди. Изграђен 2001. за транспорт каспијске нафте у Европу мимо Русије, њега Украјина користи у супротном режиму у страну Одесе. Пољски премијер је потврдио интресовање за изградњу огранка од Плоцка и Гдањска. Назвао је нафтовод важним елементом диверзификације истпрука енергената. Реч је о постављању 556 километара нафтовода. За то ће се, како самтрају наши експерти у Москви и Кијеву инвестиције данас тешко наћи.
