Pуска класична књижевност je велика

[Lada]

Сви знају да је руска класична књижевност велика, сви су чули за Толстоја и Достојевског, али не би било наодмет направити прегледан списак најбољих руских писаца.
Овај текст је скраћена верзија ранг-листе 112 руских писаца која је недавно била објављена на енглеској верзији нашег портала RUSSIA BEYOND. Ваша српска редакција је одлучила да направи ранг-листу 33 руска класична писца 19. и 20. века, која почиње последњим, а завршава се „првом виолином” руске књижевности. Уједно ћете моћи да сазнате или да се подсетите ко су остали чланови тог оркестра. Класицима смо сматрали најпопуларније писце и песнике у Русији и земљама бившег СССР-а, али наравно на њихово место на ранг-листи утицало је и признање њихових дела у свету попут, рецимо, Нобелове награде за књижевност. Ако се не слажете са нашим рангирањем ових великана руске књижевности, или имате нешто да додате, изнесите своје мишљење у коментарима.

 

[Lada]

Афанасиј Фет (1820-1892)

TASS
Фет и Тјутчев су неко време заједно ишли у школу, па су и на нашој ранг-листи један до другога. Дали смо предност Тјутчеву (погледајте испод због чега), а Фету смо доделили почасно 33. место. Фет је песник романтизма. Његови стихови говоре о природи, љубави, лепоти и уметности. Он је превео Гетеовог „Фауста”, Овидијеве „Метаморфозе”, Катулове песме и многа друга античка дела, а имао је у плану и да заврши нови превод Библије.

 

[Lada]

Фјодор Тјутчев (1803-1873)

Портрет Фјодора Тутчева. Аутор: С. Александровски. Извор: Државна Третјаковска галерија


Не може Русија умом да се схвати,

Општим се аршином измерити не да:

Њен лик је чудан и чудно те гледа

– У Русију можеш само веровати.



Ово је једна од најпознатијих песама у којој је показана сама срж руског бића. Аутор је песник романтизма Фјодор Тјутчев. Он је писао такозване „фрагменте” – поетске изразе и размишљања о природи. Дивљење небу је један од главних лајтмотива његове поезије. У многим стиховима Тјутчев говори о љубави.

 

[Lada]

Јевгениј Замјатин (1884-1937)

TASS


Знате ли да је овај руски аутор написао антиутопијски роман „Ми” пре него што је Џорџ Орвел написао „1984”, а Олдус Хаксли „Врли нови свет”? Замјатин је заправо први руски антиутопијски писац. Његов роман „Ми” описује идеалан свет у коме је Јединствена Држава потиснула слободу у корист среће.

Цензура је 1921. године одбила рукопис романа „Ми”. Као одговор на то Замјатин је исте године објавио чланак „Бојим се” који му је потпуно уништио каријеру у Русији. „Права књижевност може постојати само тамо где су је створили, и то не марљиви и поуздани функционери, него лудаци, пустињаци, јеретици, сањари, бунтовници и скептици” – написао је Замјатин.

Ако имамо у виду да је у том тренутку револуција трајала тек четири године, можемо рећи да је Замјатин био један од првих дисидената.

 

[Lada]

Александар Грибоједов (1795-1829)

Портрет Александра Грибоједова. Аутор: Иван Крамској. Извор: Википедија


Александар Грибоједов је био успешни дипломата, талентовани композитор и пијаниста, али му је највећу славу донела комедија у стиховима „Невоље због памети”. Главни јунак Александар Чацки је младић напредних схватања. После вишегодишњег путовања долази у Москву, у кућу вољене Софије, али она је већ изабрала другога. Поред тога што нема среће у љубави, Чацки улази и у конфликт са Софијиним оцем и његовим окружењем.

То је сукоб између напредних идеја и инертних схватања „минулог века“, чији су представници у то доба углавном живели у конзервативној Москви. Захваљујући Грибоједову вечита супротност између старог и новог постала је један од најважнијих конфликата у целокупној руској књижевности.

 

[Lada]

Михаил Салтиков-Шчедрин (1826-1889)

Портрет Михаила Салтикова-Шчедрина. Аутор: Иван Крамској. Извор: Државна Третјаковска галерија


Салтиков-Шчедрин посебно заслужује да буде споменут, јер је и данас актуелан. Он је био један од најконтроверзнијих писаца свога доба. Савременици су га описивали као „писца сарказма и заједљиве анализе”. Био је непоколебив у сатиричним нападима на друштво и државу.

Од доба Салтикова-Шчедрина у Русији се двапут променио политички систем, али су пишчеве речи још увек актуелне јер је корупција и даље велики проблем у Русији. Салтиков-Шчедрин је 1870. године објавио сатирични роман „Историја једног града”. Подсмешљиви поглед аутора сада прелази са провинције на владајуће кругове. Цар и његови министри су приказани као градоначелници, а замишљени град Глупов постаје симбол режима. Салтиков-Шчедрин је написао и неколико прича у којима животиње симболизују људске пороке.

 

[Nikita Kulganov]

Mikhail Sholokhov​

Nama je profesor u gimnaziji kada je predavao o Solohovu izjavio da posle Tihog Dona i Uzorane ledine, nema vise smisla baviti se knjizevnoscu. Malo je preterao, ali Solohaov Nobelovac je stvarno WOW.
Kada pocnes da citas Tihi Don to ne mozes da se zaustavis...., a tek Uzorana ledina....
https://www.biografija.org/knjizevnost/mihail-aleksandrovic-solohov/

 

[Lada]

Михаил Салтиков-Шчедрин (1826-1889)

Портрет Михаила Салтикова-Шчедрина. Аутор: Иван Крамској. Извор: Државна Третјаковска галерија


Салтиков-Шчедрин посебно заслужује да буде споменут, јер је и данас актуелан. Он је био један од најконтроверзнијих писаца свога доба. Савременици су га описивали као „писца сарказма и заједљиве анализе”. Био је непоколебив у сатиричним нападима на друштво и државу.

Од доба Салтикова-Шчедрина у Русији се двапут променио политички систем, али су пишчеве речи још увек актуелне јер је корупција и даље велики проблем у Русији. Салтиков-Шчедрин је 1870. године објавио сатирични роман „Историја једног града”. Подсмешљиви поглед аутора сада прелази са провинције на владајуће кругове. Цар и његови министри су приказани као градоначелници, а замишљени град Глупов постаје симбол режима. Салтиков-Шчедрин је написао и неколико прича у којима животиње симболизују људске пороке.

 

[Lada]

Николај Некрасов (1821-1877)

Портрет Николаја Некрасова. Аутор: Николај Ге. Извор: Википедија
Некрасов је истински саосећао са судбином Русије. У његовој поеми „Коме је добро у Русији?” седморица сељака остављају све послове и путују у потрази за срећним људима, али се њихово путовање завршава неуспешно... У поеми „Руска жена” Некрасов пише о женама које су пратиле своје мужеве у прогонство у Сибир. То су били декабристи – први руски неуспели револуционари. Фраза „жена декабристе” је постала позната у Русији и означава веома привржену жену, спремну да прати свог мужа кроз све невоље. Некрасов је био познат и као главни уредник и издавач два утицајна часописа – „Савременик” (чији је оснивач Александар Пушкин) и „Отаџбински записи” („Отечественные записки”).

 

[Lada]

Николај Лесков (1831-1895)

Портрет Николаја Лескова. Уметник: Валентин Серов. Извор: Википедија
Лесков спада у најбоље, али не и најпознатије писце класичне књижевности 19. века. Он је био Чеховљев омиљени писац, а Максим Горки га је поредио са Гогољем, Тургењевом и Толстојем. Већина странаца који су чули за Лескова знају за њега због Шостаковичеве опере која је заснована на једној од његових кратких прича „Леди Магбет Мценског округа“. У једној својој мало познатој причи Лесков је у мало ширем контексту поменуо и духовито описао Србе, о чему смо већ писали на нашем сајту.

Он је такође аутор „Очараног путника“, живописне новеле о сељаку Ивану Фљагину, љубитељу коња. Он сапутницима у возу прича своје доживљаје и описује ситуације у којима је једва извукао живу главу. Он је и кочијаш, и војник, и глумац, и дадиља („Руси се сналазе у сваком послу“, каже човек који му је поверио те послове), он упознаје пијане аристократе са надприродним моћима, Татаре који тргују коњима и живе у јуртама, немоћне принчеве и циганке са ватреним очима. У познатом делу „Леворуки“ Лесков описује тајанствену руску душу и спремност Руса да служе и постижу врхунске резултате.

 

[Lada]

Иван Гончаров (1812-1891)

Иван Гончаров. Фотографија из слободних извора
Иван Гончаров је створио јунака Иљу Обломова који је постао руски национални симбол лењости. Читаву прву трећину романа главни јунак лежи на кревету. Он није способан да управља новцем и имањем, и у потпуности се ослања на свог слугу Захара. Чак и када се заљуби у прелепу жену, превише је безвољан за било какав поступак. Након објављивања романа „Обломов” критичари су покренули дискусију о такозваној „обломовштини“ – потпуној лењости и оклевању које се понекад примећује у руском духу.

Гончаров је познат и по романима „Обична прича“ и „Бездан“, где се такође описују обичаји и свакодневни живот руског народа.

 

[Lada]

Василиј Жуковски (1783-1852)

Портрет Василија Жуковског. Аутор: И. Рејмерс. Извор „Ермитаж“


Може се рећи да је Жуковски створио руску поезију романтизма. Написао је велики број елегија, песама, романси, епова и балада, од којих су најпознатије „Светлана“ и „Људмила“. Био је Пушкинов покровитељ и бранио га је пред царем. Био је и учитељ будућег императора, царевића Александра II, и држао је часове руског језика његовој мајци, немачкој принцези која ће касније постати руска царица. Његов превод Хомерове „Одисеје” на руски језик данас се сматра класичним делом.

 

[Lada]

Александар Островски (1823-1886)

Портрет Александра Островског. Аутор: Василиј Перов. Извор: Државна Третјаковска галерија


Као највећи руски драматург после Чехова, Островски је извршио значајан утицај на развој руског позоришта. Написао је преко 50 позоришних комада који су током 20. века екранизовани најмање 40 пута и често су извођени у позориштима широм Русије.

Драме Островског приказују живот трговаца, ситних чиновника и буржоазије. Његови најпознатији комади су „Олуја“ и „Девојка без мираза“. Радња „Олује“ се одвија у малом граду на реци Волги. То је трагична прича о несрећно удатој Катарини која чини прељубу и на крају се баца у Волгу.

 

[Lada]

Иван Крилов (1769-1844)

Портрет Ивана Крилова. Аутор: Иван Егинк. Фотографија из слободних извора
Може се рећи да је Иван Крилов својеврсни руски спој Езопа и Лафонтена. Написао је преко 200 басни и толико исцрпио овај жанр, да у њему уопште није остало места за друге руске баснописце. Многи стихови и фразе из његових дела данас су крилатице. У Криловљевим баснама животиње су носиоци људских особина. Најпознатија дела су му „Лисица и врана“, „Лабуд, штука и рак“ и „Вилин коњиц и мрав“.

 

[Lada]

Иван Буњин (1870-1953)

Иван Буњин. Извор: Википедија
Буњин је 1933. године добио Нобелову награду за књижевност „због прецизне виртуозности којом је наставио традицију руске класичне прозе”. Може се рећи да је Буњин последњи руски писац 19. века. Био је противник бољшевизма и у грађанском рату подржавао „бели покрет”.

Преселио се у Француску 1920. године. Тај нестабилан и тежак период описао је у дневнику чији су одломци објављени у руском емигрантском часопису у Паризу под насловом „Проклети дани”. Ова књига је у Совјетском Савезу објављена тек за време перестројке, јер је прожета нетрпељивошћу према бољшевицима и разочарањем у револуцију. Збирку приповедака „Тамни дрвореди” Буњин је сматрао једном од својих најбољих књига.

 

[Lada]

Михаил Булгаков (1891-1940)

Михаил Булгаков.
TASS
Михаил Булгаков је један од напопуларнијих руских писаца, а „Мајстор и Маргарита” један од омиљених романа у Русији. Ово дело има две паралелне радње. Прва радња прати Сатану и његову свиту. Они око 1920. године долазе у Москву и приређују разноврсне „злочесте несташлуке”. Друга радња се одиграва пре две хиљаде година и прати Пилатово суђење Јешуи (Исусу). Булгаковљева дела су пуна хумора и сатире. Обавезно погледајте совјетску екранизацију његовог познатог дела „Псеће срце”. Булгаков је радио као текстописац у Московском уметничком позоришту, али када је запао у немилост код Стаљина његова дела неко време нису објављивана.

 

[Lada]

Марина Цветајева (1892-1941)

Марина Цветајева. Извор: Википедија
Сентиментални стихови Марине Цветајеве препуни су бола заљубљених људи који пате због неузвраћене љубави. Једна од најбољих песникиња руског Сребрног века живела је у два потпуно различита доба – пред крах царске Русије и на почетку нестабилног совјетског периода. После револуције је побегла из Русије, разочарана у нову и жестоку стварност која јој је била туђа.

„Није реч о политици, него о новом човеку – нечовеку, полу-роботу, полу-мајмуну и полу-овци”, писала је она. Током велике глади у доба револуције умрла јој је трогодишња ћерка. Цветајева се удала за Сергеја Ефрона, али је имала љубавну аферу са Софијом Парнок и водила сентименталну преписку са Пастернаком и Рилкеом. Почетком Другог светског рата њен муж и друга ћерка су ухапшени, а Марина Цветајева је извршила самоубиство.

 

[pura moca]

Читаву прву трећину романа главни јунак лежи на кревету.

taj junak neverovatno deluje na čitaoca
evo skoro će dve godine da sam započeo knjigu a nisam stigao ni do pola

 

[Nikita Kulganov]

Maksim Gorki
https://www.biografija.org/knjizevnost/maksim-gorki/

 

[Lada]

@Nikita Kulganov
Hvala! Ucesce je donelo nova saznanja!

 

[Lada]

Mihail Lomonosov Njegovo književno stvaralaštvo pada na prvoj polovici 18. stoljeća. On je pionir područja kao što su klasicizma, dakle ne broje među klasicima svoga vremena, je nemoguće. Lomonosov je napravio ogroman doprinos, ne samo u književnosti već iu lingvistici (istaknuto u materinskom jeziku su tri stila), kao i kemije, fizike i matematike. Najznačajnija njegova proivedeniya: "Jutro / večer meditacija o Božjem Veličanstvu", "Oda pristupanja ...", "Razgovor s Anakreont", "Pismo o prednostima stakla", Valja napomenuti da je većina poetskih tekstova Lomonosov je lik oponaša. U svom radu, Mihail Vasilyevich vodila Horace i drugih klasičnih autora.
Izvor: https://hor.wikienx.ru/umjetnost-i-...a-to-ili-najsvjetlije-predstavnici-ruske.html

 

[Lada]

Aleksandar Solženjicin​

Godine života: 11. decembra 1918. - 3. avgusta 2008.

"Arhipelag Gulag", "Jedan dan iz života Ivana Denisoviča."

Solženjicin se upoređuje s Lavom Tolstojem, čak se smatra i njegovim nasljednikom. Također je volio istinu i napisao je "solidna" djela o životu ljudi i o društvenim fenomenima koji se javljaju u društvu.

Pisac je želio skrenuti pažnju čitatelja na probleme totalitarizma. Štaviše, opisao je istorijske događaje iz različitih uglova.

Čitatelj dobiva jedinstvenu priliku da shvati kako su se ljudi koji su bili na "različitim stranama barikada" povezali s ovom ili onom povijesnom činjenicom.

Karakteristična karakteristika njegovog djela naziva se dokumentarnost. Svaki od njegovih junaka prototip je stvarne osobe. Solženjicin se nije bavio književnom fantastikom, on je jednostavno opisao život.

 

[Sanovnik]

У ствари, не велика, него највећа. Без премца. Знам да је то пре свега ствар еснзибилитета,, али мени је Достојевски број један. Гогољ. Онда Толстој, па остали. Па они имају велике писце и током совјтског доба, а камо ли пре. Љермотов је написао само један роман, а обележио је епоху и инспирисао читав низ уметника. Шмељов је генијалан. Валетнин Распутин исто. Данас је ту невероватни Водолазкин, и одлични Прилепин. Руски писци су стварали под триста атмосфера и зато су величанствени. Међу њима и фантастичних људи, и правих гадова, но то је сасвим друга прича.

 

[Sanovnik]

Maksim Gorki
https://www.biografija.org/knjizevnost/maksim-gorki/
Pogledajte prilog 900116

Какве је овај приповетке писао до револуције, то је заиста импресивно. Од како се определио на другу страну, није написао ништа вредно читања. И још је покушао самоубиство, па је на 7 година избачен из Цркве. Током револуције, док се није заљубио, био је неопевано ђубре према колегама писцима. Но, њему се због његовог језивог живота све опрашта и то је у реду. Ја нисам сигуран да ли је у детињству, неки други писац тако тешко патио, као он.

 

[Nikita Kulganov]

Nikolaj Ostrovski